ISPOVEST ZVEZDINOG KAPITENA KOJA TERA SUZE NA OČI: Da je ovo bila tragedija, mi sada ne bismo pričali - Ovo je srećna i pozitivna priča

BIO je kapiten juniora Crvene zvezde, pred njim je bio čitav svet, a onda se sudbina surovo poigrala sa Ivanom Ćorovićem.

Foto: N.Paraušić

Crnogorac sa prebivalištem u Beogradu je preko noći postao invalid. Naime, dijagnostikovan mu je tumor na kolenu i na kraju mu je amputirana noga.

Košarkaški teren je zamenio sa nečim drugim, ali koliko je i dalje jak vedar i pobednik najbolje pokazuje njegov intervju za “24sedam”.

- Sve je počelo u februaru 2017. godine. Prvo se pojavio tup bol u kolenu, kao da sam dobio neki udarac. Dijagnoze su bile razne… U martu sam uradio magnetnu rezonancu i rekli su mi da je hematom. Ja sam nastavio da igram i treniram, tad sam iz prvog tima FMP prekomandovan u juniorski tim Zvezde. Sećam se poslednje utakmice u crveno-belom dresu. Vezao sam 11 poena u trećoj četvrtini, napravili smo razliku i pobedili u finalu juniorskog prvenstva. Dva dana posle toga sam otišao na pripreme reprezentacije Crne Gore. Igrali smo Evropsko prvenstvo na Kritu i obezbedili opstanak u diviziji. To se desilo na pretposlednjoj utakmici, koju smo 57 sekundi pre kraja gubili osam razlike. Uspeli smo da stignemo i u produžetku dobijemo. Došao sam kući posle EP i uzeo taj meč da pogledam na TV. Tek tu primećujem da loše trčim…

Slika koju je video na ekranu nije mogla da ga ne zabrine.

– Ljudi su to očigledno videli, ali ja nisam bio svestan. Rekao sam odmah sebi da moram što pre da rešim taj problem. Misleći da je i dalje taj hematom, počinjem da radim sve suprotno od onoga što je potrebno – laseri, struje… To se nikako ne radi kada je tumor. A mi tada nismo znali pravu dijagnozu… Posle odlazim u Beograd, počinju mi pripreme sa prvim timom FMP. Radim još dve magnetne rezonance i ultrazvuk, doktori ponovo govore da je hematom. Dolazi 31. avgust, klub sa mnom raskida sporazumno ugovor, sa željom da negde odem da se razvijam. Četiri dana kasnije na snimcima koje sam svojevoljno i detaljno uradio saznajem da imam ozbiljan zdrastveni problem.

Osam meseci tokom 2017. Ivan je igrao sa tumorom na kolenu…

– Osećao sam samo bol kad se završi trening ili utakmica. Ali razmišljao sam da ću izdržati još malo dok prođu bitne utakmice i da ću se onda posvetiti lečenju. Nisam ni mislio da će lečenje ovoliko potrajati.

Kompletna procedura je bila teška za celu porodicu Ćorović.

– Primio sam pet hemioterapija. Posle toga sam imao operaciju pa još devet zaštitnih hemioterapija. To je trajalo godinu dana i posle je još godinu sve bilo u redu. Upisao sam fakultet u Nikšiću, želeo da učim za trenera, ali nije mi se svidelo. Razmišljao sam šta ću dalje i odlučio da upišem Mašinski. Međutim, godinu i po posle operacije imao sam novu intervenciju. Bila je to laka operacija, ali nisam mogao posle nje da se vratim u normalu. Ove godine u februaru sam otišao na kontrolu i video da se tumor vratio i da je porastao desetak centimetara.

Zastao je i uzdahnuo.

– Jedino rešenje bila je amputacija noge iz kuka. Bio je to logičan sled događaja. Bio sam spreman, pripreman na to u podsvesti od početka lečenja. Mogu sad da kažem da sam amputaciju savršeno podneo, kao da se ništa nije desilo.

I u ovoj nesreći Ivan, kao veoma pozitivan dečko, pronalazi sreću.

– Sigurno da je lakše meni što sam na ovaj način izgubio nogu, nego nekome kome se to desilo iznenada, odjednom u nekoj saobraćajnoj nesreći ili slično. On tada ne može da bude spreman, a ja sam bio svestan da je to sledeći korak i da je pitanje vremena. Da sam znao da ću se ovako osećati, odlučio bi se i ranije za takav potez. Doktori su pokušali da spasu nogu, ali nisu uspeli. Spasili su mi život, to je najbitnije.

Ivan se dobro držao, a njegovi najbliži su se borili da ne potonu.

– Porodica je sve teže podnela nego ja. Brat, sestra, mama, tata… Najbliži su bili u problemu, šokirani da se nekome pored njih tako nešto dešava. Ali, kako sam ja bio pozitivan, tako su i oni pratili moju energiju i uspeli smo nekako da izađemo iz cele situacije. Uz pomoć familije, svih prijatelja, poznanika. Sve te ljude pozdravljam i neizmerno im zahvaljujem što su bili uz nas. Niko nije sažaljevao, svi su želeli nekako da pomognu.

U ovoj teškoj borbi van terena Ćoroviću su velika podrška bili i saigrači.

– Najviše sam vremena proveo tad sa Stefanom Đorđevićem, Petrom Rebićem i Markom Radovanovićem. Dolazili su u posete, sa njima sam sve prošao lakše. Bili su tu i Zoran Paunović i Bojan Tomašević, tada igrači iz drugog kluba. Oni koji nisu dolazili, slali su mi poruke, pitali kako sam. Mnogo mi je pomogao trener Glišić, uvek je bio tu za mene… A igrači FMP, sa kojima sam poslednje igrao, skupili su pare da posle svega odem na odmor. Generalno ljudi kada je velika muka ne znaju kako da pomognu, pa onda eto pokušaju bar finansijski. Meni u novčanom smislu ništa nije falilo, imao sam osiguranje u Srbiji, dobio sam protezu, sve je moglo da se pokrije. Ali uprokos tome ljudi su pomagali i ja im zahvaljujem. Svima koji su pomogli ili bar osetili potrebu da pomognu.

Pitali su se ljudi kako u celoj toj životnoj borbi, Ivan ne razmišlja o košarci.

– Tada sam je samo potisnuo. Mnogo sati sam proveo u sali, taj sport mi je bio sve od sedme do 19. godine. Košarka mi je bila stil života. U naselju se i dalje šale da je smak sveta, da bih ja uzeo torbu i išao na trening. Tako da… Bila je to velika moja ljubav, nažalost, prekinuta ranije nego što je trebalo. Ostali su mi prijatelji iz sporta, to je bitno.

Mnogi sportisti dok trče za loptom, ne razmišljaju o planu B.

– Mislim da retko ko misli o tome da bi mogla iznenada karijera da se prekine… Nisam ni je imao drugi plan, ali kad sam tokom lečenja video da od košarke nema ništa, morao sam da promenim razmišljanje. Odlučio sam da upišem fakultet… Kod nas narod kaže da prvo se završava fakultet, a onda ide ženidba. Pa sam ja poslušao taj savet – uz osmeh pojašnjava Ivan.

On je možda prava osoba koje može da potvrdi da se mnoge stvari u životu podrazumevaju i da se ne cene dok se ne izgube.

– To je apsolutna istina. Svaki trenutak u životu treba više da cenimo… I sada u ovom momentu dok pričamo ima ljudi koji se u bolnicama bore za život, a mi na primer ne umemo da iskoristimo lep i sunčan dan. Nerviramo se oko stvari koje nisu bitne. Kad se boriš za život sve ostalo je nebitno. Ona izreka: „Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu – da ozdravi“ – potpuno je istinita. Nije to fraza, nije floskula. Ljudi treba da cene život, da pokušaju i da iz loših situacija izađu pozitivni.

Iako je Ćorovićeva životna borba počela 2017.godine, do pre nekoliko dana ta priča nije mogla da se čuje u javnosti.

– Ne znam zašto se nije pričalo… Ispada kao da se zataškalo. Neki ljudi nisu na ovo odregovali, čak ni posle amputacije. Od nekih nisam zaslužio tretman kakav sam imao u ljudskom smislu. Kako sam se ja odnosio prema njima, kako oni prema meni. Ali, svako nosi svoje, ja mogu svakog da pogledam u oči i da popričam. A mislim da to neki neće moći sa mnom. S druge strane, ima onih koji nisu uopšte znali šta se dešava, pa su me posle priloga koji je pre nekoliko dana bio na TV, pozvali. Ja sam nestao sa scene, mnogi nisu razmišljali iz kojih razloga. Sad su mi pisali čak i igrači protiv kojih sam igrao. Eto, baš ne znam zašto se do sad nije pričalo. Ja ništa nisam krio.

Na novi život sa protezom Ivan se brzo navikao.

– Radio sam je kod gospodina Marka Lukića u “Humanisu”, on mi je bio velika podrška tada. Objasnio mi je sve što je bilo potrebno, a uz to je produhovljen, pa je znao da kaže pravu reč. Lepo mi je legao kao osoba i celo priča je krenula u pozitivnom smeru. Proteza ima tri pokretna zgloba. U početku sam išao sa štakom, kao pomoć, a sad sam se skroz navikao i obavljam sve aktivnosti normalno. Čak i preko toga ponekad, odem do grada i ostalo. Ubrzao sam se. U početku dok se nisam navikao bio sam mnogo sporiji, a sada sam brži. Rekao sam posle svega što mi se desilo da sam normalan čovek, ali ću sve aktivnosti obavljati deset minuta sporije nego ostali. Sad sam spustio na pet minuta, to se valjda toleriše. Sad mogu da se vadim ako kasnim, ne zameraju mi.

Ćorović više nema ispite na terenu, ali ih ima na Mašinskom fakultetu.

– Razmišljao sam šta ću – dvoumio se između književnosti i mašinstva. Imao sam dobre drugare na tom fakultetu, pa su mogli da mi prenesu iskustva, a i devojka mi je pomogla u odabiru. Probao sam, krenulo je dobro, tako da sam se pronašao. Zanimljivo mi je sve, svašta sam naučio. Veoma me zanima i smatram da ću dobro u budućnosti raditi taj posao.

Kada ne uči, Ivan provodi vreme svirajući gitaru ili igrajući šah.

– Šah igram sa jednim drugom. Bolji sam od njega pa volim da stalno igramo da bih ga nervirao. Gitaru ponekad sviram. Moram malo da opustim ruku, jer su mi uvek na košarci govorili da nemam meku šaku. Za sad mi ne ide loše.

I pored svih preskočenih prepreka, nedavno je naišao na još jednu.

– To je vezano za invalidsku penziju. Otišao sam komisiju i odbili su me. Mislim da nisu sve ni pročitali, a objašnjenje im je bilo da nisam imao metastaze. Hvala Bogu da ih nisam imao, ali stvarno ne postoji šansa da ja to ne dobijem. Žalio sam se, pa ćemo videti kako će se odvijati. Ako ne promene odluku, onda ću ih tužiti. Pitaju me posle ljudi što ne tražim vezu, a ja kažem pa šta će mi veća veza od proteze. Kako da tražim vezu da pokažem da sam invalid, kad nemam nogu. Ali ajde, da smo mi zdravi, pa će se sve to rešiti.

Sportska priča Ivana Ćorovića možda, ipak, nije završena.

– Posle priloga na TV mnogo ljudi me zvalo, između ostalog predsednik Paraolimpijskog komiteta Crne Gore. Raspitivao se da li me zanima neki drugi sport… Možda se oprobam u nečemu što nisam mogao nekada ni da sanjam.

Sam je doneo zaključak da u njegovom filmu preovladavaju srećne scene, a ne tužne.

– Nosim se sa problemom, dobro sam, idem dalje. Moje lečenje je bilo uspešno, iako ne izgleda tako, jer je rasplet bila amputacija. Ja sam spasio život i to je najbitnije. Čitam naslove po portalima, svuda se pojavljuje reč „tragedija“. Ne mislim da je tako… Da je ovo bila tragedija, mi sada ne bismo pričali. Ovo je srećna i pozitivna priča – zaključio je Ivan Ćorović.

(24Sedam.rs)

Preporučujemo

Košarka

5 8

BIVŠEM KAPITENU ZVEZDE AMPUTIRANA NOGA: Igrao sa tumorom, osvojio srpsku ligu, pa preko noći postao invalid

14. 11. 2020. u 18:44

Košarka

4 0

OBRADOVIĆ: Njihovi centri su dominirali, to je nedopustivo, moramo o tome da razgovaramo

15. 11. 2020. u 22:02

Košarka

2 0

ZVEZDA ODIGRALA NAJLOŠIJI MEČ U SEZONI: Split bio blizu senzacije, crveno-beli preživeli

15. 11. 2020. u 21:10

Košarka

4 2

MOĆNA PORUKA AMERIKANKE U REPREZENTACIJI SRBIJE: Bože hvala ti što igram za ovako veliku naciju

15. 11. 2020. u 19:05

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije