Poznati

METJU BIRD ZA "TV NOVOSTI": Poaro mi je draži od Šerloka Holmsa

NIKOLA DRAŽOVIĆ

26. 07. 2020. u 16:40

NAKON što je 2014. godine u Oskarom nagrađenoj biografskoj triler drami, "Igra kodova", sa Benediktom Kamberbačom i Kirom Najtli "otputovao" usred Drugog svetskog rata, britanski glumac Metju Bird ponovo je zakoračio u vremeplov.

МЕТЈУ БИРД ЗА ТВ НОВОСТИ: Поаро ми је дражи од Шерлока Холмса

Foto Epik drama

Za razliku od prošlog puta, kada je svedočio razbijanju kodova "Enigme", čuvene nemačke mašine za slanje šifriranih telegrafskih poruka, Bird sada u trodelnoj seriji "Ubistva u Beču" (nedeljom u 21.00 na kanalu Epik drama) dešifruje mehanizme mračnih umova. Onih koji su odgovorni za neke od najmonstruoznijih zločina na ulicama austrougarske prestonice s početka 20. veka.


U ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti", Bird otkriva sve o seriji koja već slovi za austrijskog "Šerloka Holmsa", utiscima o Beču iz 1906, omiljenim TV detektivima, ali i o simpatijama koje gaji ka psihologiji i razrešavanju misterija.

- Odavno me zanimaju psihoanaliza i radovi Sigmunda Frojda, čijeg učenika, mladog doktora Maksa Libermana, tumačim u ovoj seriji. Mada sam studirao englesku književnost, većina mojih radova za temu je upravo imala Frojdova istraživanja. To je bio motiv više da oberučke prihvatim ulogu u "Ubistvima u Beču" - objašnjava nam mladi glumac šta ga je to privuklo seriji koja je već dobila preporuke emitera i gledalaca za novu sezonu. Psihologija, međutim, nije jedina "udica" na koju se Bird "upecao".

Foto Epik drama

 

- Nikada ranije nisam učestvovao u krimi-drami, a po prirodi sam veoma radoznao. Prijatelji mi često prebacuju da imam sklonost ka "preturanju po tuđim fiokama". Ipak, smatram, da svako od nas donekle ima taj instinkt za razrešavanje misterija. Često razmišljam o tome da posetim neki "eskejp rum" sa detektivskom tematikom i da proverim svoj inspektorski talenat na delu. Ali, nešto mi nagoveštava da bih bio prilično loš u tome - iskren je glumac, i ne krije fascinaciju carskim Bečom, koji je u periodu opisanom u seriji bio kulturološki, umetnički i politički epicentar sveta.

Kada biste morali da birate, čijeg Šerloka Holmsa više prepoznajete u ovoj seriji - onog koga nam je dočarao Benedikt Kamberbač, ili legendarnog Džeremija Breta?
- Gledao sam oba serijala i paralela koju su mnogi povukli je očigledna. Pogotovo što postoji i ta Holms-Votson sličnost, budući da i u "Ubistvima u Beču" Maks u rešavanju zločina pomaže bečkom inspektoru Oskaru Rajnhardu (Jirgen Maurer). Dodatno, Stiv Tompson, koji je scenarista naše serije, radio je i na nekim epizodama "Šerloka" iz 2010. sa Kamberbačom. Dakle, mnogo je dodirnih tačaka između naših priča. Ipak, smatram da se sličnosti tu završavaju. Vremenska i geografska odrednica, a to su 1906. godina i Beč, razvija priču za sebe. Možda u prvoj epizodi pratimo Šerlokove korake, ali u nastavku priča postavlja svoju trasu. Naročito u pogledu prijateljstva i odnosa glavnih junaka, koje će se, verujem, u drugoj sezoni razvijati drugačije nego veza koju su imali Šerlok i dobri doktor Votson. Dakle, koliko god u toj prvoj epizodi prepoznavao sjajnog Kamberbačevog mušičavog maestra rasvetljavanja zločina, raduje me što smo do kraja gledaocima ponudili nešto originalno i drugačije.

Foto Epik drama

 

Istoriju serija u krimi-žanru obeležila su dva čuvena detektiva - pomenuti Holms i Herkul Poaro Agate Kristi? Čije metode su vam draže?
- Uh, to je teško pitanje. Ipak, odlučiću se za Poaroa. Odrastao sam uz romane, a kasnije i uz serije o Šerloku Holmsu, ali Poaro ima posebno mesto u mom srcu. Osim zbog njegovog briljantnog uma, Poaro mi je na neki način životniji lik. Volim njegov živopisan karakter. Takođe, veliki sam ljubitelj krimića, ali više od serija volim dokumentarne filmove o poznatim, stvarnim zločinima. U poslednje vreme slušam i mnogo podkasta koji se bave tom temom. Svi glumci su na neki način detektivi i svi mi moramo da istražujemo likove koje tumačimo, da bismo ih predstavili na pravi način. To je nemoguće ako ne zavirite pošteno u nečiju psihu, a ona je pokretač svakog zločina.

Budući da je serija snimana u Beču, u našem komšiluku, na neki način uspeli ste da iskusite ovaj deo Evrope. Znate li da se u Srbiji trenutno snima mnogo stranih serija i filmova? Da li ste razmišljali o tome da, možda, posetite i Srbiju?

- Kako da ne! Kada sam bio u Beču, imao sam tako mnogo planova za putovanja i želeo sam da obiđem sve zemlje u okolini. Nažalost, zbog obaveza i rokova morao sam da odložim te ekskurzije, ali imam veliku želju da posetim Srbiju. Nadam se da ću čim počnemo rad na drugoj sezoni nadoknaditi propušteno i posetiti vašu zemlju. Na slikama i u emisijama koje sam gledao Srbija deluje prelepo. Takođe, voleo bih da upoznam srpsku kinematografiju jer ne znam mnogo o njoj, a čuo sam lepe stvari. Sigurno me možete očekivati kao gosta. Nadam se da ću uskoro imati više vremena i prilika za putovanja za svoju dušu.

EPIZODA KAO FILM
SERIJA "Ubistva u Beču" zanimljiva je i zbog toga što ima samo tri epizode.
- Tako je. Epizode traju po 90 minuta. To je nešto duže nego što je uobičajeno za TV format. Smatram da je to dobro, jer je svaki nastavak priča za sebe i izgleda kao da pratite tri filma. Svakoj temi se posveti više vremena, pa imate više prostora da razvijete likove. Za mene kao glumca, koji je češće igrao u filmovima nego u serijama, ovo je bila prednost. Osećao sam se komotnije dok sam radio na ulozi, jer je televizija nešto potpuno novo za mene kao medij.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Da li ste znali da toplota najbrže leči povredu? Otkrivamo zašto je TECAR terapija najefikasnija

Da li ste znali da toplota najbrže leči povredu? Otkrivamo zašto je TECAR terapija najefikasnija