I POSLE NEKOLIKO DECENIJA: Jugoslovenski hitovi koji se i danas pevaju, a nisu pobedili na Evroviziji (VIDEO)

Novosti onlajn

15. 05. 2022. u 20:17

LETNjI hitovi Džuli, Goori vatraa, Brazil, Španija, Kolumbija, Kuba i Amerika, Ja sam za ples, Hajde da ludujemo ove noći, ali i balade Nikad te niko neće voljet' k'o ja, Željo moja, tuga moja, redovno se čuju na radio stanicama širom Balkana.

И ПОСЛЕ НЕКОЛИКО ДЕЦЕНИЈА: Југословенски хитови који се и данас певају, а нису победили на Евровизији (ВИДЕО)

Foto: EPA

Mnogi ih pevuše već na prve taktove. Ovih sedam pesama imaju još toga zajedničkog. Sve su bile predstavnice Jugoslavije na Pesmi Evroviziji i nijedna od njih nije pobedila.

1973. Gori vatra

Crveno odelo, zvoncare i duga kosa do ramena nisu bili dovoljni da Zdravko Čolić pesmom Gori vatra zapali evrovizijsku publiku i napravi zapažen rezultat.

Tada dvadesetjednogodišnji pevač s njom je nastupao u Luksemburgu 1973. godine, u godini kada se i Izrael priključio evrovizijskom takmičenju, kako piše specijalizovani sajt.

Tada mlada nada jugoslovenske scene, a danas jedna od najvećih pop zvezda Balkana, završio je na 15. mestu.

Ipak, na domaćem terenu Čolina pesma se sluša i pola veka kasnije.

Muziku i tekst pisao je drugi popularni pevač i kantautor iz Sarajeva Kemal Monteno.

Zdravko Čolić je upoznao i Ani Frid Lingstad iz megapopularne švedske grupe ABBA s kojom je kratko bio u vezi, ispričao je mnogo kasnije.

1983. Džuli

Daleko bolji plasman imao je dve godine kasnije Milan Popović, umetnički Danijel Popović sa pesmom Džuli koju je sam pisao.

Sin Crnogorca i Belgijanke bio je jedan od retkih pobednika TV Titograd, kako se tada zvala crnogorski glavni grad, današnja Podgorica.

Na kvalifikacionom domaćem takmičenju, gde su učestvovali predstavnici svih republika i pokrajina u Jugoslaviji, takozvanoj Jugoviziji uspeo je da pobedi i tada neprikosnovenu zvezdu Lepu Brenu.

U Minhenu, na evrovizijskom takmičenju koje je te godine prvi put emitovano i u dalekoj Australiji, prateće vokale su mu pevale sestre Izolda i Eleonora Barudžija u žutim lepršavim suknjicama.

Osvojili su visoko 4. mesto.

Sve do 1989. godine i grupe Riva koja je pobedila na Evroviziji, bio je to najbolji plasman Jugoslavije na ovom takmičenju.

Danijelov uspeh četiri godine kasnije ponovila je zagrebačka grupa Novi fosili.

Engleska verzija ove pesme o letnjoj ljubavi sa turistkinjom i jezičkim barijerama bila je vrlo uspešna i slušana u više evropskih zemalja.

Kako je pevač ispričao nedavno u jednom intervjuu, Džuli je zaista postojala.

- Bila je jedna devojka na moru, zvala se Angela Basevral, zvao sam je Džuli - rekao je.

1986. Željo moja

Hrvatska pevačica Doris Dragović, čije je pravo ime Dorotea Dragović Budimir, nastupila je 1986. u raskošnoj beloj haljini u norveškom Bergenu.

Hit Željo moja bio je samo početak njene pevačke karijere koja i dalje traje.

Na toj Evroviziji, trijumfovala je dosad najmlađa pobednica 13-godišnja Belgijanka Sandra Kim, slagavši organizatore da ima 15 godina, a Dragović je zauzela 11. mesto.

Prethodne 1985, Jugoslavija nije imala predstavnika jer se takmičenje održavalo 4. maja na godišnjicu smrti jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita.

Dragović je predstavljala i nezavisnu Hrvatsku 1999. sa još jednim velikim hitom Marija Magdalena.

Kako je nedavno izjavila, Evrovizija nije što je nekad bila, jer se danas takmičari više bave "spektaklom i prezentacijom".

- U moje vreme bavili smo se pesmom i sva promišljanja usmeravali prema njoj.

- Samim time bio je to pravi izazov za pevača - rekla je za Stori.hr.

1987. Ja sam za ples

Jugoslavija je na izboru za Pesmu Evrovizije u Belgiji 1987. godine poslala pesmu koja će i decenijama kasnije biti hit.

Hrvatski bend Novi fosili pevali su Ja sam za ples, uz pokoji stih na engleskom jeziku na takmičenju u Briselu u Belgiji.

I oni su zauzeli 4. mesto poput Danijela Popovića četiri godine ranije.

Dok je Sanja Doležal pevala o bistrou na moru i sokovima, Džoni Logan ispisao je istoriju ovog takmičenja, drugi put pobedivši kao predstavnik Irske, najčešće evrovizijske pobednice.

Irska je pobeđivala čak sedam puta i jedina je zemlja koja je trijumfovala tri puta uzastopno.

Pesmu Novih fosila je komponovao jedan od momaka koji su nastupali u plavim satenskim sakoima - član grupe Rajko Dujmić.

On je pisao muziku i sledeće godine za pesmu Rock me babu benda Riva, jedine jugoslovenske pobednike na Evroviziji.

1990. Hajde da ludujemo

Slično vesela bila je pesma i Tatjana Matejaš Kameron Tajči Hajde da ludujemo koja je jedina nastupala na domaćem terenu u Zagrebu.

U roze haljini i sa frizurom nalik na filmsku divu Merilin Monro, otpevala je vanremensku pesmu.

Te 1990. u Evropi je već bio pao Berlinski zid, koji je simbolički delio Evropu na dva bloka Istok i Zapad, a za njim i komunizam kao ideologija, dok se Jugoslavija našla na prekretnici kuda da krene u tim novim okolnostima.

Politika je značajno obojila i pobednika Toto Kotunjo je pevao o ujedinjenoj Evropi u pesmi Insieme: 1992.

Na kraju glasanja, Kotunjo se polio vodom zbog čega mu je po licu curila farba za kosu, a Tajči je završila na sedmom mestu.

1991. Brazil

Pretposlednji nastup Jugoslavije zabeležio je i pretposlednji rezultat u istoriji.

Beogradska pevačica Dragana Šarić Bebi Dol otpevala je pesmu sa latino ritmom Brazil, u pomalo ekstravagantnoj odeći, a osvojila je svega jedan bod, od Malte.

Predstavljala je zemlju koja se raspadala.

Da se plasira za Evroviziju u Rimu uspela je na takmičenju u Sarajevu 9. marta, u vreme kad su u Beogradu održani antirežimski protesti, a vlast izvela tenkove na ulice.

Nekoliko dana pre nastupa u Italiji počeli su međunacionalni sukobi u hrvatskom Borovom Selu koji će biti uvod u krvavi raspad Jugoslavije.

Bebi Dol je nosila taj "teret" i bila prinuđena da na konferenciji na kojoj je bila "ludnica" odgovara na pitanja o politici, ispričala je kasnije za Slobodnu Evropu.

Prateće vokale su, između ostalih, pevale sestre Kovač Aleksandra i Kristina, kasnije članice grupe K2, vrlo popularne devedesetih u Srbiji.

Jedini gori rezultat za Jugoslaviju od ovog 1991. zabeležio je Sabahudin Kurt 1964. sa nula bodova.

(B92)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

ALTA Banci nagrada za najbrže rastuću banku u Srbiji