ZVUK SRPSKE FRULE DOLAZI PRAVO IZ DUŠE: U Grljanu kod Zaječara održan je 40. jubilarni Sabor posvećen narodnim instrumentima

FRULA na istoku Srbije nije zaboravljena. Njen zvuk i dalje odjekuje, prkoseći vremenu i modernim trendovima.

Sabor frulaša u Grljanu, Foto S. M. Jovanović

Omiljeni instrument svih generacija sa ponosom čuvaju i sviraju i stari i mladi, zahvaljujući Saboru frulaša u Grljanu kod Zaječara.

Već 40 godina ova manifestacija okuplja najbolje frulaše iz celog regiona, ali i dudučare, okariniste, svirače na dvojnicama, gajdaše, svedočeći o neprolaznoj magiji narodnih instrumenata i ljudima koji svojim trudom i ljubavlju održavaju ovaj deo kulturne baštine živim.

- Naš Sabor je, biću pristrasna, u odnosu na druge, prvobitno mesto koje je iznedrilo najbolje svirače, Milutina Cvejića iz Brusa, Petra Čulinovića iz Šarbanovca, Voju Mitanovića i mnoge druge koji su prošli kroz Sabor u Grljanu, ostavljajući lični trag i pečat u našem muzičkom vremenu. Njihovi učenici i učenici njihovih učenika sada nastavljaju tu tradiciju - kaže Aleksandra Todorović, magistar etnomuzikologije i teoretičar umetnosti.

Jubilarni sabor okupio je u ovom zaječarskom selu, jednom od najvećih, više od 30 takmičara na fruli, duduku, gajdama, dvojnicama, od Prijepolja, preko Timočke Krajine, Dimitrovgrada do Vojvodine, koji su se nadmetali u dve kategorije, do 16 i od 16 godina naviše.

- Narodni instrumenti polako nestaju, ali ovde to nije slučaj. Borimo se da tradiciju sačuvamo i ovo je jedinstveni sabor koji neguje tradiciju sviranja izvornih narodnih pesama i kola, bez pratnje orkestra, samo čist zvuk bez nota i bez štimovanih frula, što bi narod rekao, iz duše - kaže Ljiljana Ljubisavljević, domaćin Sabora frulaša u Grljanu.

Titulu sveukupnog pobednika poneo je Milovan Gvozdenović iz Babina kod Prijepolja, koji je u kategoriji starijih osvojio prvu nagradu na dvojnicama, a drugu na duduku.

- Odmalena sviram pesme svog kraja, ne dam da ih prekrije zaborav. U Grljanu sam prvi put i mislim da su ovakve manifestacije važne da se sačuvaju i narodni instrumenti i narodna izvorna muzika - kaže Milovan Gvozdenović.

U porodici Pavlović iz borske Slatine, tradicija čuvanja i prenošenja narodne pesme, glasom ili zvukom, neguje se čitav vek i neće se ugasiti jer je nastavljaju najmlađi članovi, Natalija (16) i trinaestogodišnje bliznakinje Kristina i Katarina. Sestre Pavlović već nekoliko godina sviraju frulu i duduk, ali i igraju u KUD "Branko Olar".

- Jeste bilo teško savladati frulu i duduk, ali kako sviramo, tako nam je sve lepše i lepše - kaže Kristina Pavlović, najbolji dudučar u kategoriji mladih do 16 godina.

- Mi volimo i frulu i duduk, sa vlaškom i srpskom muzikom smo odmalena - dodaje starija Natalija.

Aleksa Ilić iz Bučja kod Bora svira tek godinu i po dana, a u Grljanu je osvojio prvu nagradu u kategoriji mladih na fruli.

- Video sam drugu decu kako sviraju, pa sam poželeo i ja. Nisam se pokajao, frula je najbolji instrument na svetu - veli Aleksa.

Foto: Фото: С.М.Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

Trinaestogodišnja Anika Nikić iz Niša već godinama niže uspehe na takmičenjima. Vrsna je frulašica, ali i klarinetistkinja i balerina.

- Učim frulu kod Dimitrija Nikolova i Velimira Kokorića. Privlači me. Moj karakter je generalno nešto jako, brzo, dinamično, a takva je i vlaška muzika - dodaje Anika.
Žiri koji čine etnomuzikolozi Svetlana Azanjac i mr Aleksandra Todorović, kao i muzički pedagog Maja Milenković, za najboljeg frulaša u kategoriji starijih od 16 godina proglasio je Jovana Burgića iz Brusa. Najbolji dudučar je Luka Vidaković iz Prijepolja, okarinista Nikica Stojković iz Boljevca, a gajdaš Aleksandar Vasov iz Dimitrovgrada.

Nagrada za najbolje odsvirano kolo pripala je Milanu Hristoviću iz Halova.

A sinteza starijih i mladih, ističe i Biljana Glišić, pomoćnik direktora zaječarskog teatra, organizatora Sabora, upravo je i ideja ove manifestacije, jer "donosi kontinuitet izvođenja, nastavlja tradiciju i u prvi plan stavlja mlade kao čuvare kulturne baštine".

- Nastojimo da u svim selima, koja to žele, pomognemo da se sačuva kulturna baština i to je veoma značajan posao. Imamo 40 manifestacija, od kojih su nastarije Sabor u Grljanu, Vražogrnački točak, Hajduk Veljkovi dani u Lenovcu, ali od ove godine imamo i nove smotre u Planinici i Vratarnici - dodaje Glišićeva.

Organizatori i pokrovitelji

Organizator i pokrovitelj 40. Sabora frulaša u Grljanu je Grad Zaječar, a pored Ustanove Narodno pozorište Timočke Krajine - Centar za kulturu "Zoran Radmilović", u realizaciji su učestvovali Turistička organizacija grada Zaječara i Mesna zajednica Grljan.

Učestvovali i folklorni ansambli

U manifestaciji su učestvovali i folklorni ansambli iz Grljana, Rgotine, Šljivara, Velikog Izvora, Halova, zatim Gradski folklorni ansambl "ZO-RA", kao i gosti iz Bobova, Porodina i Knjaževca.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije