DOPUNE ZA IZUZEĆE SUDIJE UZUNOVIĆ Odbrana predsednika RS tvrdi da poseduju činjenice koje ukazuju na njenu moguću pristrasnost

S. MIŠLjENOVIĆ

08. 02. 2024. u 05:00

ZAHTEV za izuzeće sudije Sene Uzunović iz procesa protiv Milorada Dodika, predsednika RS, biće dopunjen, jer je odbrana saznala nove činjenice koje definitivno ukazuju na njenu moguću pristrasnost, izjavio je Goran Bubić, branilac u timu odbrane predsednika RS u postupku koji se protiv njega vodi u Sudu BiH.

ДОПУНЕ ЗА ИЗУЗЕЋЕ СУДИЈЕ УЗУНОВИЋ Одбрана председника РС тврди да поседују чињенице које указују на њену могућу пристрасност

Dodik ispred suda foto BZdrinja

Bubić je rekao da se konstantno u predmetu protiv Dodika vide razni neočekivani događaji, kao što je izmena postupajućeg sudije bez prethodne najave, koji upućuju na zaključak da u njemu postoji evidentna vanpravna politička pozadina.

Rekao je da je interesantna i dodela predmeta sudiji Seni Uzunović, jer sada niko ne spominje CMS sistem automatske dodele predmeta.

- Neka komisija je sada dala obrazloženje kako sudija Uzunović ima najmanji broj predmeta i da je to sad jedan kao od razloga za dodelu predmeta predsednika Dodika - naveo je Bubić.

Govoreći o svedocima Tužilaštva BiH, a reč je o četiri inspektora Agencije za istrage i zaštitu (SIPA), Bubić je rekao da je njihova svrha da se simulira suđenje i da javnost stekne dojam da je u pitanju neko suđenje.

Borac tzv. Armije BiH

REPUBLIČKI centar za istraživanja rata i ratnih zločina u utorak je prezentovao javnosti podatke da je Sena Uzunović, sudija u predmetu protiv Milorada Dodika, bila član tzv. Armije BiH tokom rata u BiH čak 576 dana i da se nalazi u registru boraca tzv. Armije BiH.

- Ovi svedoci se nikada ne predlažu, to je potpuno nepotrebno, jer su u pitanju inspektori koji su izuzimali dokumentaciju u kabinetu predsednika, Narodnoj skupštini, Vladi. Ta dokumentacija nije sporna tako da je njihovo saslušanje apsolutno nepotrebno, kao što je nepotrebno suđenje, jer u odnosu na naše argumente, vidimo da nije bilo uslova ni za potvrđivanje optužnice - rekao je Bubić.

Govoreći o svedocima odbrane, on je rekao da su im primarno važni takozvani stručni svedoci koji će sa stručnog i naučnog aspekta potvrditi ono što ističe odbrana.

Advokat Anto Nobilo kaže da su izmene Krivičnog zakona BiH, koje je nametnuo Kristijan Šmit, ako se zanemari njegova upitna uloga kao zakonodavca, stupile na snagu dan nakon objavljivanja u Službenom glasniku BiH, odnosno 8. jula, dok je predsednik RS Milorad Dodik inkriminisane ukaze potpisao 7. jula, što znači da u vreme potpisivanja ukaza Šmitov sporni zakon nije stupio na snagu.

- Kako KZ BiH određuje: "Nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivičnopravna sankcija za delo koje, pre nego što je učinjeno, nije bilo zakonom ili međunarodnim pravom propisano kao krivično delo i za koje zakonom nije bila propisana kazna", u momentu kada je predsednik Dodik potpisao sporne ukaze, nije stupio na snagu Šmitov sporni zakon - naveo je Nobilo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi