SVE je počelo 2006. Prijateljska utakmica Hrvatske i Argentine u Bazelu (3:2) pre 16 godina bila je debitantska za Luku Modrića u dresu "vatrenih", dok je Leo Mesi tada prvi put u karijeri osetio golgetersku radost u plavo-beloj svetinji. A večeras, tandem mađioničara sa kapitenskim trakama na rukama izvešće saigrače (20.00) na travu stadiona "Lusail", u prvoj od četiri preostale bitke na Svetskom prvenstvu u Kataru.
Заборавио сам у тих два сата ко су и шта су Хрвати и морам да признам навијао за њихову репрезентацију против Бразила. Разлози су углавном психолошко-спортске природе. Иако фудбалски волим Бразил, то је било опредељење за мале против великих и за отписане против надмених и бахатих. Помало у свему томе је и до наше "софтверске грешке" па ми је због тога у тим тренуцима, кад се озбиљно не размишља, некако било природније да навијам за неког ко се презива нпр Петковић, иако бих морао да знам да ће тај, ако победи, певати усташке песме, а не за оног ко се презива нпр Ришарлисон. Вечерас је друга прича. И Аргентину фудбалски волим и она је фудбалски велика као Бразил, али за разлику од њих нису тако надмени и бахати. И што је најважније, вечерас тешко да ми из главе могу изаћи оне нефудбалске ствари јер оне на неки начин повезују обе земље које вечерас играју. Говорим о томе да је Хрватска усташка домовина а Аргентина (била) њихово уточиште. Зато ћу вечерас без емоција и на миру гледати утакмицу и надам се уживати. Кажем надам се, јер у уживање искрено не верујем пошто обе репрезентације, а нарочито Хрватска играју доста декадентан фудбал, што једино можда могу да промене Модрић и нарочито Меси, неким својим генијалним потезом. У сваком случају и једнима и другима за до сада учињено свака част и најбоље жеље и за вечерас и за даље.
Komentari (1)