ŠTA ĆE ZAPAD REĆI? Nemanja Matić podsetio svet na jeziv zločin nad Srbima

Srpski fudbaler Nemanja Matić oglasio se na društvenim mrežama i podsetio na stravičan masakr koji su počini nacistički vojnici u Kragujevcu tokom Drugog svetskog rata.

ANP / ddp USA / Profimedia

Bilo je to u nekoj zemlji na brdovitom Balkanu, umrla je mučeničkom smrću četa đaka u jednom danu... stihovi su pesme Desanke Maksimović pod nazivom Krvava bajka posvećene streljanju dece u Kragujevcu tokom Drugog svetskog rata 1941.

Đake su nacisti izvodili iz školskih klupa, odvodili po grupama na gubilište i streljali.

Bio je to jedan od najvećih zločina tokom svetskog sukoba, a sada je na masakr podsetio i srpski fudbaler Nemanja Matić.

- Na današnji dan 1941. godine, nemački vojnici počinili su masakr u Srbiji, ubivši 300 učenika i njihovih učitelja. Nikada ne zaboravimo! - napisao je Matić.

 Dan sećanja na tragediju Kragujevca oktobra 1941. godine

 Masovno streljanje hiljada građana Kragujevca od strane nemačkih okupatara koje se dogodilo 21. oktobra 1941. godine bio je jedan od najtragičnijih događaja u okupiranoj Srbiji i obeležava se kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.

U gradu Kragujevcu i okolini, nemačka kaznena ekspedicija izvršila je tada masakr, kao vid odmazde, nad više hiljada srpskih civila. 

Prema raspoloživima saznanjima, ubijeno je 2.796 osoba, od kojih 412 u selima, a ostali u Kragujevcu.

Posebnu dimenziju tragediji daje činjenica da su, pored brojnih drugih, Nemci tada priveli i odveli na streljanje čak i đake viših razreda gimnazije, od petog do osmog razreda. 

Veliki školski čas / Foto Tanjug

Jesen 1941. godine bila je vreme zamaha ustanka u Srbiji, koji je započeo leta te godine.
Kraljevina Jugoslavija je napadnuta i okupirana aprila te 1941. Povod je bio puč koji se dogodio 27. marta u Beogradu, kada je oborena Vlada Cvetković Maček, potpisnica Protokola o pristupanju Paktu dva dana ranije. Odmah je okupirana i Grčka koja je i bila glavni razlog nemačke invazije, zbog prisustva britanskih trupa u toj zemlji. 

U Srbiji je leta te 1941. započeo ustanak protiv okupatora, nakon što je napadnut Sovjetski Savez. Usledile su nemačke odmazde, a onda i naredba da će se nadalje za jednog poginulog Nemca streljati stotinu građana Srbije kao odmazda.

Povod za streljanje u Kragujevcu bili su nemački gubici u borbi sa jedinicama pokreta otpora 16. oktobra na putu Kragujevac - Gornji Milanovac, otprilike na sredokraći između sela Bara i Ljuljaka. 

Nemačka kolona je na tom putu dočekana u zasedi. Bila je to zajednička akcija pripadnika NOVJ, odnosno partizana, i Jugoslovenske vojske u otadžbini, odnosno četnika.
Poginulo je 10 nemačkih vojnika, a 26 je ranjeno.  

Prilikom streljanja u Kragujevcu i okolini, nemački okupator primenio je drakonsku odredbu iz naredbe generala Franca Bemea od 10. oktobra, kojom se propisuje streljanje 100 Srba za jednog ubijenog, a 50 za ranjenog Nemca. 

Odvođenje Srba na streljanje u Kragujevcu / Foto: "Vikipedija"

Brutalne odmazde započele su prvo u obližnjim selima, kao 19. oktobra selima Maršić, Ilićevo, Grošnica.

Nemačka kaznena ekspedicija je potom streljanja nastavila 21. oktobra u gradu Kragujevcu, delimično i 20. oktobra. 

Na osnovu naredbe generala Bemea izračunato je da se s ciljem odmazde strelja 2.300 lica. 

Naređenje za sprovođenje odmazde u Kragujevcu neposredno je izdao major Oto Deš, tada zapovednik 749. puka, sa središtem u Kraljevu.

Pošto je tada krajskomandant Oto fon Bišofshauzen skrenuo pažnju da su, po njemu, okolna sela, kako se izrazio, legla bandita odnosno komunista, odmazde, hapšenja i streljanja, prvo su se dogodila u obližnjim selima.

Iako je Bišofshauzen tada takođe primetio da je sam grad Kragujevac uglavnom mirna sredina, brutalne odmazde su odmah nastavljene i u Kragujevcu. 

Nikada nije sasvim izvesno razjašnjeno koliko je ljudi tada uhapšeno, ali se procenjuje da je privedeno između pet i šest hiljada građana. Selekcije nije bilo, ljudi su privođeni kako bi bili uočeni. 

Hapšeni su muškarci starosti između 16 i 60 godina, mada je među privedenima bilo i drugih, a koliko se zna, otpora prilikom privođenja nije bilo. 

Svi privedeni, odnosno uhapšeni, zgurani su potom u topovske šupe koje je prethodno koristio artiljerijski puk "Tanasko Rajić". Docnije je vršena izvesna selekcija privedenih.

Ubrzo su započela streljanja. Izvršioci su bili pripadnici Vermahta, i to Prvog bataljona 724. pešadijskog puka i pripadnici Trećeg bataljona 749. pešadijskog puka. 

Odluka o izgradnji Spomen-parka doneta je 1953. Iste godine prvi put je priređena organizovana komemoracija.

Spomen park u Šumaricama / Foto: M. L.

Spomen-park koji je potom decenijama dograđivan obuhvata prostor površine 352 hektara. Memorijalni kompleks ukupno sadrži 30 masovnih grobnica. 
Vlada Srbije 2012. godine donela je odluku da se dan masakra u Kragujevcu, obeležava kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.
Srpska pravoslavna crkva je takođe kanonizovala stradalnike, proglasivši ih za novomučenike.
 

Podsećanje: In memoriam - Siniša Mihajlović

Preporučujemo

Tenis

0 5

OPROŠTAJNI INTERVJU RAFAELA NADALA! Kakve reči o Novaku Đokoviću, pomenuo i kad će Srbin u penziju

21. 10. 2024. u 10:22

Tenis

0 1

RODžERE, E TU SI ZAPLATIO! Novak Đoković progovorio kako je uništio Federera

21. 10. 2024. u 09:39

Tenis

0 36

NI STIDA NI SRAMA! Izašla ATP lista koja to nije i svi se pitaju samo jedno, a tiče se Novaka Đokovića

21. 10. 2024. u 08:08

Fudbal

0 1

RUSIJA JE TO: Legenda kritikovala Dejana Stankovića, evo šta joj se odmah potom desilo

21. 10. 2024. u 12:49

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije