JELA NEMANJIĆA SERVIRAM NA NOVOM ZELANDU: Iako živi na drugom kraju sveta, Marijana Pedović čuva od zaborava srpsku srednjovekovnu kuhinju

MAJSTOR kulinarstva Marijana Pedović Murs (36) rekonstruisala je trpezu kraljevske loze Nemanjića. Četiri godine je, u potrazi za starim receptima, dolazila u Srbiju sa Novog Zelanda, gde živi i radi. Šta se u srednjem veku jelo pronalazila je u starim kuvarima, istorijskim zapisima, pa čak i u narodnim pesmama i pričama. I rešila je da je širom sveta predstavi na jedan sasvim novi način.

Asocijacija molekularne gastronomije Srbije

- Htela sam da sačuvam od zaborava tradicionalna jela, ali da ona budu predstavljna moderno i konceptualno. Osim nemanjićke trpeze, pronašla sam i druge recepte za jela koja su bila popularna u srednjem veku. Sada i jela Nemanjića serviram na Novom Zelandu - kaže za "Novosti" Marijana.

Asocijacija molekularne gastronomije Srbije

Ona je master gastronomije, doktorand na tehnologiji hrane, osnivač i predsednica Asocijacije molekularne gastronomije Srbije.

- Srednjovekovna kuhinja delila se na seljačku i vlastelinsku. Na trpezi su najčešće bili divljač, mlečni proizvodi, med, pšenica. Najpoznatije jelo bio je fazan punjen nekom vrstom cicvare, ali naravno sa pšeničnim brašnom jer kukuruznog još nije bilo. U našu kuhinju kasnije su stigli paprika, kukuruz, pasulj, krompir, ali su se brzo ukorenili. Kad pripremam hranu, trudim se da se autentičnost jela ne izgubi, iako ih pripremam na savremen način.

Asocijacija molekularne gastronomije Srbije

Marijanina specijalnost je molekularna gastronomija koja kao nauka poseduje moćna znanja o namirnicama i procesima koji se dešavaju tokom pripremanja hrane. Još na studijama počela je da se zanima za ovu oblast, a njen master rad o tome bio je prvi na srpskom jeziku. U međuvremenu je osnovala udruženje, upoznala osnivača ove nauke dr Ervea Disa, predavala na Sorboni, Kordon Blu...

- Molekularna gastronomija je poslednjih godina sve prisutnija u svakodnevnom kulinarstvu. Nova je grana gastronomije uz primenu biologije, hemije, fizike, prehrambene tehnologije i primenjenog kulinarstva - objašnjava Marijana koja se ovom vrstom kulinarstva bavi već osam godina, a svojevremeno je bila najmlađa "molekularna kuvarica" na svetu. - Pravimo jela po tradicionalnim receptima, uglavnom iz perioda srednjeg veka, ali i ona novijeg datuma koja su otišla u zaborav. Ne menjamo sastojke, ali starim receptima dajemo novi pristup i pokazujemo kako mogu lakše, brže i inovativnije i da se spreme i da se serviraju.

Tartar paprika sa sladoledom od oraha, pohovani mozak sa espumom od iznutrica, višnja sa ružinom vodicom, pačji batak i srpski suši, leskovački roštilj od čokolade, samo su neka od jela i poslastica koja se krčkaju kod Marijane. A kako je sve počelo, naša sagovornica nam govori:

- Počela sam da kuvam sa sedam godina u babinoj letnjoj kuhinji. Još tada sam zavolela kuvanje i razvila paletu ukusa. Porasla sam u Novom Pazaru i na Goliji. Koristili smo zdravu hranu, divlju i nezagađenu. Kasnije sam završila školu, a potom usavršavala kulinarsko umeće kod nas i u inostranstvu. Radila sam na brodovima, na Antarktiku, u Severnoj Africi i Evropi.

Sarađivala je i sa čuvenim kuvarom Rudolfom van Vinom.

- Ugostila ga je Asocijacija moderne gastronomije Srbije. Pripremili smo mu tradicionalnu srpsku trpezu na modernistički način. Bio je veoma pozitivno iznenađen ukusima, kombinacijama i celom našom prezentacijom.

Asocijacija molekularne gastronomije Srbije

Marijana već devet godina živi na Novom Zelandu:

- Ovde sam majka i supruga, ali i preduzetnik. Četiri godine sam bila šef kuhinje u jednoj elitnoj vinariji, imam svoju veleprodaju proizvoda za one koji imaju probleme u ishrani, poput intolerancije na gluten i mleko, za dijabetičare... Imam i malu fabriku čokolade koju pravimo od kakaa iz Afrike bez šećera. Krenula sam iz svoje kuhinje, a onda smo kupili prikolicu i sada imamo mini-fabriku i radimo proizvodnju na veliko. Trudim se i da Novozelanđanima približim srpska jela, a planiram da popularizujem našu kuhinju u svetu.

U Srbiju ne dolazi često.

- Pošto smo daleko, mnogo radim i put je skup, pokušavam bar svake druge godine da dođem sa porodicom. Srbija mi, što sam starija, sve više nedostaje - kaže Marijana. - Nameravam da se vratim i otvorim eko-kamp na Goliji. Zasada su to samo moje maštarije, koje će se, nadam se, jednog dana ispuniti.

Preporučujemo

Poznati

0 7

JEDINA SAČUVANA KRUNA NEMANjIĆA: Boško Kozarski o jubileju serijala "Kulturista"

04. 06. 2021. u 11:00

Društvo

2 34

NEVEROVATNO ISTORIJSKO OTKRIĆE U SRBIJI: Pronađena srednjovekovna crkva veća od Gračanice, zadužbina cara Dušana? (FOTO/VIDEO)

10. 09. 2020. u 19:37

Panorama

12 20

IZDANCI SRPSKOG PLEMSTVA: Srpska prezimena koja potiču od plave krvi

16. 08. 2020. u 13:33

Društvo

7 5

NIJE BILA TROBOJKA: Evo kako je izgledala najstarija srpska zastava koju su koristili Nemanjići

20. 07. 2020. u 17:47

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije