Fudbal

PLAVI U MAJSTORICU, VLADANKO NA RIBANJE: Kako je Sveti Nikola 1973. doneo sreću fudbalskoj reprezentaciji Jugoslavije (FOTO)

Momčilo POPOVIĆ

23. 12. 2021. u 11:00

DVADESETDVOGODIŠNjI fudbalski rat između Jugoslavije i Španije obeležio je period između 1968. i 1990.

ПЛАВИ У МАЈСТОРИЦУ, ВЛАДАНКО НА РИБАЊЕ: Како је Свети Никола 1973. донео срећу фудбалској репрезентацији Југославије (ФОТО)

FOTO: Arhiva Novosti

Ukupno gledano završen je "remijem", mada mnogi smatraju da je ekipa u tada plavim dresovima (gostujuće belim) u tim bitkama nanela "furiji" teže udarce.

Žreb je tih godina nemilosrdno spajao dve reprezentacije, a rivalitet je stvorio izrazitu pizmu Jugoslovena prema Špancima, koji su imali (zasluženo) status fudbalske sile, ali su istovremeno smatrani najvećim znalcima fudbalske destrukcije, odnosno šampionima provokacija, prljavština, grubosti, glumatanja i svih drugih opcija "banditizma", s loptom i bez nje.

Na Svetog Nikolu, 19. decembra 1973, Bog je pogledao Jugoslovene... U Atini, u poslednjem meču grupe 7, na stadionu "Karaiskaki" (po zlu poznatom Crvenoj zvezdi), za direktan prolaz na SP u Nemačkoj 1974. bila nam je potrebna pobeda od tri gola razlike, a za majstoricu sa Španijom trijumf sa dva razlike. Svaki drugi rezultat vodio je "furiju" u Nemačku.

Prethodno, u grupi u kojoj su bile samo tri selekcije, imali smo svoje šanse da ne dođemo u situaciju "biti ili ne biti". Prva je propuštena 19. oktobra 1972, na startu kvalifikacija u Las Palmasu. Tada se tvrdilo da su Španci namerno odabrali Kanarska ostrva, kao "najdalje mesto", do kog je trebalo prilično da se putuje. Uz to, stadion "Insular" je u poređenju sa kopnenom Španijom bio daleko od standarda fudbalske velesile, skučen, bez atletske staze, sa lošim terenom i tribinama za 30.000 gledalaca.

Amaro Amansio, koji je u finalu Kupa šampiona 1966. Partizan - Real (1:2) u Briselu postigao izjednačujući gol za Madriđane, doveo je Špance u vođstvo u 30. minutu.

Međutim, izabranici Vujadina Boškova preokrenuli su golovima centarfora Veleža Duška Bajevića u 52. i 61. minutu. Prvo je iskoristio smušenost odbrane domaćih, a drugi gol je bio posle nebeskog skoka i šuta glavom u dalji ugao Iribara. Kada smo već stavljali dva boda u džep, dozvolili smo u 89. minutu izjednačenje preko Asensija.

Mesec dana kasnije, 18. novembra na "Marakani", pred 65.000 navijača upisali smo očekivane bodove protiv Grka. Jovan Kule Aćimović ispalio je u 14. minutu đule sa oko 25 metara i to je bilo dovoljno za pobedu.

FOTO: Arhiva Novosti

Španci su nam zadali "domaći" pobedama nad Grčkom (3:2 u gostima i 3:1 kod kuće). Ponovo smo imali "meč-loptu" 21. oktobra 1973. na "Maksimiru" u Zagrebu. Umesto očekivane pobede, naš golman Enver Marić bio je junak meča koji je završen 0:0. Oko 65.000 razočaranih navijača ispratilo je pogrdama pulene Vujadina Boškova. FS Jugoslavije rešio je da pojača klupu za poslednji meč sa Grčkom, ali Boškov nije hteo da bude deo selektorske komisije, pa je zvanično otišao sa mesta selektora.

"Ratovi" sa Špancima od 1968. do 1990.

Dvadesetdvogodišnji rat sa Špancima može da se podeli u pet faza. Prva su kvalifikacije za SP u Meksiku 1970, druga kvalifikacije za SP u Nemačkoj 1974, treća kvalifikacije za SP u Argentini 1978, četvrta SP u Španiji 1982. i peta SP u Italiji 1990.
U kvalifikacijama za SP u Meksiku 1970. bili smo u grupi u kojoj su bili Španija, Belgija i Finska. Tu nismo uspeli ni mi, ni Španci, na SP je otišla Belgija. U Beogradu je bilo 0:0, u Barseloni je Španija pobedila 2:1.
U Nemačku 1974. smo otišli mi posle direktnog duela u majstorici u Frankfurtu - 1:0. U Argentinu su otišli Španci, pošto su u Beogradu u odlučujućem meču pobedili 1:0, a nama je trebao trijumf sa dva razlike.
Na SP u Španiji 1982. smo bili u istoj grupi, uz Severnu Irsku i Honduras. Pobedili su nas 2:1, uz sramno suđenje Danca Lunda Sorensena.
Najzad, u Italiji 1990. izbacili smo ih u osmini finala velemajstorskim golovima Dragana Stojkovića Piksija - 2:1.

