INTERVJU LJubiša Ristić: Svet da zaustavi pohlepu i pljačku

NA scenu KPGT ovih dana Ljubiša Ristić postavio je komad Franca Ksavera Kreca "Strah i nada u Saveznoj Republici Nemačkoj": večeras je prva repriza, a razlog da se poznati reditelj bavi baš ovim naslovom (nastalim 1982. godine) je što sve "neobično liči na svaku današnju evropsku, ili okolnu, ili ovdašnju državu, grad ili televizijsku realnost, odnosno rijaliti".

Foto Z. Jovanović

* Za Krecov komad kažete da u dobroj meri oslikava aktuelnu situaciju u svetu i kod nas? Šta se "poklapa" s ovim vremenom?

- Sa našim dobom povezuje ga, pre svega, zabrinutost. Slutnja da će doći do velikog talasa nezaposlenosti ne samo u Evropi nego u čitavom svetu. Ekonomisti predviđaju da sledi neobično velika inflacija, kao posledica sveopšteg štampanja para da bi se pokrili troškovi života ljudi koji ne mogu da rade zbog ove pandemije. Ja sam pristalica onih teorija koje govore da čitava pandemija, osim što je stvarna bolest, u isto vreme je način na koji se rešava jedna neizbežna ekonomska kriza. Bila je vidljiva još 2019. To je zgodan izgovor koji su vlade u čitavom svetu pronašle da resetuju odnose u ekonomije unutar pojedinih država i između njih. Da nije bilo kovida, možda bi čitava ekonomija stala...

* Da li će se to odraziti na dalje pucanje šavova Evropske unije?

- Pa, EU ima svoju mapu puta u kojoj širenje trenutno nije predviđeno, a glavni akcenat je na zaustavljanje raspadanja. Odnosno, dalje svođenje EU na blokove unutar nje: blok zemalja severne Evrope, s druge strane centralne Evrope, Meditarana. Tu su već ozbiljne rasprave, dileme šta EU da čini i na koji način da reši narasle protivrečnosti.

* Kako vidite i nas i Evropu u postkovid vremenu?

- Ne bih se usudio o tome da govorim, jer je krajnje neizvesno. Mi moramo na neki način da osvestimo život u vanrednim okolnostima. One će trajati. Sva sreća da nisu ratne okolnosti. U ovoj epidemiji ima mnogo propagande, mnogo političkih profita. U njoj razni vektori sila prozvode za sebe različite prednosti, tako da je teško razaznati šta se u stvari događa. Svi se slažu samo u jednoj stvari: da niko ne zna pravu prirodu virusa. Treba se vakcinisati, jer je to jedina pouzdana zaštita.

* Kažete da živimo u sveopštem rijalitiju?

- Pominjem ga u kontekstu jednog značajnog pisca kakav je Krec, koji nije pisac rijalitija, ali jeste hiper-realizma. Čuven je po tome što je stvarni život i ljude doveo na scenu, a ne dramske likove. To je ono što je obeležilo teatar 70-tih i 80-tih godina. Bilo je to novo pozorište, međutim, vezano za istoriju teatra. Ja ga zovem novim barokom, a kasnije su ga nazvali postmodernom. Paralelno, s Krecom se pojavilo i nešto radikalno novo, zagledanost u stvarne ljude i život koji je direktno postao literatura. I najviša umetnost u pozorištu.

* Koliko se danas sve pretvara u rijaliti, a poništavaju skrupule i plemenite emocije, brišu etičke granice?

- Pitanje rijalitija je pitanje industrije proizvodnje stvarnosti. U masovnim medijima kakva je televizija simulira se jedna životna situacija, dovode stvarni ljudi, stavljaju u nju po nekom scenariju i očekuje se od njih da izvedu simulaciju stvarnog života. Zašto mislite da svaki TV Dnevnik bilo gde u svetu podstiče neku plemenitost? Stvarnost koju mediji proizvode propagirajući nasilje, ratove, mržnju, konflikte - mnogo je ozbiljniji rijaliti nego ovi jadni ljudi koji su zatvoreni, zarađujući neke pare tako što izigravaju život. A drugi neki ljudi, gledaju ih danima i noćima, zavideći im što žive ono što je njihov ideal: da ne rade ništa, da su za to plaćeni, da uživaju, jedu i piju za džabe, imaju ljubav, seks, svađu i - pažnju miliona ljudi. Nije rijaliti najveće zlo nego ono što se u medijima proizvodi kao stvarnost od koje treba da se plašimo, menjamo svoj način života, mišljenje i identitet...

* Šta je posledica svega toga?

- To je globalna pojava. Vodi nas u promenu sveta kakav poznajemo. Nastaje novi svet u kome rastu nove generacije za koje je sve normalno i prirodno. Jedna promena je drastična: u svetu više nema medija koji zastupaju empatiju, solidarnost, ljudsku sreću. Nekad je to postojalo.

* Mi u "Novostima" i dalje imamo akciju "Najplemenitiji podvig godine"...

- Jeste, ali to je anahronizam. Koga više briga?! Koga briga za heroje koji spasavaju nekog? Heroj je onaj koji uništava druge, uđe u školu i pobije pedesetoro dece. Taj je na naslovnim stranama. A čovek koji je nekoga izvukao iz vode ili požara, postoji dva sata na portalima i - gotovo je. Svet se menja nezadrživo.

Foto Z. Jovanović

* Šta se dešava sa čovekom koji se hrani i "podhranjuje" lošim vestima?

- Moram da budem ciničan: svako neguje svoju bolest. Nemojmo se zanositi da će se nekoga izlečiti od toga. Ljudi hrle u ono što obično smatramo da je njihova nesreća. Oduvek je tako. Cela istorija svetske literature govori o tome, to je pitanje ljudske prirode koja radi na svoju štetu. Svet danas, više svesno nego nesvesno, hrli u sve nevolje u kojima se nalazi. U pohlepu, animalnu borbu za prevlast nad drugima. Uz svu propagandu, demokratije to nisu rešile, a ni autokratske vladavine... I pandemija je jednim delom bolest, a drugim, čista politika.

* Ko se u svemu ovome najbolje snalazi?

- Oni koji imaju najbolji pregled situacije i vide nekoliko koraka unapred, pa onda proizvode stvarnost koja im je potrebna da bi cilj postigli. Po principu oglašavanja: pravite neki deterdžent, onda na milion adresa šaljete informacije ljudima da im je baš takav prašak neophodan, a prodajete ga tek kad za njim stvorite potrebu. Isto to rade mediji i politika. Svi slojevi društva bave se proizvodnjom stvarnosti, a mi smo se koncentrisali na neke gluposti, rijalitije. Tobož, to će nam uništiti živote.

* Čiji je najbolji pregled situacije?

- Vidite šta je Kina uspela da uradi tačnim i pametnim planiranjem i predviđanjem šta su mogući problemi, kako da ih reši i šta je čeka u budućnosti? Vidite kako je Rusija u haosu u kojem se našla raspadom SSSR, prateći kineski primer, analizirala svoju situaciju i pronašla načine da se ne iscrpljuje u nepoterbnim sukobima unaokolo, da sprovodi miroljubivu koegzistenciju, vodeći računa (kao i Kina) o svojim primarnim interesima? To je za Kinu Hong Kong, Makao, Tajvan, a za Rusiju - Krim, Dombas i sve to što istorijski smatra svojim. S druge strane, postoje zemlje koje čine greške jer misle da će imperijalnom logikom ostvariti sve svoje interese u bilo kojem delu sveta. Takva je imperija na izmaku, SAD, ili ona koja se pojavljuje na horizontu, EU. Obe u potrazi za resursima i radnom snagom .

* Istok je u očiglednoj prednosti nad Zapadom?

- On je u čitavoj ljudskoj istoriji u prednosti. Zapad je mlad, varvarski, neuk, tako da nema neku naročitu šansu. Na Istoku su civilizacije koje traju hiljadama godina, a ove nove imperijalne zajednice traju tek pet-šest vekova. Zapad se i danas održava na tehnološkoj prednosti koju je stekao sakupljanjem minulog rada u opljačkanom kapitalu i vrednostima. Pogledajte samo njihove muzeje, prepuni su tuđih dragocenosti. Svet mora da izbalansira pohlepu i pljačku zasnovanu na vojnoj sili, ucenjivanju i otimanju od slabijeg.

Foto Z. Jovanović

NEKIMA KORONA DOBRODOŠLA

* KAKO ocenjujete pozorišni život u ovim i dalje vanrednim okolnostima?

- Malo sam izvan svega. Godinama ne učestvujem u tome. Kako bi rekao Branko Miljković, oni koji imaju svet neka vide šta će s njim, mi smo se divno snašli u našoj neimaštini. Moje pozorište je malo, siromašno, marginalno. Inače, stvari u kulturi mi izgledaju kao u svemu drugom - traži se korist iz ove situacije. Pozorišta koja godinama uzimaju mnogo para, gledaju da što manje proizvedu. Uz objektivne probleme (glumci im zauzeti na snimanjima serija), pandemija im je fenomenalno dobrodošla! Malu produkciju opravdavaju kovidom. Nažalost, u malim mestima kulture i nema: niko im ne dolazi , deca i ne vide umetnike...

ŠEĆERANA KAO KULTURNI CENTAR

* STARA šećerana treba da postane jedan veliki kulturni centar?

- KPGT će biti samo deo tog velikog kompleksa. To je odlična ideja koju je Grad odlučio da sprovede, a ja sam je predložio još kad smo ušli u Šećeranu. Sada je došlo vreme da se realizuje. Koliko znam, 3. decembra Grad Beograd treba da preuzme ceo kompleks od desetak hektara koliko ima svih tih fabrika na Čukarici i da ih poveže sa projektima vezanim za bivši "Jugopetrol", Adu Ciganliju, Hipodrom, Košutnjak. U središtu svega toga treba da bude - kulturni centar.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Preporučujemo

Kultura

0 0

"STRAH I NADA" SADA VLADA: KPGT u novu sezonu ulazi kao gradska ustanova kulture sa komadom Kreca

24. 10. 2021. u 15:21

Kultura

0 1

SCENA JE U SUZAMA: Kolege se opraštaju od legende - Lanetu ne treba spomenik, niti ulica, on će ostati u narodu!

25. 08. 2021. u 20:13

Kultura

0 1

NIKOLE I VLASTE VIŠE NEMA, OSTAVILI SU MI BRANKU I RADU DA IH ČUVAM! Ljubiša Ristić oprostio se od Velisavljevića

24. 03. 2021. u 17:20

Kultura

2 3

INTERVJU Ljubiša Ristić: Svetu sledi novo deljenje karata

08. 12. 2020. u 15:57

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije