VREMEPLOV: Kako je fudbal od drevne Kine, preko Engleske, do danas postajao najpopularniji sport na svetu

DA su Kinezi u 3. veku znali da će njihov cu-ju, ono što se igra nogom, danas da bude najpopularniji sport na svetu i da će često da bude povod za simpatične, ali i žučne rasprave, možda bi se i ranije setili. Da uzmu loptu punjenu životinjskim krznom, da postave po dve trske na krajeve livade i da od svitanja do sumraka teraju svoju krpenjaču dok ne padnu s nogu...

Foto: Tanjug

Ovo su romansijerski počeci priče o igri koju danas cela planeta zove fudbal, koju su posle drevnih Kineza igrali i u starom Rimu i Grčkoj i koja je tek u 19. veku počela da poprima obrise i dobija pravila igre koju danas poznajemo. Zbog koje idemo na stadion, zbog koje se traži karta više ili zbog koje se prepiremo sa ćerkama i ženama, kada doće red na TV prenos.

Ipak, listajući sećanja, arhive i točak istorije početna tačka svih priča o fudbalu je Engleska, pa se zato ona i naziva kolevkom ovog sporta. Prvi pisani zapis o fudbalu potiče baš iz Engleske, iz 1170. godine kada se opisuje prvi fudbalski meč, a tek 1863. godine u istoj zemlji su se sastali predstavnici nekoliko fudbalskih klubova kako bi standardizovali osnovna pravila. Na sastanku u Londonu dogovoreno je da je u ovom sportu zabranjeno igranje rukom, određene su dimenzije terena, propisano je vreme trajanja meča i ustanovljen broj igrača na terenu. Ovaj sastanak je značio i osnivanje najstarijeg fudbalskog saveza na svetu, Fudbalske asocijacije Engleske.

*ADMIRAL BET VAM POKLANjA*
--> BONUS KAKAV STE ŽELELI <--

U Škotskoj je 1824. godine odnovan jedan od prvih klubova na svetu, logičnog naziva "Fut-bol klub Edinburg", sastavljen isključivo od studenata univerziteta iz ovog grada. Tek nešto kasnije, 1858. osnovan je i prvi, potpuno organizovan fudbalski klub Šefild. A odmah za njim Nots Kaunti, pa Barnsli i ostali, od kojih većina i danas postoji i zbog kojih se pune tribine u svim rangovima takmičenja na Ostrvu.

U ovom "vremeplovu" pažnju posvećujemo fubalskim pravilima koja su od one kožne lopte punjene krznom pa do današnjih dana u kojima nas raduje ili nervira primena VAR tehnologije, napredovala brzinom svetlosti i kojih se sudije na terenu slepo pridržavaju. Ovo "slepo" u nekim slučajevima ostrašćeni navijači tumače i - bukvalno!

*ADMIRAL BET VAM POKLANjA*
--> BONUS KAKAV STE ŽELELI <--

Zanimljivo je da u prvim danima fudbalske igre publika nije mogla da razlikuje igrače na terenu, jer oni nisu imali adekvatne dresove. Golovi nisu imali prečke, sudija kakvog danas poznajemo nije ni postojao, a neko ko bi pokušao da deli pravdu, uglavnom se nije zarezivao "dva odsto"... Šta tek reći o podatku da golovi nisu imali treću gredu ili dasku, odnosno - prečku.

Pomenuta 1863. godina je značajna po tome što se od tada u fudbalu konačno zabranilo nošenje lopte rukom, "hakovanje" odnosno udaranje protivničkog igrača, jer se fudbal smatrao igrom u kojoj se pokazuje i dokazuje muškost, pa je mnogima bilo jasno da se konačno rastaju teoretski i praktično pravila ragbija i fudbala.

Sudija se na terenu pojavio tek 1871. Do tada su kapiteni oba tima kako-tako održavali red i disciplinu na terenu. U Engleskoj je pomenute godine osnovan i FA kup (najstarije zvanično takmičenje na svetu), koji se do danas igra na Ostrvu. A 1879. godine na terenima je prvi put sudija mogao i da se čuje, jer su počele da se koriste pištaljke.

Golmani su oduvek u fudbalu bili posebna priča. Za divno čudo, oni u početku nisu ni postojali kao posebna kategorija na terenu. Tek 1909. je čuvar gola (tada još bez mreže) počeo da nosi bele majice i postao je "drugačiji od drugih". Udarci iz ugla, ili popularni korneri su uvedeni 1872, a 1924. je odlučeno da direktno iz kornera sme da se postigne i gol.

Penali su u fudbal uvedeni 1891, a pre toga je nešto nalik najstrožoj kazni bio indirektan slobodan udarac, i to u slučaju da sudija proceni da je prekršaj napravljen u polukrugu od 11 metara od gol linije. Inače, obeleženi kazneni prostori su se pojavili 1902.

Na utakmici Hal siti - Mančester junajted 1970. su prvi put viđeni jedanaesterci posle regularnog dela utakmice, kao način da se dođe do pobednika, a prvi put ovu "novotariju" na Mundijalima publika je mogla da vidi 1982. u polufinalu SP između Nemačke i Francuske.

Kažu da je danas u sportu najteže nekoj ženi objasniti šta je - ofsajd. On u početku u fudbalu, naravno, nije ni postojao, jer se u početku ova igra svodila isključivo na driblinge, skoro bez ikakvih dodavanja. Prvo pravilo koje je ličio na ofsajd nalagalo je da dodavanja moraju da se rade ili bočno ili unazad. Dok je ovo postalo norma za ragbi, fudbalska igra je krenula drugim putem, kada je pravilo ponovo promenjeno 1866. Prema ovom propisu, igraču je bilo dozvoljeno da doda loptu napred pod uslovom da su tri igrača suprotnog tima bila između lopte i gola protivnika. Promena ofsajda je u početku za rezultat imala više golova, ali je na duge staze promenila taktičku igru, jer je počeo da se koristi veći broj defanzivaca.

Produžeci u fudbalu su takođe uvedeni mnogo posle standardizacije pravila. I zaista, pobednik se ranije dobijao sve dok neko ne postigne gol, igralo se bukvalno do mrklog mraka ili narednog dana.

Odavno o poštovanju pravila fudbalske igre, ali i uvođenju novih odlučuje Međunarodni odbor fudbalske asocijacije (IFAB). Ovo telo se sastaje najmanje jednom godišnje, a ni jedna promena ne može da se donese bez odobrenja FIFA, kao što ni svetska kuća fudbala ne sme da menja pravila bez odobrenja većine u IFAB.

Bonus video: TAJNA NAJVEĆEG FUDBALSKOG STADIONA NA SVETU: Ovo je lista TOP 10 „hramova fudbala“

BONUS SADRŽAJ

Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv "Novak, pariske priče". Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.

Kliknite OVDE i poručite još danas ovo remek-delo koje će vas odvesti na najslavnije teniske terene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije