ŽELJKO PETROVIĆ: Plače mi se kada vidim za koga daju po 100 miliona evra

NA vreme je Željko Petrović (58), bivši reprezentativac Jugoslavije, shvatio da u veznom redu nema šta da traži. Nekadašnji desni bek podgoričke Budućnosti, zagrebačkog Dinama, španske Sevilje, holandskih klubova Den Boša, RKC i PSV, kao i japanske Urave, objasnio je i kako.

FOTO: M. Vukadinović

- Gde god sam igrao, ljudi su dolazili da gledaju druge. U Budućnosti Deju i Peđu, u Dinamu Bobana i Šukera, u reprezentaciji sve njih plus Piksija. Rekao sam sebi: "Druže, drži se beka i nema glava da te boli". Pozadi je najsigurnije. Sve vidiš i kako dobiješ loptu, imaš gomilu rešenja. Hoćeš Jugi, Jokanu, Mihi, Piksiju... Kome je god dodaš, ona je u sefu. Samo treba da budeš pametan - smeje se Petrović, aktuelni trener mostarskog Zrinjskog, na početku nove epizode kultne rubrike Mojih TOP 11.

U maloj bari punoj krokodila nije lako izboriti se za mesto pod suncem.

- Morao sam da izmislim nešto novo da bi me publika primetila. Davao sam golove, centrirao, zujao po boku. Nisam se mirio sa ulogom anonimnog desnog beka. Igramo u Prištini, Živa mi kaže: "Imaš Batrovića, prati ga i do toaleta". Ja bukvalno shvatim. Stari stadion, nema tunela, samo te šperploče dele od tribina. Živa mi kuka na poluvremenu: "Nećemo živu glavu izvući odavde". Pa šefe, rekao si mi da ga isključim iz igre. Mi smo Crnogorci takvi. Časni, pošteni i sve u životu radimo srcem i do kraja.

Za Jugoslaviju je debitovao u Belfastu, gde je pobedom od 2:0 započet trijumfalan put ka Evropskom prvenstvu u Švedskoj 1992.

- Znate li koliko je skenera moralo da se prođe da bi kod Osima dobio poziv u reprezentaciju? Kakva si zverka morao da budeš? Mnogima se nisu dopadale neke njegove odluke. To je razumljivo. Nije lako zadovoljiti svačiji ukus. Švabo je bio genijalac. Sve lagano, bez povišenog tona, pogledom ti kaže koliko je sati. Kaže mu jedan naš igrač: "Šefe, makni ga, ne zna gde bije, ni gde je levo, ni gde je desno". A Osim mu odgovori: "Takav nam baš i treba, da zbuni protivnika". Samo se jednom nije lepo poneo prema meni, ali nikada neću reći zašto iz poštovanja prema njemu kao ikoni onog i ovog fudbala.

Foto: M.Vukadinović

Nakon pauze zbog sankcija, Željko je ponovo među kandidatima za državni tim.

- Biću iskren, malo moj jezik, a malo odlazak u Dinamo, koštali su me bar 50 nastupa za reprezentaciju Jugoslavije. Vratim se sa PSV iz Hongkonga, oni me zovu i kažu da sam na spisku reprezentativaca za turneju u Hongkongu. Pa zar nije bilo lakše da ostanem tamo i sačekam ekipu. Nije problem, u avion do Beograda, pa ponovo za Hongkong. Dres moje zemlje je svetinja - ističe as, koji je za Jugoslaviju nastupio 18 puta.

Put pod noge, pa za Beograd.

- Tražio sam Santrača na telefon i rekao: "Šefe, dolazim na dan utakmice kao najveći klošar na svetu, možete li bar da mi obećate da ću biti u timu". Odgovorio je: "Kad ti Sani kaže, počinješ utakmicu ili ulaziš u drugom poluvremenu". To je jedan od najboljih i najpoštenijih ljudi koje sam upoznao u životu. Čovek iz koga je prosto izvirala dobrota. Održao je reč, ušao sam umesto Vidakovića i doprineo podeli bodova protiv Španije.

Ulogu džokera imao je sve do Svetskog prvenstva u Francuskoj.

- Odigrao sam oba baraža protiv Mađarske, ali me je publika i kompletna jugoslovenska javnost prihvatila tek nakon kontrolne utakmice protiv Nigerije u Beogradu. Sećam se da je Ceca kod Minimaksa u emisiji rekla da imam najveće srce u reprezentaciji i da zaslužujem mesto među putnicima za Francusku. Ja je znam još iz vremena kada se zabavljala sa Vladanom Lukićem, vodili su me na neku proslavu u okolini Beograda. Pita me Sani: "Željo, odgovara li ti na beku". Čuj, ne odgovara. Pored ovih aždaja, pasao bih travu da treba.

Na Mundijalu 1998. je sve utakmice igrao od prvog minuta.

- FIFA me je uvrstila u idealnu postavku prvog kruga šampionata. Sedimo u lobiju hotela i gledamo vesti, a Peđa i ovi se kidaju od smeha. Kažu: "Propade fudbal kad si ti u najboljih 11". Takva grupa momaka, takva atmosfera, teško je opisati ko nije doživeo. Piksi kapiten, Dejo zvezda Milana, Peđa u to vreme najbolji igrač Evrope. Druženje, zezanje... A mediji svaki dan pišu o nekoj aferi. Bata nas pita: "Šta je ovo, ima li svađe među vama". Mi ne znamo o čemu priča.

Minimalne pobede protiv Irana i SAD bile su dovoljne samo za drugo mesto u grupi.

- Najsmešnije je bilo protiv Amerike. Vodimo 1:0, slobodan udarac za njih u 90. minutu, Preki Radosavljević hvata zalet. On i ja smo igrali mali fudbal, Preki je na petoparcu Mesi puta dva. Miha i ja u živom zidu, psujemo ga, šta mu ne govorimo... "Promaši fukaro... nećeš valjda nama dati gol". Imao je strašnu levu nogu. Žali bože sjajnu igru protiv Nemačke. Gazili smo ih 70 minuta i onda prekid filma, dva gola u Kraljevoj mreži, 2:2 i morali smo na Holanđane. A imali smo put koji nas vodi najmanje do polufinala.

Nije ni Holandija bila toliki bauk za vedete u dresovima s jugoslovenskim grbom.

- Sani me je stavio na Davidsa. Ratovi zvezda, trčanje, udaranje. Edgar je takav tip, neće da žuga. Ti se biješ, on se bije, ali ustanemo i teramo dalje. Fajterska borba. Prvo poluvreme tu i tamo, drugo smo odigrali sjajno. Na stranu penal, imali smo ih u šaci. A tamo su Bergkamp, Sedorf, Klajvert, Overmars, De Bur... Bledi kao krpe, prepali se. I onda 90. minut, pad koncentracije kod kornera za Holandiju. Često kao trener koristim tu situaciju na sastancima da pokažem igračima koliko jedna greška može da vam promeni život.

Da je Peđa gađao milimetar niže iz penala...

- Ma nema to veze. Peđa je bio u vrhunskoj formi, taze šampion Evrope sa Realom, ne pamti se kada je pre toga promašio sa 11 metara. Nikada ranije nije šutirao iz sve snage. Jednostavno, ne da ti se. I greška je što je Piksi zamenjen u drugom poluvremenu. Kad se lomi utakmica, takve igrače nikada ne izvodiš iz igre. On te izvlači iz krize. Jednim potezom, jednim gestom. Izađe, zalomi, iznese. Ostavi ti vremena da dođeš do daha - ističe Petrović.

Hans VONK (Den Boš)

- Nas je uništio. Prosto nas je ukopao. Kasnije je otišao u Herenven, pa u Ajaks i napravio odličnu karijeru. Branio je za Južnu Afriku na dva Svetska prvenstva. U Holandiju sam otišao zbog oca koji je tamo radio do 1970. Viđali smo ga jednom godišnje, plačemo kad dođe, plačemo kad ode. Hteo sam da budem bliže njemu i ostao zauvek. Mi smo kao klinci navijali za Holandiju zbog Krojfa, Van Bastena i Gulita. Tek kad odeš tamo, shvatiš da trava nije ništa zelenija od naše.

Marsel BRANDT (RKC)

- Bio je tehnički direktor AZ Alkmara, RKC i Evertona, sada je generalni direktor PSV. Sjajan tip, profesionalac od glave do pete. Igrao je štopera. Malo sporiji za igrača vrhunske klase, ali pas kao Ronald Kuman. RKC je moja druga kuća. Navijači su me zavoleli, prihvatili kao svoga. Klub bombona, bio je odskočna daska za mnoge vedete koje su ispisale istoriju Ajaksa, Fejenorda i PSV, ali i slavnih klubova u Španiji, Engleskoj i Nemačkoj.

Jap STAM (PSV)

- Doktor fudbala. Ostaviš njega jedan na jedan i radiš gore šta ti je volja. Presinguješ, napadaš, a u sredini uvek imaš rezervnu opciju i višak za drugu loptu. Igrač neverovatne fudbalske inteligencije. Stalno me je prozivao zbog skupih satova koje sam nosio na ruci. Posle, kad je otišao u Mančester, mogao je da otvori radnju sa satovima. U PSV sam se družio i sa Žilom de Bildeom. Znao je sve srpske psovke. Dogovorimo se da naručimo tortu ako mu namestim gol i da napišemo da mi je to hiljadita asistencija. Dik pita: "kome je rođendan", Žil kaže: "nije rođendan, nego Petrovićev jubilej". Kad je Dik mlatnuo onu tortu šakom, sav se šlag razlio po zidovima.

