Borisav Đorđević (1952 - 2024) 4: Nikad nisam opsovao

MNOGO je puta Bora Đorđević koristeći svoje pesničko, ili stihoklepačko umeće, raznima, pre svega funkcionerima, obznanio ko su i kakvi su, i šta (se) o njima misli, i mnogo je puta tim nezaustavljivim svojim lajanjem sam sebi zapržio čorbu - ona je davna hajka subnorovaca bila tek predjelo, prema vrlo ozbiljnim čorbama koje je docnije Bora kusao.

Novosti

I baš kao što su ga tom prilikom iz onoga u šta se uvalio stihovima remarkov(sk)og naslova, izvukli novi stihovi, tako ga je najčešće iz bezizlaznih situacija u koje ga je doveo brzopleti, bezobrazni i alkoholom ubrzan jezik - opet isti taj jezik izvlačio. Ili bi se u pravi čas dosetio reči koje će one inkriminisane potreti, ili bi ga spasilo oduševljenje kakvog lika na ključnoj funkciji nekom "Čorbinom" pesmom, ili sudija "čorboljubac" koji bi sve uradio da presudi u Borinu korist - kada bi neki odani vojnik Partije, a nije ih manjkalo, stvar uozbiljio te Boru i njegove stihove doveo pred sud...

Bora je, za to vreme, nastavljao po svom. Red pesama za lektire, za antologije, red onih koje na prvo, pa i na ponovljeno slušanje, zvuče kao potpuna glupost i besmislica - pa ipak namah ulaze u uši i (p)ostaju jednako večne, red besnih prozivki svega i svakoga, protkanih ozbiljnim uvredama i psovkama. Ipak, dva puta se na optuženičkoj klupi obreo samo zbog "Crnog mercedesa", dakle zbog povrede socijalističkih i patriotskih osećanja, kako je glasila tada rabljena "dijagnoza" - a ne zbog "bezobraznih reči".

Dok su ga napadali anonimni poslušnici sa jedne, Bora je sa druge strane doživljavao hvalospeve i istinska priznanja od najvećih, poput velikog čika Duška, kome tek što je uručio svoju zbirku sa posvetom - a koji je zakucao na vrata studija u svom Studiju B i Bori uručio svoju knjigu sa posvetom "Pesniku Bori Đorđeviću, sa zavišću. Duško Radović".

Igrao je Bora monodramu u pozorištu koje nosi Duškovo časno ime, za honorar od sedam deci loze "1Z. juli" i litre kisele vode. Sala je uvek bila rasprodata, a učešće na festivalu monodrame i pantomime u Zemunu bilo je velika satisfakcija za nekog koga nisu primili na glumu na Akademiji.

Kaseta "Bora priča gluposti" (objavljena u Sloveniji jer javni tužioci, osim slovenačkog, ne bi ni u ludilu dozvolili pojavu takvog jeretičkog izdanja), na mala vrata je ušla na jugoslovensko tržište i svojim slobodoumljem izazvala pravu malu revoluciju u razmišljanjima ljudi. Postalo je to najprodavanije govorno izdanje u bivšoj Jugoslaviji, a prodaje se i sluša do danas, kad ne postoje ni izdavač, ni kasete. Đorđević se tada ponadao da je "Crni mercedes" definitivno legalizovan - no, ipak ga je nanovo "dovezao" pred sud, crnogorski. Pesnik je na sudu potegao najjači adut: kaseta "Bora priča gluposti" već je bila prodata u preko 50.000 primeraka, pa je predložio da se suđenje održi na obližnjem stadionu FK "Mornara" iz Bara, a da tih 50.000 ljudi budu svedoci odbrane i da se izjasne da li su povređena njihova socijalistička i patriotska osećanja. Predlog je sudija odbio, ali i pesnika oslobodio.

A psovke... Borina mama Nerandža zvana Nena, profesor srpskog i ruskog, blaga i nežna, i otac Dragoljub koji je iz rata izašao kao kapetan prve klase, sa strogošću vojnog lica, govorili su kada bi im čitao svoje pesme - "Iju, sine, opet psuješ".

Sam pesnik je tvrdio: "Nikada nisam opsovao u pesmi, naprotiv, nimalo ne cenim one koji psovkom bez opravdanja i pokrića hoće da privuku pažnju slušalaca. To je lar lur lar, psovanje radi psovanja i to automatski devalvira umetnost, ako u pesmi ima nešto vredno. Školovan od najboljih u bifeu Ateljea 212, odgovorno tvrdim da nikad nisam opsovao u svojim pesmama i da sam psovke koristio isključivo kao stilske figure. Dajte psovki smisao i ona će prestati da bude psovka".

- Kada smo snimali album "Ovde" izdvojile su se dve pesme koje su obilovale psovkama, i da to ne bi smetalo mlađim naraštajima i konzervativnijim slušaocima izdvojio sam ih na poseban CD, na užasavanje izdavača. Lično mislim da je "Zašto uvek kurcu sviram" jedna buntovnička i samokritična pesma, a "Pičkin dim" vrlo ozbiljna refleksivna pesma koja govori o prolaznosti života - objašnjavao je Đorđević. - Moralisti (lažni) će se uhvatiti za naslov "Pičkin dim" i držaće se toga kao pijan plota, ne ulazeći dublje u suštinu pesme. A pičkin dim ne znači ništa. Ili je ispravnije reći - pičkin dim znači ništa, nulu, duplo golo. Svi mi želimo da ostavimo neki trag u životu, za to imamo vrlo malo prilika, a i kada se ukažu, često ne umemo da ih prepoznamo i iskoristimo. Život dođe i prođe i šta ostane?

"Živim ovaj život ne znam šta ću s njim, sve je ionako pičkin dim. Ne kajem se, ne žalim za bilo čim, sve je i onako pičkin dim. Spreman sam da odem kada kucne čas, a dotle do daske dajem gas. Dodeljeno vreme kada potrošim i sam ću da postanem pičkin dim.", refren je povodom koga je Bora zapisao "Vulgarno? Ne bih rekao". Mnogo pre no što je potrošio svoje vreme.

Ostavivši, ipak, za sobom, mnogo više od tog ništa.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije