ŽIVOT IH JE RAZDVOJIO, A DANAS SU KAO JEDNO: Ana Bekuta je sina rodila sa 17 godina, smrt njenog partnera nikad nije preboleo

Новости онлајн

26. 04. 2024. u 20:40

ŽIVOTNE okolnosti u mladosti nisu bile naklonjene Ani Bekuti, kada je sa samo 17 godina ostala u drugom stanju, te je tokom školovanja, zbog pritiska okoline bila primorana da svog sina Igora ostavi u domu.

ЖИВОТ ИХ ЈЕ РАЗДВОЈИО, А ДАНАС СУ КАО ЈЕДНО: Ана Бекута је сина родила са 17 година, смрт њеног партнера никад није преболео

Foto: Printskrin Jutjub/Ana Bekuta

Ana Bekuta se u ulozi majke ostvarila kao gimnazijalka i mada je prošla veoma teške trenutke kao devojčurak, uspela je da svom sinu da obezbedi bezbrižno detinjstvo i normalan život.

U jednom trenutku život ih je razdvojio, te je pevačica morala da svog naslednika ostavi u domu, a tog perioda se i danas seća sa velikim bolom i neopisivom tugom.

Foto: Branislav Pećaranin Bandži

Ana je tokom teškog perioda prelomila i odlučila da se posveti svojoj velikoj ljubavi.

–Ja nikada nisam sanjala da budem pevačica, htela sam da budem učiteljica. Uzor su mi bile dve žene koje su mi predavale i u njima sam videla svoje idole. Iskoristila sam svoj talenat, koji su svi primetili veoma rano. Moj pokojni otac se ponosio time. U 17. godini sam dobila Igora, a dve godine kasnije kada sam shvatila da nemam od čega da gajim dete, zaposlenja nije bilo u Priboju i taj talenat je iskorišćen u svrhu da pevam. Tih godina mi je bilo najvažnije da preživim i stanem na noge – ispričala je svojevremeno Ana i otkrila zašto je bila primorana da sina ostavi u domu.

–U sedamnaestoj godini imala sam zdravu i zrelu odluku da rodim dete, šta god da se desi na ovom svetu. Bila sam maloletna, odnosi u porodici, selu, okolini nisu bili sjajni. Da bi se stanje sredilo i smirilo, dala sam Igora u dom u Zvečanskoj ulici – pričala je Bekuta svojevremeno.

Foto: ATA images, Z. Knežević

Ana je tada prolazila kroz veoma tešku situaciju, ali je, srećom, uspela je da nađe izlaz.

-Igor je ostao u domu osam i po meseci, a ja sam odlazila svakih deset dana da ga vidim i vraćala se. Kad sada pričam o tome, kao da pričam o nekom drugom, ta osećanja su negde potisnuta –istakala je Bekuta za domaće medije.

Foto: Printskrin Jutjub/Ana Bekuta

Uprkos svemu, Ana i njen sin uspeli su da prebrode i iza sebe ostave sve teške trenutke, a Igor je svojoj majici bio najveća podrška u životu kada je ostala bez svog voljenog Mrke.

Pevačica je više puta isticala koliko su njen naslednik i Milutin bili vezani, a tome svedoči i njihova zajednička fotografija koju Igor drži na svom Fejbsuk profilu.

Foto: Miša Obradović

Milutinova smrt potresala je čitavu porodicu Ane Bekute, a posebno njenog sina koji je Milutina veoma voleo i gledao ga kao svog oca.

– Nije smelo ovako, dobri moj Milutine. Jednoj gromadi lavovskog srca lekari da pristupe kao da gase malu sveću. A nemaju pojma kakvo si svetlo u našim životima bio, i uvek ćeš ostati, da osvetljavaš ispravan put, onaj na kom se čovek smeje, veruje u bolje sutra, raduje tuđoj sreći i želi samo dobro, živi svaki dan kao da je poslednji, ali samo tako da ne ugrozi druge nego da im ostavi najlepše slike za pamćenje, onda kad dođe vreme da se film odmotava. Radio si koridore za zemlju, a iz svog srca izveo koridore ljubavi za sve nas. Za mene i moju decu tvoja figura je bila istinski pojam oca i dede, onog kakvog svaki čovek može samo poželeti. Hvala ti što si takav prkosan, emotivan, velik i neponovljiv došao u život moje majke i svih nas. Učinio si nas time najbogatije za naših života, a ljubav koju si usadio znam da neće dozvoliti da postanemo prosjaci zore. Putuj dobri moj Milutine, pa dok se opet ne zagrlimo, onako jako kako samo ti umeš- napisao je Igor na svom Fejsbuk profilu nakon Mrkine smrti.

(GRAND)

BONUS VIDEO:

POKREĆU ME NEPREDVIĐENE SITUACIJE | "Novosti" intervju | Miloš Radenković

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ALBANCI U PANICI: Nestaju im ljudi na Kosovu i Metohiji, podaci su drastični - u lažnoj državi i sami priznaju: Opšti očaj života!