Reprezentaciju je vodila petočlana komisija! Miljan Miljanić je bio na čelu, a pored njega Milan Ribar, Sulejman Rebac, Tomislav Ivić i Milovan Ćirić.

Taj 19. decembar bio je i u Jugoslaviji (tada nije postojao slobodan dan za slavu) i u Španiji radni dan, ali malo ko je radio. Prazne ulice dočekale su 13.45, a narod je bio pred TV ekranima i pored radija. U Beogradu je u nekim osnovnim i srednjim školama, koje su imale razglas, pušten radio prenos.

Jugosloveni su pripreme za meč počeli 14 dana ranije u Splitu. Baza je bio hotel "Lav", a treniralo se na starom Hajdukovom stadionu. Glavni problemi su bili izostanak Bogićevića, povreda Oblaka, kao i Dragan Džajić za koga se nije znalo koliko je spreman s obzirom na to da je služio vojni rok u Somboru. Iliju Petkovića francuski Troa nije hteo da pusti na pripreme, već samo na utakmicu.

Naravno, španski selektor Ladislav Kubala bio je na licu mesta u Atini, a domaćin mu je bio Ferenc Puškaš, tada trener Panatinaikosa, koji je uveravao špansku javnost da će se Grci boriti pošteno. Mađari poreklom i Španci po fudbalskoj karijeri činili su sve da izjavama podgreju ambicije Grka. Da li je i punjenje džepova bilo deo tog paketa nikad nije zaista dokazano, ali je činjenica da su Grci u toj utakmici pokazali zavidan nivo borbenosti i bezobrazluka, u svakom slučaju mnogo veći od onog koji su Jugosloveni očekivali...

Cene karata od 40, 60 i 100 drahmi nisu bile mamac. Oko 20.000 gledalaca ispunilo je tribine "Karaiskakija", za koga se uvek postavljalo pitanje da li uopšte ima službu za održavanje terena.

Po 1.000 dolara i 10 dana na Majorki

Odmah posle meča počele su da pljušte optužbe - Španci su tvrdili da su Jugosloveni podmitili Grke, dok su iz Jugoslavije dokazivali da je bilo suprotno. Grčka javnost je bila ogorčena tvrdeći "da nisu igrali da pobede, nego da Španija ode na SP".

List "Akropolis" je otkrio da su Španci preko posrednika svakom grčkom igraču obećali 1.000 dolara i desetodnevno besplatno letovanje na Majorki! Predsednik grčke fudbalske federacije Dedes je odmah posle meča izrekao kazne od 25.000 drahmi za sve koji su igrali i rezerve koje su ušle. Grčki mediji su bili složni da je sudija Čenčer bio blagonaklon prema Grcima, odnosno Špancima...
Španski "As" je, međutim, sa svoje strane tvrdio da imaju saznanja da su Jugosloveni podmitili grčkog golmana Kelesidisa! Selektor Panaguljas je, napadnut sa svih strana, najavio ostavku.

U 15. minutu utakmice za koju su tog dana živele Jugoslavija i Španija - imali smo sve! U 12. minutu Bajević, u 15. Karasi - 2:0 i još 75 minuta da damo i treći gol i direktno odemo na SP! U oba slučaja Petković je bio incijator, a lopta završila u golmanovom desnom uglu. A onda je krenuo sunovrat.

FOTO: Arhiva Novosti

Prvo je Elefterakis u 29. minutu postigao fantastičan gol sa oko 17 metara, uhvativši neuhvatljivi volej za Marića, koji je, sasvim moguće bio zaslepljen, jer je stadion u odnosu na sunce postavljen u smeru jug-sever, a ne uobičajeno istok-zapad! U tom delu igre, sunce je direktno išlo Mariću u lice.

Samo dva minuta kasnije isključen je Bajević. Grčki half Glezos ga je od početka meča provocirao i "nameštao", moguće i da mu je Bajević uzvratio, i to u momentu kada su lopta i kamere bile na našoj polovini. U svakom slučaju, incident nije video ni glavni sudija, Nemac Čenčer, već mu je signalizirao pomoćnik Rit.

Predsednik FIFA kontrolor suđenja


Koliki značaj je dat utakmici u Atini, dovoljno govori podatak da je kontrolor suđenja bio ser Stenli Raus, koji je u to vreme bio predsednik FIFA! Delegat utakmice bio je Šandor Barč, u to vreme potpredsednik UEFA.
Sudija Kurt Čenčer bio je jedan od tada najcenjenijih arbitara. On je bio arbitar utakmice Partizan - Mančester junajted (2:0), prvog meča polufinala Kupa šampiona 13. aprila 1966. na stadionu JNA. Inače, Čenčer je sudio i naš prvi meč sa Grcima u okviru ovih kvalifikacija u Beogradu.
Čenčer je u istoriju ušao i po tome što je bio prvi koji je nekome pokazao žuti karton, kada su oni uvedeni u pravila fudbalske igre. Bio je to meč Meksiko - SSSR (0:0) 31. maja 1970. na otvaranju SP u Meksiku, a u istoriju je ušao i meksički igrač Gustavo Penja koji je imao tu čast da prvi ugleda žuti karton. Na toj utakmici je još četiri puta opominjao igrače, ali su svi bili iz selekcije SSSR.

Takva praksa "tužakanja" danas je uobičajena, ali je tada to bio veliki raritet... U 41. minutu novi šok - Katalinski je bez većeg razloga vratio loptu ka našem golu, Marić to nije očekivao - autogol za 2:2!

Nastavak je doneo očekivano - Jugoslavija je napadala sa desetoricom, Grci su se grčevito branili sa svih 11 i pri tom maksimalno otezali i opstruirali igru, uz svesrdno tolerisanje pištaljke Čenčera. Naš stručni štab je dao šansu dvojici mlađih - Jerkovića je u poluvremenu zamenio Šurjak, a Džajića u 60. minutu Vladimir Petrović Pižon. I baš su oni doneli preokret!

U 63. minutu Šurjak je uspeo da smesti pod prečku jednu loptu koju je prethodno odbranio Kelesidis - 3:2 i potpuna drama u Atini. Kada je odbrana Grka srušila Petkovića na levoj strani, blizu korner zastavice, 90 minuta je verovatno već prošlo, ali je Čenčer odlučio da makar malo opere savest i dozvoli izvođenje slobodnog udarca. Enver Hadžiabdić je uputio centaršut, Petrović je glavom vratio malo unazad, a Karasi ne baš idealno zahvatio loptu, koja se otkotrljala u donji desni ugao...

FOTO: Arhiva Novosti

U tom momentu, naravno, u delirijum je pao i Vladanko Stojaković. Međutim, u nastupu opšteg oduševljenja u njegovoj kabini se TV snimatelj RT Beograd razdrao iz sve snage sa "Ima Boga", što se, naravno čulo i direktnom prenosu. Istina, metaforički Bog nas je zaista pogledao, ali u to vreme nije baš bilo toliko preporučljivo da se javno tvrdi da ga ima...

FOTO: Arhiva Novosti

Mnogo godina kasnije legendarni komentator TV Beograd je priznao da je po povratku u zemlju išao na neke razgovore u vezi s tim događajem, a navodno je snimatelj čak dobio otkaz!

Jugoslavija je tako izborila majstoricu sa Španijom, koju do tada nikada nismo pobedili. Ali, i ta tradicija je pala 13. februara 1974. na "Vald stadionu" u Frankfurtu. Plavi su golom Katalinskog u 13. minutu slavili i izborili vizu za Svetsko prvenstvo. Ne samo da su pobedili, nego su tokom celog meča bili bolji rival i propustili da Špance teže poraze. A, kako bi drugačije i bilo, kada je od 60.000 gledalaca na stadionu na kome je i otvoreno kasnije SP (Jugoslavija - Brazil 0:0) čak 40.000 bilo Jugoslovena, što iz zemlje, što gastarbajtera.

Foto: ФОТО: Архива Новости

POGLEDAJ GALERIJU

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

VREMEPLOV: Kako je fudbal od drevne Kine, preko Engleske, do danas postajao najpopularniji sport na svetu
Fudbal

0 0

VREMEPLOV: Kako je fudbal od drevne Kine, preko Engleske, do danas postajao najpopularniji sport na svetu

DA su Kinezi u 3. veku znali da će njihov cu-ju, ono što se igra nogom, danas da bude najpopularniji sport na svetu i da će često da bude povod za simpatične, ali i žučne rasprave, možda bi se i ranije setili. Da uzmu loptu punjenu životinjskim krznom, da postave po dve trske na krajeve livade i da od svitanja do sumraka teraju svoju krpenjaču dok ne padnu s nogu...

07. 11. 2024. u 22:30

Politika
Tenis
Fudbal
SRBIJA DOBIJA OGROMNO POJAČANJE: Jedan od najtalentovanijih fudbalera sveta ipak oblači dres orlova?

SRBIJA DOBIJA OGROMNO POJAČANjE: Jedan od najtalentovanijih fudbalera sveta ipak oblači dres "orlova"?