SELA DECENIJAMA OPKOLJENA MINAMA: Minska polja i dalje predstvaljuju veliki problem za meštane na području Hercegovine

D. CURAĆ

24. 09. 2022. u 09:47

MINSKA polja i dalje su veliki problem u selima Trebinjske površi, koja pripadaju Federaciji BiH i opštini Ravno, a koja su bili na liniji razgraničenja u poslednjem ratu, gde meštani već 27 godina nisu u mogućnosti da priđu svojim njivama, šumi i pašnjacima.

СЕЛА ДЕЦЕНИЈАМА ОПКОЉЕНА МИНАМА: Минска поља и даље предстваљују велики проблем за мештане на подручју Херцеговине

Karta minskih polja, Foto D. Curać

Kako kažu stanovnici sela Slivnica, čiji je atar najvećim delom pod minskim poljima, posebno su radosni zbog informacije da Vlada SAD priprema program kojim bi finansirala uklanjanje minskih polja.

- Celo selo je opkoljeno minama. Niko od meštana se ne usuđuje da ide na svoje delove imanja u tom području, a ponekad čujemo i eksplozije. Nekada su to životinje koje stanu na minu, a najžešće je bilo pre nekoliko godina kad je bio požar - rekao je Čedo Marinović iz sela Slivnica.

Pre par dana Slivnicu su posetili predstavnici Ambasade SAD i deminerske firme MAG, s ciljem da se sagleda mogućnost deminiranja tog područja.

- Minska linija od Slivnice do Glavske, odnosno Ivanovog krsta - granice sa Evropskom unijom i Hrvatskom, duga je oko pet kilometara. Na pojedinim mestima imate tri linije mina. Označena su minska polja koja su bila vidljiva po zapisnicima, ali ima tu i minskih polja za koje niko ne zna - dodao je Marinović.

Meštanin Mićo Ćurtović navodi da je na ovom području svojevremeno pronađen i veliki broj neeksplodiranih granata, koje su zatim prijavljivali trebinjskoj civilnoj zaštiti.

- Selo je ni tamo ni vamo. Deo pripada Trebinju, a nešto Ravnom. Mi se oslanjamo na Trebinje. Sećam se da je jednog ratnog dana na kamionima došlo više od 2.000 mina.

Nijedna nije vraćena. Sad samo zamislite šta je u ovim brdima gde su naša šuma, ledine, pašnjaci - istakao je Ćurtović.

Foto hercegovinainfo

Sastanku je prisustvovao i Radovan Svrdlan, jedan od meštana, koji je istakao da je osim predstavnika Ambasade SAD i BH MAK, bio prisutan i koordinator za deminiranje i radnik Ekologije i bezbednosti Trebinje Mišo Pamučina, jer su opština Ravno i grad Trebinje pre dve godine potpisali sporazum po kojem demineri iz Trebinja i Republike Srpske mogu delovati na delu federalne teritorije.

- Saopšteno nam je da je projektom koji je uradio BH MAK predviđeno 13 istraga, od kojih će osam biti ciljanih, što znači da postoje zapisnici. Samo ovim projektom obuhvaćeno je oko 1.260 mina, od kojih je najviše takozvanih kukuruza oko 600 i takozvanih "pašteta" oko 400, a ima i takozvanih klackalica, "promova" i protivtenkovskih mina - naveo je Svrdlan.

Meštani Trebinjske površi, Foto D. Curać

PROJEKAT DEMINIRANjA "BAONINE"

OSIM ovog projekta u selu Slivnica, urađen je još jedan projekat deminiranja pod nazivom "Baonine", na kome se, prema 19 zapisnika, nalazi više od 400 mina. Ukoliko ovo područje bude odobreno za deminiranje, u celosti će ga finansirati SAD, a što treba da se zna do kraja godine, pa se prva deminiranja mogu očekivati već u 2023. godini.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ALTA BANKA PROSLAVILA SLAVU SVETOG ARHANGELA MIHAILA: Tradicija u cilju očivanja vrednosti