SRPSKI MANASTIRI OSVETLILI UNESKO: Izložba o Dečanima, Gračanici, Pećkoj patrijaršiji i Bogorodici LJeviškoj u Parizu (FOTO)

Svetlost kojom sija ovaj grad kao dragulj istorije i kulture čitavog evropskog kontinenta, po svemu sudeći, ista je ona tiha svetlost kojom gore dečanska kandila i kojom sijaju Visoki Dečani, kako pravoslavnim Srbima, tako i celom civilizovanom svetu.

Foto: Goran Čvorović

Tim rečima obratio se u utorak uveče Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Porfirije na otvaranju veličanstvene izložbe o srpskim manastirima na Kosovu i Metohiji u sedištu Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) u Parizu.

Izložba je priređena povodom obeležavanja 20 godina od upisa manastira Visoki Dečani na Uneskovu Listu svetske baštine, dok su dve godine kasnije na Listu Listu svetske baštine u opasnosti dodati manastiri Gračanica i Pećka patrijaršija, kao i Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

Foto: Goran Čvorović

- Stavljanjem Visokih Dečana i ostale tri pomenute srpske svetinje pod svoju zaštitu, Unesko je pokazao njihov univerzalni značaj za ceo civilizovani svet, istovremeno ih čuvajući za buduće naraštaje, za sve one koji traže mir, teže dobru i ljube svetlost. Zbog toga smo i kao narod i kao crkva neizmerno blagodarni Unesku koji je svojom delatnošću učinio da se po ko zna koji put pokažu istinitim reči Jevanđelja, da svetlost svetli u tami – kazao je patrijarh.

Patrijarh Porfirije je istakao da su Visoki Dečani, zbog teških i složenih istorijskih okolnosti, kroz koje je srpski narod kroz vekove prolazio, a kroz koje, nažalost, i danas prolazi, svoju primarnu svetlonosnu misiju konstantno, ćutke i dostojanstveno ostvarivali svedočeći i u najmračnijim vremenima da je svetlost jedini ispravni put i jedini pravi cilj svakoga čoveka.

Foto: Goran Čvorović

- Tako su oni, kada je tama zla, greha, mržnje i nasilja bila najgušća, i kada se činilo da nastupa njen trijumf, svojom svetlošču obasjavali put ka dobru, vrlini, miru i ljubavi.  Kako osnivači manastira, tako i njihovi žitelji jesu ljudi koji pripadaju jednom konkretnom narodu, ali budući prosvećeni i osvećeni blagodeti božjom, oni prevazilaze granice naroda iz koga su potekli i poistovetivši se sa Hristom postaju univerzalni ljudi i po ljubavi pripadaju svima. I Dečani prevazilaze granice naroda i crkve kojoj pripadaju i takođe imaju iniverzalni značaj, pripadaju celom svetu, što ne negira njihovu primarnu pripadnost srpskom narodu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi koji su ih iznedrili – zaključio je patrijarh.  

Izložbu o srpskim manastirima kao svetskoj baštini koji je ujedno ugrožena u našoj južnoj pokrajini, organizovalo je Ministarstvo kulture Republike Srbije, u saradnji sa Stalnom delegacijom Republike Srbije pri Unesku, Kancelarijom za Kosovo i Metohiju, Kancelarijom za kulturnu i javnu diplomatiju i Srpskom pravoslavnom crkvom – Eparhijom raško-prizrenskom.

Foto: Goran Čvorović

- Srpska kulturna baština na Kosovu i Metohiji i dalje je, u 21. veku, jedno od najugroženijih kulturnih dobara u Evropi. Napadi i pokušaji preimenovanja i falsifikovanja istorije postali su gotovo svakodnevnica. Samo ove i prošle godine dogodio se 31 napad na kulturna dobra. Vreme posle juna 1999. godine bilo je naročito dramatično. Veliki broj srpskh crkava i manastira je oštećen ili potpuno uništen. Tokom nasilja 2004, više hiljada Srba je proterano s KiM, a mnoge crkve uništene – istakao je ministar kulture Nikola Selaković, istakavši da je Unesko fantastičnu srpsku riznicu duha prepoznao kao svetsko dobro i blago čitavog čovečanstva.

Na otvaranju u glavnom holu Uneska, kuda prolaze svi zaposleni ove međunarodne institucije, bili su ambasadorka Srbije Ana Hrustanović, pri Unesko Roksanda Ninčić, BiH Bojana Kondić Panić, direktorka Kulturnog centra Natali Beljanski, vladike zapadnoevropski Justin i raško-prizrenski Teodosije, predstavnici mnogih zemalja, prijatelji Srbije poput pukovnika Žaka Ogara i Pola Antoana, a u našoj delegaicji bio je i direktor Kancelarnije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon.

Foto: Фото: Горан Чворовић

POGLEDAJ GALERIJU

- Ovo nasleđe je jedinstveno. Ta baština je inkarnacija žive istorije. Srpsko nasleđe na Kosovu je živo, to nisu muzeji, svakoga dana iz njih čuju se liturgije – poručio je Arno Gujon, podsetivši da je crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu savremenica pariskog Notr Dama.

Direktor Centra za svetsku baštinu Uneska Lazare Elondo Asomo je naglasio da je upisivanje na svetsku listu priznanje univerzalne vrednosti nasleđa čija je zaštita obaveza čitave međunarodne zajednice.

- Verujem da će ova izložba produbiti znanje o istorijskom značaju ovih spomenika za čovečanstvo kao celinu – kazao je Asomo.

Povodom izložbe je istaknuto da se radi o vrhunskim ostvarenjima srpske srednjovekovne umetnosti, čiji su ktitori srpski svetovni vladari i crkveni velikostojnici. Naglašeno je da je reč o prvorazrednim spomenicima kulture koji predstavljaju domete srpskog umetničkog stvaralaštva na području Kosova i Metohije u srednjem veku. Organizatori su podvukli da izložba spaja vizuelnu umetnost, interaktivne medije i kulturnu istoriju. Iz Ministarstva kulture su naveli da je u cilju prenošenja dubokog značaja ovih svetih mesta, izložba fokusirana na „uranjanje“ posetilaca u delikatnu ravnotežu između duhovnog i kulturnog bogatstva i njihovog trenutnog stanja ugroženosti, prikazujući unutrašnjost i spoljašnost četiri kulturna dobra, detalje bogatog zidnog slikarstva i njihov značaj za srpsku istoriju i Srpsku pravoslavnu crkvu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije