Tenis

UMESTO VISOKOG LETA - STRMOGLAVI PAD: Nisu svi prvi pikovi sa NBA drafta napravili karijere kakve su im predviđane

Grujica KELIĆ

09. 07. 2022. u 17:59

OD 1947. do danas, koliko traje istorija NBA drafta, izabrano je ukupno 75 prvih pikova i trebalo je, po procenama šire košarkaške javnosti preko Atlantika, da budu predvodnici svojih generacija i neki od vodećih igrača u najjačoj košarkaškoj ligi sveta.

УМЕСТО ВИСОКОГ ЛЕТА - СТРМОГЛАВИ ПАД: Нису сви први пикови са НБА драфта направили каријере какве су им предвиђане

Međutim, ne poklopi se baš uvek sve po očekivanju, tako da je mnogo tih "budućih zvezda", umesto na vrhu, ostalo na dnu liste najvećih koji su igrali igru pod obručima.

Dosta je kandidata koji "zaslužuju" da im se ime prikaže u ovom odabiru, ali da ne bismo baš zalazili u praistoriju drafta, pozabavićemo se "obećanim momcima" novijeg datuma".

U poslednjih deset godina, ime broj jedan na skali neostvarenih prvih pikova je definitivno centar Entoni Benet, kojeg je 2013. izabrao Klivlend. Kanađanin se po procenama analitičara smatra verovatno i najlošijim pikom svih vremena, pošto je po dolasku u Ligu, u ruki godini postizao prosečno po meču 4,2 poena i tri skoka u 52 odigrane utakmice. Uspeo je da "potraje" samo četiri sezone u NBA pre nego što se okrenuo drugim opcijama. Igrao je u samo 151 utakmici, postizavši u proseku 4,4 poena i 3,1 skok po meču. Kasnije je sreću pokušao da pronađe u Evropi, nastupajući za turski Fenerbahče, koji je tada predvodio Željko Obradović, sa kojim je čak uspeo da osvoji Evroligu 2017. godine. I u istanbulskom klubu je pak imao neprimetnu ulogu na parketu, posle čega je potpisao za izraelski Hapoel iz Jerusalima, dok je danas član Kaošing Stilersa sa Tajvana.

Još jedan neuspeli draft pik novijeg datuma jeste i Greg Oden iz 2007. godine. "Hajp" oko gorostasnog centra bio je stratosferski pošto je odveo univerzitet Ohajo do finala nacionalnog prvenstva. Smatran je igračem koji menja franšizu i koji se pojavljuje jednom u generaciji, tako da ga je Portland izabrao da se pridruži Brendonu Roju i Lamarkusu Oldridžu, zbog čega su navijači počeli da sanjaju o NBA tituli. Odenova početnička sezona završila se pre nego što je počela, jer je imao operaciju mikrofrakture kolena. Višestruke operacije dovele su do toga da je propustio cele tri sezone i da je igrao u samo 82 utakmice tokom pet sezona sa Blejzersima, a karijeru je okončao već 2016. Koliko je to bila loša procena najbolje pokazuje to što je kao drugi pik te godine izabran Kevin Durent, danas jedan od najboljih košarkaša u ligi.

Sunovrat u odabiru prvog pika se dogodio i 2001. kada je u Vašington stigao Kvame Braun, još jedan igrač na poziciji pet. Navodno je Braun rekao tadašnjem treneru Vizardsa Dagu Kolinsu da neće požaliti ako ga izaberu, što je aminovao i tadašnji predsednik "čarobnjaka" Majkl Džordan i učinio Brauna prvim izborom broj jedan koji je izabran direktno iz srednje škole (drugi bio Lebron Džejms 2003). Vizardsi su tada mogli da izaberu Paua Gasola, Tajsona Čendlera, Tonija Parkera, Džoa Džonsona ili Zeka Rendolfa. Braun je igrao 12 sezona u ligi, prosečno postizao samo 6,6 poena i 5,5 skokova po utakmici sa osam različitih timova pre nego što je 2013. okačio patike o klin.

U jezivo loš izbor spada i Majkl Olovokandi, posle legendarnog Hakima Oladžuvona drugi Nigerijac koji je biran sa prve pozicije. LA Klipersi su 1998. draftovali Olovokandija pre Vinsa Kartera, Dirka Novickog i Pola Pirsa. Počeo je da igra košarku sa 18 godina i nastavio je dalje na Univerzitetu Pacifik. Nikada nije bio ni blizu da ispuni svoj potencijal, nikada nije postigao više od 13 poena po utakmici tokom jedne sezone, a karijeru je završio 2007. sa prosekom od 8,3 poena i 6,8 skokova po utakmici.

Uglavnom je bilo grešaka sa centrima, međutim, tu i tamo se donosila loša procena i sa igračima na spoljnim pozicijama. U skorijoj prošlosti izdvaja se Markel Fulc, kojeg je Filadelfija 2017. izabrala kao prvog pika. Seventisiksersi su, nakon godina osrednjosti, imali velika očekivanja da se vrate u plej-of prvi put od 2012. godine.

Takve su nade polagali u njihovo novo jezgro koje su činili Fulc, Džoel Embid i Ben Simons. U svojoj prvoj utakmici regularne sezone, novajlija je postigao 10 poena, uz tri skoka i jednu asistenciju za 18 minuta na terenu. Međutim, nije prošlo mnogo vremena pre nego što je povreda ramena - nazvana "neravnoteža mišića lopatice" - toliko pokvarila njegov šut da je šutirao samo 33 odsto iz igre. Posle perioda oporavka, usledila je debata između sportskih analitičara i organizacije o tome koliko su njegovi problemi sa šutem bili, u stvari, psihološki, a ne fizički. Sam Fulc je kasnije razjasnio da se radilo o povredi koja ga je sprečavala da normalno igra košarku. Uspeo je da se oporavi od toga, od 2019. je deo ekipe Orlanda, a prošle sezone je prosečno postigao 10,9 poena po meču, uz 4,8 asistencija i 3,2 skoka.

Miličić izabran odmah posle Lebrona
NA čuveni draft se kroz vreme prijavilo i bezbroj košarkaša iz Srbije, a među 35, koliko ih je do sada izabrano sa neke od 60 pozicija, najviše rangirani je svakako Darko Miličić, koga je 2003. Detroit izabrao sa druge pozicije, odmah iza Lebrona Džejmsa.

Generalni menadžer Pistonsa, Džo Dumars je imao izbor između Karmela Entonija, Dvajna Vejda, Krisa Boša i Miličića. Izabrao je visokog Srbina, za koga se smatralo da je sledeći Dirk Novicki.

Momak koji je u NBA ligu došao iz vršačkog Hemofarma se retko dizao sa klupe, igrajući u 71 utakmici u prve dve sezone, a u svojoj drugoj je čak uspeo da osvoji i šampionski prsten. Miličić je imao prosek u karijeri od šest poena po utakmici i 2,9 skokova, a nastupao je za šest timova u 10 sezona, pre nego što je 2012. rekao zbogom košarci.

Džordan 3. Brajant 13.

NARAVNO, daleko od toga da su svi prvi pikovi bili razočaravajući. Štaviše, mnogo je veći procenat onih koji su bili puni pogoci, kao što su Karim Abdul Džabar (1969), Medžik Džonson (1979), Hakim Oladžuvon (1984), Patrik Juing (1985), Šakil O'Nil (1992), Alen Ajverson (1996), Tim Dankan (1997), Lebron Džejms (2003), Kajri Irving (2011), Karl Entoni Tauns (2015)...

Po mnogima i najboljeg košarkaša svih vremena Majkla Džordana je 1984. godine izabrao Čikago kao trećeg pika (iza Oladžuvona i Sema Bouvija), dok je pokojni Kobi Brajant 12 godina kasnije bio tek 13. pik kog je selektovao Šarlot i koji ga je odmah poslao u LA Lejkerse. Zanimljivo, tačno posle Brajanta je sa 14. pozicije te godine u Sakramento draftovan naš Peđa Stojaković, kojem se kasnije u Kingsima priključio Vlade Divac, koji je dobio otpusnu listu iz Lejkersa baš zbog Brajanta, nadolazeće zvezde lige.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije