MARIJANA BORIČIĆ, STRATEG ODBOJKAŠICA UBA: Ženama potrebno više da se dokazuju

Slobodan KRSTOVIĆ

30. 04. 2022. u 09:22

MAJKA, supruga, trener. Marijana Boričić ima dve velike ljubavi: porodicu i odbojku.

МАРИЈАНА БОРИЧИЋ, СТРАТЕГ ОДБОЈКАШИЦА УБА: Женама потребно више да се  доказују

FOTO: Markos Chouzouris

Trofejni stručnjak najpre se dokazala u radu sa mlađim selekcijama Srbije, bila je prvak Evrope u juniorskoj konkurenciji, a onda i kao strateg matičnog TENT-a i Uba, s kojim je ove godine igrala Ligu šampiona i finale našeg plej-ofa.

- Krenulo je spontano i sve je išlo postepeno. Oduvek sam želela da budem u sportu, završila sam DIF, a sa 19 godina počela da radim kao trener. Dok sam studirala, ja sam se praktično usavršila u radu sa najmlađima. Kako sam imala dobre rezultate, pozvali su me u stručni štab ženske kadetske selekcije. Kasnije sam preuzela kadetkinje i počeli su da se nižu rezultati. Vremenom sam postala supruga i majka i imam veliku podršku porodice da sve to iznesem - priča, za "Novosti", Marijana Boričić.

Priznaje Marijana da je bilo veoma teško uskladiti porodične i profesionalne obaveze.

- Na više ste strana, istrzani, ja imam desetogodišnjeg sina Petra i jednogodišnju ćerku Milicu. Pravo sa treninga trčim kući, gde me čekaju obaveze. Kada se sve smiri, noću spremam taktiku, tako da malo spavam što utiče na fizičko stanje. Teško je, nekako pronalazim motivaciju u toj ljubavi i prema jednom i prema drugom. Porodica mi je na prvom mestu, a sport obožavam odmalena. Odbojku sam i trenirala, bila i sudija u jednom periodu... Ima mnogo lepih rezultata, medalja - kaže Marijana.

Boričićeva je odbojku počela da trenira sa devet godina, ali nije puno igrala, iza sebe ima dve seniorske sezone u TENT-u.

- Nisam imala ozbiljnu profesionalnu karijeru zbog toga što sam visoka 1,70 m. Vrlo brzo sam shvatila da ne mogu da igram u najvišem rangu takmičenja, ali sam videla da imam osećaj za igru, za ono što se dešava na terenu, komunikaciju sa igračima, da mogu da prenesem ono što vidim - seća se početaka Marijana.

Marijana, koja je od ove godine i selektorka ženske selekcije do 21 godine, ističe da je njen put bio školski: fakultet, mlađe kategorije, škola odbojka, pionirke, kadetkinje, juniorke, reprezentacija...

- U reprezentaciji sam se najviše edukovala, jer se odlazi na velika takmičenja. Imali smo dobre generacije, razmenjivala iskustva, gledala kako rade kolege iz drugih selekcija, upoznavala različite stilove igre. Inače, u reprezentaciju su me prvi put pozvali 2007, kada sam imala 25 godina. Kasnije su usledili uspesi, sa kadetkinjama sam bila evropski i svetski vicešampion, sa juniorkama 2014, koje je predvodila Tijana Bošković, šampion Starog kontinenta. Sve to mi je pomoglo da sazrim i da šansu dobijem u seniorskoj konkurenciji, da vodim klubove Superlige, sa kojima sam osvojila trofeje, igrala finale - priča Boričićeva.

Svesna je Marijana da je kao majka stub porodice, da je posao kojim se bavi više muški, ali se i raduje što je sve više žena na vrućoj klupi.

- Mi smo bili među prvima koji su imali ženske trenere, pre mene selektorka kadetkinja je bila Zorica Lazić. Primećujem da i dan-danas kod ogromnog broja ljudi postoji neka doza skepse prema ženama i njihovom radu. I imam utisak da mi moramo više da se dokazujemo, što nekad smeta. A kod kuće sam kao i svaka druga majka - kaže Boričićeva.

Ipak, još ne prihvata ponude stranih klubova...

 

- Jedino još ne mogu da se otisnem u inostranstvo. Teško mi je da se odlučim na taj korak zbog porodice, želim da budem što više uz decu dok odrastaju. E, tu su muškarci u prednosti, jer znaju da je supruga kod kuće sa decom - kaže Marijana.

Smatra da je još rano da vodi našu najjaču selekciju, ali ne krije da ima želju da se jednog dana oproba i kao strateg A reprezentacije.

- Svi imamo želje da napravimo nešto lepo i dobro u tome šta radimo. Ja sam uvek išla postepeno. Smatram da je još rano zbog svih mojih obaveza. Ako se jednog dana stvore svi uslovi i rezultati budu u skladu sa tim, zaista bih volela. Ali, trenutno ne razmišljam u tom smeru jer to nije sada realno - kaže trofejni trener.

Ne razmišlja da jednog dana preuzme mušku ekipu, ali i ne misli da je u prednosti u odnosu na muške kolege u radu sa devojkama.

- Daleka mi je pomisao da treniram muškarce. Mislim da bi ženama bilo neobično da rade sa muškarcima, ne znam kako bi se ponašali. Ono što sam uočila je da su žene disciplinovanije, da je trening sa njima lakši, ali je problem sa motivacijom. Kod muškaraca je prirodno da se nadmeću u bilo čemu, dok kod žena to nije slučaj i mora mnogo da se radi na psihološkom planu.

BONUS VIDEO - Velemajstorski gol Natha

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

DAČO, JOŠ JEDAN DAČA JE NA PUTU! Zašto je Okanović sinu dao ime po Danilu Lazoviću? Zajedno smo se molili Bogu