ONA JE PRETEČA NOVAKA I MONIKE: Ispovest žene koja je osvojila prvu grend slem titulu za Jugoslaviju

ONE koji malo duže pamte ime Mime Jaušovec podseća na zlatno pionirsko vreme jugoslovenskog tenisa. Bila je jedna od prvih zvezda ovog sporta na našim prostorima, a kao devojčicu trenirala ju je Jelena Genčić, žena čiji su igrači osvojili 31 grend slem.

Foto arhiva VN

Ova sjajna Mariborčanka osvojila je 1977. godine prvenstvo Francuske, čuveni Rolan Garos, a sledeće godine ponovo je stigla do finala, a pobedila je Martinu Navratilovu na Vimbldonu. Na jedan od prvih turnira doputovala je sa 50 dolara i baš od Navratilove posudila novac da može putovati na sledeće turnire.

Najbolja JU-teniserka znala je da kaže da joj je sport uzeo mladost i da nije imala vremena za prijateljice i male tajne koje se razmenjuju među njima. Do pehara u Parizu došla je uz injekcije i povređeno koleno, ali niko nije primetio da je povređena. A onda su stigle nove povrede i odluka da 1988. godine napusti profesionalni tenis.

Danas gospođa Jaušovec živi u Mariboru, često je u Americi, a bila je i selektorka slovenačke teniske reprezentacije. Za "Novosti" govori o vremenima kada uz tenis nije bilo toliko glamura i novca i kada, kako kaže, "svi smo bili veseli da smo dobili toliko da možemo na sledeći turnir".

* Koliko se danas promenio tenis od vremena dok ste bili na samom vrhu?

Foto arhiva VN

- Puno se promenio, najpre zbog opreme, drugačiji su reketi i loptice, ali i znanje o igri, kondicija, psihološka priprema. Nekako svakih pet godina treneri i igrači dopune nešto u igri, u poslednje vreme rade se sveobuhvatne analize, posmatra se ko ima najpravilniju tehniku. Pokušava se odgonetnuti koja je tajna pobede. Tenis se danas igra puno brže, jače, igrači skoro nemaju više loše strane, a kondiciona priprema mora biti odlična, inače nemate šanse. 

* Očito više nema malih i velikih zemalja u svetu tenisa, ali i sporta, što ste i vi dokazali. Pratite li karijere tenisera sa ovih područja?

- Pratim sve tenisere i možemo videti da se pojavljuju šampioni iz puno različitih zemalja, među kojima su i male, što tom sportu daje posebnu čar. U moje vreme, bar u tenisu, Amerika je imala veliku ulogu.

* Kako doživljavate uspehe Novaka Đokovića i koliko može biti primer da se samo upornim radom, uz kombinaciju sa talentom, mogu da postignu vrhunski rezultati?

- Mnogo sam ponosna na Đokovića, uložio je toliko puno rada, radi i dalje sve više i više i treba mu stvarno čestitati. Ali, on je još kao veoma mlad dečko imao veliki cilj ispred sebe i napravio je sve da ga postigne. Samo sa talentom, bez profesionalnog rada, nema rezultata. 

* Vidite li u Sloveniji nekoga ko bi mogao da postane vrhunski, svetski igrač?

Foto arhiva VN

- U Sloveniji imamo Tamaru Zidanšek koja je dokazala da se radom može stići i do polufinala velikih takmičenja. Kaja Juvan je talenat, ali treba joj još nekoliko godina iskustva na Turu da bi pokazala za šta je sposobna. Imamo nekoliko dobrih juniorki, ali u muškoj konkurenciji zaostajemo, jedino Aljaž Bedene drži priključak sa najboljima. 

* Danas je tenis, više nego pre, spoj spektakla, biznisa, novca. Je li bilo teže vama u vremenima kada to nije bilo tako izraženo u odnosu na današnje igrače koji postanu deo te mašinerije?

- Tenis je bio, a pogotovo je danas, veliki biznis. Razlika je u tome da su novčane nagrade ogromne i svako traži svoj deo kolača. A i tržište se proširilo na više država, pa se jedan igrač može dobro plasirati i prodati i u matičnim državama, ali i drugde.

* Bili ste prva jugoslovenska ženska teniska zvezda, kako ste se nosili sa uspehom?

- U mojoj karijeri bila sam jedina teniserka iz bivše države koja je igrala na Turu, ali bila sam i među najboljim sportistkinjama te zemlje. Bilo bi mi lakše da se pojavila još koja, ali meni je u ono vreme igra bila sve. Uživala sam u tome i nisam ni razmišljala o pritisku. Uvek sam najpre želela da dokažem sebi da sam dobra, da mogu da uspem, pogotovo u početku kada mi je bila potrebna oprema. Nisam u početku, naravno, bila u vrhu i znali su da me pitaju "odakle si". Jasno, sve se promenilo posle osvajanja Pariza. 

* Osvojili ste Rolan Garos, a uslovi za treniranje i sve ostalo svakako nisu bili idealni. Koliko je to bio hendikep?

- Kada sam počela sa treniranjem, u Mariboru nismo imali teniske dvorane, pa sam trenirala na parketu između košarkaških igrališta. Sa 15 godina u klub je došao trener iz Češke, koji me je video na treningu u Pragu, kada sam tamo trenirala sa Navratilovom i Mandlikovom i to mi je puno koristilo. Da sam u ono vreme imala bolje uslove za trening i trenera, koji bi putovao sa mnom, sigurna sam da bi postigla još bolje rezultate. Zato sam danas veoma ponosna na svoju karijeru, jer sam radila po intuiciji i gledala druge kako treniraju. 

* To sa nagradama tada nije bilo lako, posudili ste novac od Navratilove?

- Da, 1975. sam osvojila Oranž boul u Majamiju, omladinsko svetsko prvenstvo, a putovale smo same Dora Alavantić i ja. Stanovale smo kod porodice i ja sam osvojila turnir i pitali su me da li želim da mi ugraviraju ime. Rekla sam "naravno da želim". Naplatili su mi 25 dolara i ostalo mi je još 25. Posle turnira dobila sam poziv za profesionalni tur Virdžinija slims, ali nisam imala dovoljno novca za avion do Oklanda u Kaliforniji gde se igrao prvi turnir. Tamo je putovala i ekipa Češke sa Navratilovom i oni su mi platili kartu. Tako je počela moja profesionalna karijera. Tamo sam se kvalifikovala u glavni turnir i zaradila dovoljno za sledeći turnir. Na turneji sam ostala četiri meseca. 

Foto arhiva VN

* Koje bi sve tenisere i teniserke sa ovih područja posebno izdvojili kao velike sportiste i sjajne ljude?

- Pilić je jedan od velikih ljudi u svakom pogledu. Boba Živojinović je bio kao igrač i čovek veoma markantna osoba, uvek veoma korektan i ljubazan. A najveći utisak na mene ostavila je Monika Seleš. Sigurna sam da bi bila broj 1 dugi niz godina i da bi dominirala da joj se nije desila ona nesreća u Hamburgu. Imala je neverovatnu volju za pobede, uvek je bila korektna i srdačna, i kao igračica i sada posle karijere. Ponekad se sretnemo na nekom turniru, a uvek u Njujorku na Ju-Es openu, popričamo o svim stvarima, životu. Naša druženja su uvek prijatna. Moram da pomenem i Gorana Ivaniševića, jer je poseban igrač i karakter. U poslednje vreme sretnem i Ivana Ljubičića, a sve te velike sportiste krasi jedno poštovanje i ljubaznost. 

* Koji je bio razlog što ste napustiti aktivno igranje tenisa?

- Kada sam počela gubiti od slabijih igračica, negde 1988. Ali nastavila sam sa igranjem za klub Hajdelberg u Nemačkoj, gde su bile u mojoj ekipi Anke Huber i Štefi Graf, pa sam tako ostala u tenisu. 

Foto arhiva VN

* Šta radite u poslednje vreme?

- Sa bratom Zoranom 25 godina sam imala teniski centar u Mariboru. Moj sin Tim igrao je aktivno do 15 godine i onda je otišao na studije u Ameriku, gde živi i danas. U poslednje vreme uživam u penziji, pogotovo na moru, na jedrenju. Nažalost, zbog situacije u svetu nisam mogla na grend slem turnire, gde idem svake godine. Zimi uživam u skijanju. Puno sam vremena potrošila na rehabilitaciji za koleno, koje sam operisala dva puta. 

Preporučujemo

Tenis

2 1

NAJVEĆI HEJTER SADA BRANI NOVAKA: "Zašto to tražite samo od Đokovića kada 50 odsto tenisera nije vakcinisano"

06. 10. 2021. u 18:36

Tenis

1 1

TONI NADAL UDARIO NA NOVAKA: Đoković je žrtva svog ega, njegovo ponašanje je nespojivo sa ATP pozicijom

06. 10. 2021. u 11:41

Tenis

2 20

OVAJ MEČ ĆE GLEDATI CELA SRBIJA: Krajinović čuva Đokoviću prvo mesto?

06. 10. 2021. u 09:54

Tenis

1 7

FEDERER VIŠE NEĆE BITI ZAŠTIĆEN: Švajcarac 20 godina nije bio u ovakvoj poziciji, čeka ga pad na ATP listi

05. 10. 2021. u 15:54

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije