SEMBERKE JEZDE RAVNICOM: Konji i konjički sport poslednjih godina sve popularniji u Bijeljini
UZGOJ konja u Semberiji ima dugu i bogatu tradiciju, i u neka starija vremena, Semberci nisu puno zaostajali za mačvanskim uzgajivačima, tada najpoznatijim u regionu po rasnim konjima. Šabac je, pored Careve ćuprije, bio sinonim za konjički sport, i u tom gradu su prve velike trke organizovane 1820. U sećanjima Semberaca ali i brojnim zapisima, posebno je značajan Ilindan, 2. avgust 1902. i nezaboravna trka na šabačkom "Bairu".
U žestokoj konkurenciji konja i džokeja iz Pešte, Beča, Beograda, Sarajeva, Temišvara, na cilj je prvi stigao dorat Đogo iz Bijeljine.
Uveče, dok se proslavljala veličanstvena pobeda, legendarni Cicvarići su u čast pobednika spevali pesmu "Ah, moj doro..." koju i danas zapevaju meraklije.
Mada je prva konjička trka u Bijeljini održana 1897, tek nakon ovog događaja, konjarstvu se i na ovim prostorima posvetila prava pažnja. Krajem sedamdesetih, zvonki topot potkovica po kaldrmi polako su počeli da zamenjuju traktori. Konji su tiho nestajali iz Semberije, a za njima su odlazili i sarači, užari, kolari i kovači, i samo retki zaljubljenici u konje ostali su verni tradiciji.
Tek nakon poslednjeg rata, zahvaljujući entuzijazmu Đoje Krstića, počelo je prikupljanje konja, nakon čega je osnovan i Konjički klub "Semberija", uređen je prostor na improvizovanom hipodromu na Obriježi, pa su za gradsku slavu organizovane prve trke. Nedugo iza toga osnovan je i konjički klub "Vranac" u Velikoj Obarskoj, i od tada, sve gradske i seoske manifestacije dobile su neku novu dimenziju - pred novogodišnje praznike na gradskom trgu mališani su se vozili u kočijama sa Deda Mrazom, vašari su postali nezamislivi bez čeza i fijakera.
Sve je više mladih koji se bave konjima i konjičkim sportom, a posebna atrakcija za posetioce manifestacija su mlade i lepe devojke koje hrabro na vrancima jure semberskom ravnicom.
Statusni simbol porodice
KONjI su dugo godina bili statusni simbol porodice. Pored obrade zemljišta, konji su u ratovima vukli topove i ranjenike, a u mirnodopsko vreme služili su za razne svetkovine, slave, krštenja, svadbe. Za sahrane u selu se birao najbolji par konja koji će domaćina da odveze na poslednju vožnju. Od pamtiveka, konji su uprezani na Božić u sanke, čeze, fijakere jer se verovalo da to donosi zdravlje porodici.
Zorana Miloradović iz Broca prvi put se našla u sedlu kao trogodišnja devojčica, na konjičkim trkama u Ljubičevu. Tada rođena ljubav prema konjima traje sve do danas, kada Zorana ravnopravno jaše sa muškim konjanicima.
- Kasnije sam tu ljubav prenela i na muziku, pa sam pored škole jahanja, završila i muzičku školu. Svi su očekivali da će violina potisnuti "zvonce i praporce". Kada su shvatili da ne odustajem, kupili su mi dva konja i vrlo brzo sam krenula na takmičenja u galopskim trkama - priča Zorana. - Ipak, otkako smo kupili fijaker Lenke Dunđerski, sve više sam u čezama i fijakeru. Naravno, kreativno jašem moje konje, jurimo po bročanskim lugovima. Veče i noć ostaju za violinu.
Milica Simić (20) iz Velike Obarske, umesto modne piste koja ju je čekala, sve slobodno vreme provodi sa svojom ljubimicom, kobilom Paladijom. Odrasla je u porodici koja se bavi uzgojem konja, i već sa 14 godina imala je svoju prvu trku. Miličinu vitrinu danas krase brojne diploma, pohvale i pehari za osvojena prva i druga mesta u galopskim trkama i vožnji sulki.
- Učestvovala sam na brojnim trkama u Nevesinju, Bratuncu, Gradiški, Bileći, član sam muško-ženske ekipe konjanika koji su prethodnica na svim konjičkim paradama. Ove godine smo, na Duhovni utorak, sa fijakerima prodefilovali ispred Banskog dvora u Banjaluci, učestvovala sam na svim fijakerijadama u Republici Srpskoj, a uskoro će Božić, kada fijakeri i konjanici iz šume dovoze badnjak pred crkvu - priča Milica.
Dodaje da je jahala konje i sa sedlom i bez sedla, i nikada nije imala nijednu nezgodu, jer ove plemenite životinje osete ljubav jahača.
- Raduje me što je sve više devojaka koje dolaze kod mene sa željom da nauče jahanje, pa možda uskoro organizujemo konjičku trku sa ženskim jahačima - kaže na kraju ova lepa devojka koja privlači pažnju posetilaca na svim skupovima fijakera i konjanika.
Najmlađa među hrabrim i odvažnim Semberkama-konjanicima je Jovana Pravdić (18) iz Broca, učenica Veterinarske škole u Bijeljini.
- Možda me je ljubav prema životinjama i opredelila da upišem Veterinarsku školu, jer sam oduvek želela da pomognem bolesnim i nemoćnim životinjama. Svi moji u porodici znaju za tu ljubav, pa sam od tate za 15. rođendan na poklon dobila mladu kobilu Dilu, i od tada smo nerazdvojne - ističe Jovana.
Ističe da bi želela da završi i Veterinarski fakultet i da se do kraja posveti ljubimcima, posebno konjima.
- I, naravno, sanjam da uskoro imam svoju ergelu konja, da nastavim porodičnu tradiciju - kaže Jovana, pokazujući diplomu koju je dobio njen pradeda Jovan Pravdić 1930. za najlepšeg konja na sajmu, lično od dr Ljudevita Prohaske, ministra poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije.
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)