Siniša MIHAJLOVIĆ (Jugoslavija)

- Trebala mi je neka usluga i zvao sam ga telefonom dok je bio trener u Interu. Znao sam da je težak i da se ne javlja svakome. Odgovorio je iz prve i rekao: "Željko, ti možeš da me zoveš usred treninga, tebi ću se uvek javiti. Ti si korektan, pošten, šta god ti treba, tu sam". A sa njim sam se najmanje družio. Teško mi je palo sve što se dogodilo. Čim sam čuo, seo sam na avion i otišao za Rim. Kolarovu i Stankoviću dugujem beskrajnu zahvalnost jer su mi sredili da uđem u kapelu. Duša me boli. Ljudska gromada. Pokazao mi je na delu koliko me ceni i poštuje. Nikada mu to neću zaboraviti.

Dijego MARADONA (Sevilja)

- U Sevilji sam nosio dres sa brojem deset, ali kad je vanzemaljac stigao, skinuo sam ga i prepustio njemu. Kasnije smo radili zajedno u Emiratima, rekao je novinarima da je Petrović najmudriji čovek na svetu, jer se na vreme rešio desetke. Nije bilo jednostavno družiti se i biti saigrač sa Maradonom. Na treningu svi žele njemu da dodaju loptu, čak i protivnici. Da bi videli šta će sa njom da uradi. Čoveku prosto nisu dali da diše. Šuker i ja smo ga jedno jutro zvali u kafić, ušao je kroz kuhinju na zadnji ulaz. Neko je javio, za tri minuta je bila reka ljudi ispred lokala. Zamislite ceo život tako. To ga je i ubilo.

Zvonimir BOBAN (Dinamo)

- Imao sam veliku dilemu na poziciji pleja. Boban ili Stojković. Prosto me je sramota da napravim tim u kome nema mesta za jednog Dragana Stojkovića. Za mene je njegov gol protiv Španije u rangu sa Maradoninim remek-delom iz indirektnog udarca protiv Juventusa. To mogu samo ljudi koji nisu sa naše planete. Njima mozak radi brže od drugih. Stavio sam Bobana iz prostog razloga što mi treba malo balansa u ovoj ekipi. Zvone je u Milanu znao da odgovori zadatku i na poziciji zadnjeg veznog. Bio je majstor elegancije. A bez veze mi je da Piksija spuštam sa desetke na šesticu.

Čiki BEGIRISTAJIN (Urava)

- Veliko ime španskog i evropskog fudbala. Dokazao se i posle igračke karijere, pripadaju mu velike zasluge za ove uspehe Mančester sitija u poslednjih desetak godina. Oduvek je plenio znanjem, harizmom i autoritetom. Mentalitet, način komunikacije, sve za deset. I danas kad ga pozovem telefonom, javlja se posle prvog zvona. Bio je i na mojoj oproštajnoj utakmici u Holandiji. U Uravi je zbog mene dobio diskus herniju. Kaže: "Svi došli u Japan da uzimaju lovu, samo ovaj kreten od Petrovića došao da se bori za trofeje".

Filip KOKU (PSV)

- Podsećao me je na Jugovića. Sličan tip igrača, samo što je Koku mogao da igra i iza špica. Skauti su dolazili u Ajndhoven da gledaju razne igrače, ali obavezno primete Kokua. Tako ga je Van Gal i odveo u Barselonu. Proveo je šest sezona u slavnom španskom klubu, zaslužio kapitensku traku. Sa Jonkom je bio fantastičan tandem na sredini. Jednu loptu izgubi u četiri meseca i to neki komplikovan pas. Takav je bio i Jugović. Tačno je znao kad da preseče, kome da doda, gde da ukliza. Mašina.

Dejan SAVIĆEVIĆ (Budućnost)

- Uz Papeta Sušića, najbolji svih vremena na ovim prostorima. Dejo te zgazi, vi to u Beogradu najbolje znate. Dovoljno je videti simultanku protiv Mančester junajteda u Superkupu. Najveća sramota je da Savićević nije proglašen za šestu Zvezdinu zvezdu. On je igrač druge dimenzije. Ne zna se da li je bolji na malom ili velikom fudbalu. Kad uzme loptu, kad te zalomi, šutne. Gol se pomerao dva metra posle njegovih raketa. Da je imao trunku nemačkog ili holandskog mentaliteta, karijera bi mu trajala kao Mesiju i Ronaldu.

