Fudbal

"PIKSI - SVE ZA DESET": Stojković taksista, Dejo ugostitelj

Marko Paunić

26. 05. 2022. u 09:20

POZNATI muzičar Dr Nele Karajlić, u sjajnom romanu "Piksi - sve za deset", autora Nebojše Petrovića, opisao je u jednom odlomku kako je pre više od tri decenije ubedio aktuelnog selektora Srbije Dragana Stojkovića i Dejana Savićevića da snime jednu od kultnih scena "Top liste nadrealista".

ПИКСИ - СВЕ ЗА ДЕСЕТ: Стојковић таксиста, Дејо угоститељ

Te jeseni 1989. mi smo snimali "Top listu nadrealista", a Crvena zvezda je igrala fudbal. I to kakav. Vanvremenski! - priča Nele Karajlić, pevač grupe "Zabranjeno pušenje" i veliki navijač sarajevskog Željezničara - Berlinski zid je i dalje bio na svom mestu, a Jugoslavija još uvek u jednom komadu.

Piksi je sa svojim timom došao u Sarajevo. Mesto Stradan, na Grbavici, bilo je poprište duela Crvene zvezde i Željezničara u četvrtom kolu domaćeg šampionata. Beograđani moćni kao Crvena armija, Željo kržljav kao pokislo pile. Od imena Zvezdinih igrača ledila se krv u žilama: Pančev, Robi, Dejo, Piksi. Evropa im je bila mala. Kod mojih Sarajlija smena generacija, branio je golman koji je tek izašao iz srednje škole. Jedini iskusniji igrač bio je Nikola Nikić, ali je i on od Zvezdinih vanzemaljaca mogao da dobija samo autogram i ništa više.

Mi smo u toj drugoj sezoni "Nadrealista" imali jedan blok posvećen poznatim ličnostima. Neko koga cela Juga zna, predstavi se na potpuni drugačiji način. Upali smo tog subotnjeg jutra kao pravi Indijanci u hotel "Holidej in", izvukli Deju i Piksija iz karantina i snimili dva skeča koja su izazvala erupciju oduševljenja kod publike.

Dejo je maestralno odglumio ugostitelja sa Baščaršije. Rekao je: "Ja se zovem Dragan Popović i vlasnik sam restorana 'Galeb'. Želja mi je oduvek bila da mi u goste dođu fudbaleri Crvene zvezde, da ih dobro oderem."

Piksi je bio taksista: "Zovem se Milan Petrović, ovim poslom se bavim pet godina. Inače, životna želja mi je da zaigram fudbal u Crvenoj zvezdi jer smatram da sam bolji od Piksija."

Snimanje smo završili očas posla, ali je trajalo dovoljno dugo da se gomila raje okupi na setu i da prisustvuje druženju fudbalskih zvezda sa ekipom "Nadrealista".

Piksi je fenomenalno odradio zadatak. Bio je ležeran i spontan, kao na terenu. Imao je pregled igre kao avaks iz svemira. Odmah je shvatio foru i sve je ispalo savršeno. Po završetku snimanja, zamolio sam ga da na utakmici bude nežan prema Želji: "Hajde da se završi sa dva ili tri razlike, to je nekako dostojanstveno".

On se šeretski nasmejao i ostavio me u nedoumici, nisam bio siguran da li je ozbiljno shvatio moju molbu. S nama je bio i Šahin Šišić Šile, direktor fotografije, inače okoreli zvezdaš. On je 1986. godine putovao u Prištinu da gleda Piksijev debi u dresu Crvene zvezde. Tresle su mu se ruke dok je držao kameru i snimao ispred "Holidej ina". "Nemoj da ga slušaš, utrpajte Želji koliko god možete", dobacio je Piksiju kad smo se rastajali. Piksi i Dejo su ušli u hotel, a mi smo krenuli nazad u studio.

Sutradan se desilo čudo. Željezničar je igrao pod dejstvom kosmičke energije. Nikić se kretao kao mamba, a Crvena zvezda, umorna od evropskih iskušenja i zbunjena nadahnućem domaćih igrača, vukla se po terenu kao kornjača. Završilo se zaista sa tri razlike, ali u Željinu korist. Piksija nismo videli posle utakmice, vratio se iste večeri sa ekipom za Beograd. Ni Šile sutradan nije došao na snimanje. Rekao je da ga boli stomak. Baš se pitam zbog čega.

Onda se u naše živote umešala politika. Najteži udarac 1992. godine osetila je fudbalska reprezentacija Jugoslavije.

Superioran i homogen tim koji je Ivica Osim sastavio od juniorskih prvaka sveta iz Čilea i Zvezdine mašinerije, obavio je svoj deo posla mnogo pre kraja kvalifikacija. Nije postojala nijedna reprezentacija u Evropi koja od Piksija, Deje, Mijata, Siniše i Juge ne bi primila nekoliko komada u svakoj utakmici. Ali, prokleti rat je naveo svetske moćnike da preuzmu ulogu sudije. Svirali su nam kraj pre nego što je Evropsko prvenstvo i počelo.

Najveći gubitnik tog političko-fudbalskog galimatijasa bio je Dragan Stojković, u tom trenutku možda i najbolji fudbaler sveta. Proterivanje iz Švedske usmerilo je njegovu karijeru na drugu stranu. Ali istorija, kao i svaka alhemičarka, iznenada mu je pružila šansu da ono što nije uspeo kao igrač, 30 godina kasnije uradi kao selektor.

Niko od nas tog predivnog avgustovskog prepodneva na platou ispred "Holidej ina" nije mogao ni da nasluti tako surovu budućnost. Ni mi, koji smo nesvesno ispisivali istoriju popularne kulture, ni Piksi, koji je ispisivao najlepše stranice jugoslovenskog fudbala. A i da smo znali, bili smo dovoljno mladi i ludi da se s tim stvarima šalimo i sprdamo.

BONUS VIDEO: Ovo su fudbaleri sa najvećim zaradama