Predrag MIJATOVIĆ (Budućnost)

- Kad vidim danas za kakve igrače se plaća po 100 miliona evra, dođe mi da zaplačem. Mila majko, koliko bi onda vredeli Peđa, Piksi i Dejo. Mijat je moj kum, veže nas mnogo lepih uspomena iz perioda kada smo igrali u Titogradu, kasnije u reprezentaciji. Njega je Hidink doveo iz Partizana i lansirao u Valensiji. Radio sam sa Gusom u PSV, pričao mi je šta ga je najviše impresioniralo kod Mijatovića. Majstor fudbala. Ni devetka, ni desetka, nego nešto između, što ga je činilo toliko opasnim i nepredvidivim.

Davor ŠUKER (Dinamo Zagreb)

- Ako hoćeš u Akademiji da učiš klince prvom dodiru s loptom, orijentaciji u prostoru u završnici, samo im pokaži golove Davora Šukera. Takav strelac je odigrao samo jednu utakmicu za reprezentaciju Jugoslavije i to protiv Farskih Ostrva. Zamisli onda kakve su mačke bile u špicu. Kad pogledaš Šukera na treningu, a da ga ne poznaješ, rekao bi ništa posebno. Ali takvu tehniku nisam video ni kod jednog špica na svetu. Lopta ide ka njemu, on se već raduje golu, a ti tek treba da smisliš način kako da mu uđeš i blok.

Trener: Dik ADVOKAT (PSV)

- Nikad sa njim kafu nisam popio dok me nije pozvao da sarađujemo u reprezentaciji Srbije. Kada sam krenuo u Japan, on u Glazgov Rendžers, samo mi je poslao poruku: "Ovaj broj telefona ima deset ljudi u Holandiji, ako ti ikada u životu zatreba pomoć, na Dika možeš uvek da računaš". Šetamo kroz Barsu pred meč Lige šampiona, on me odvoji na stranu i počne priču da je teška utakmica, opasan protivnik... Kapiram, maknuće me. On kaže: "Ideš na desetku iza špica, hoću da trčanjem isključiš Gvardiolu". Tu sam video kakav je profesionalac Luk Nilis. Reč nije rekao. Takav igrač, a morao je na klupu. Da li sam isključio Gvardiolu? Sramota me da kažem, on je sada veliki trener. Recimo da mu nije bilo lako.

TOP 11 (3-4-3): Vonk - Brandt, Stam, Mihajlović - Begiristajin, Boban, Koku, Maradona - Savićević, Šuker, Mijatović. Trener: Dik Advokat.

Sinu sam dao ime po Pižonu

ODLAZAK u Dinamo 1990. godine iznenadio je mnoge koji su ga smatrali potencijalnim pojačanjem Crvene zvezde.

- Prema Zvezdi nikada nisam krio simpatije. Često sam išao vozom iz Titograda da bih gledao utakmice na "Marakani". Sinu sam dao ime po Vladimiru Petroviću Pižonu, koji je za mene ikona fudbala. Čim sam postao trener, palo mi je na pamet da ga pozovem u stručni štab, ali sam se brzo ujeo za jezik. Bilo bi me sramota da takva veličina sedi pored mene u ulozi pomoćnika. Kad god sam u Beogradu, obavezno ga pozovem da popijemo kafu. Bilo je razgovora sa Zvezdom i Partizanom, ali se Dinamo poneo gospodski i to je faktor koji kod mene igra ključnu ulogu. Da nije bilo rata, ostao bih do kraja karijere na "Maksimiru" - ističe Željko, koji je sezonu 1990/1991. proveo u Dinamu.

Sa Dungom u dresu Brazila

VEROVALI ili ne, Petrović je tokom bogate i vrlo zanimljive igračke karijere zabeležio jedan nastup i za reprezentaciju Brazila!?

- To je šou. Dok sam igrao za Uravu, živeo sam u Tokiju, a u isto vreme je u nekim manjim mestima igralo 6-7 reprezentativaca Brazila, koji su 1994. u SAD osvojili titulu svetskog prvaka. Kad god bi došli u Tokio, spavali su kod mene u stanu. Dunga, Žoržinjo, Cezar Sampajo... cela ta ekipa. Pred jednu humanitarnu utakmicu sa Dortmundom zvali su me da budem njihov gost na terenu. Sreda, slobodan dan, to mi je sat vremena vožnje od Valvajka. Spiker čita sastave: Tafarel, Branko, Bebeto... broj šest Petrović. Dunga i ja dva zadnja vezna. Sutradan stižem na trening, ispred kampa RKC na stotine kamera i foto-reportera. Šta je ovo? Kažu, pa igrao si sinoć za Brazil. Pita me Martin Jol: "Što činiš ono", kažem, šefe, reklamiram klub.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije