BANJANJE USRED LEDENIH ALPA: Putovanje u Koruške toplice u Austriji

ZABAVA, fitnes i spa, glavni su slogan Koruških toplica ili Karnten termi, kako ih Austijanci zovu. Ovaj banjski kompleks smešten je u naselju Varmbad odmah uz Filah, drugi po veličini grad južne austrijske regije Koruška.

Foto: S.M.J.

Termalne lekovite vode Koruških toplica oduvek su privlačile posetioce, a posebno su izazovne otkako je pre 12 godina ceo kompleks renoviran i modernizovan. Ipak, u tom osvežavanju i prilagođavanju savremenim zahtevima turista, ali i ljudi koji dolaze na lečenje, sučuvana je i autentičnost, stara više od dva veka komercijalnog korišćenja termalnih izvora. Na jedan od njih su lokalni Austrijanci naročito ponosni, a to je primarni termalni izvor. Sačuvani su tragovi koji ukazuju da su ga još pre dva milenijuma koristili Rimljani, a pre njih i Kelti. Smatra se da su u njemu oporavak tražile pojedine rimske vojskovođe, ugledni žitelji carstva, a na to ukazuje spomen-kamen u čast boginje proleća - Vibe, preostao još od tih prastarih vremena. Zbog toga i taj bazen danas nazivaju "prolećni".

U ovoj termalnoj vodi su se banjali u starom veku, a bazen je ozidan tek kasnije, u srednjem. Austrijska aristokratija je počela da ga ozbiljnije koristi od 17. veka. Tada je napravljena i zgrada za smeštaj gostiju, koja i danas postoji. Stara je više od 250 godina i koristi se kao hotel. Sređena je, modernizovana, ali je sačuvana njena autentičnost. U prizemlju je "prolećni" bazen, koji je sve do savremenog doba bio podeljen na dva dela - za žene i muškarce. Kada bi se pogledalo sa jedne na drugu stranu mogle su se videti samo glave kupača. Njihova tela u skladu sa tadašnjim moralnim pravilima ostajala bi skrivena od znatiželjnih ili "bezobraznih" pogleda.

Foto: S.M.J.

Domaćini nam kažu da je čuveni francuski vojskovođa Napoleon Bonaparta u 18. veku imao ideju da izgradi veliku banju, impozantnu za to vreme, ali je njegov vojni i politički krah označio i krah te glamurozne ideje. Uprkos tome, Koruške toplice su danas jedne od najpoznatijih i najposećenijih u Austriji. A, po Napoleonu je jedna obližnja livada od koje počinju pešačke staze, dobila ime.

Ovaj primarni izvor termalne vode meštani Filaha smatraju jedinstvenim u Evropi. Njegova specifičnost je u tome što svakih 15 minuta menja mesto. Tako voda, praveći vrtlog i mehuriće, izbija na jednom mestu u bazenu, a onda se polako smiri, pa izbije nekoliko metara dalje. Za kupače je to izazov i prirodna "đakuzi" masaža. Bazen je dubok oko metar i po, pa je vrlo prijatno i kroz vodu koračati. Ipak, preporučuje se plivanje, jer je temperatura vode od 25 do 29 stepeni. A ambijent je kao iz 19. veka, pa se na trenutak možete osetiti kao pripadnik tadašnjeg visokog društva. Nema vriske i galame, niti prevelike gužve. Svako se u tišini banja, poštujući tuđi mir i privatnost.

Iznad plivača su visoki lučni svodovi, kao i kamena terasa na kojoj se povremeno održavaju koncerti klasične muzike. Ljudi koji se banjaju, odmaraju i svoj pogled na mozaiku prostrtom preko celog zida, koji je pre 150 godina oslikao italijanski umetnik. U svom umetničkom delu predstavio je aristokratiju u termama.

Voda ovog izvora je bogata kalcijumom i magnezijumom. Prilično je gusta i traži snagu za plivanje. Stručnjaci su rekli da je pogodna za oporavak celog tela, ali naročito lekovito deluje na mišićno-skeletni sistem, koristi se za terapije posle sportskih povreda, blagotvorna je za cirkulaciju, a kažu i da olakšava bol. Preporuke lekara su da u njoj ne treba boraviti duže od 15 minuta i da pre povratka treba napraviti pauzu od najmanje pola sata. Na zidu je i stari, veliki, autentični sat, tako da svako može da isprati kada je ušao u bazen i kada je vreme da izađe. Interesantno je i to da je ovaj termalni izvor toliko jak da se sva voda u bazenu (veličine 25 sa 15 metara) potpuno promeni svaka tri sata!

Pored ovog je još jedan bazen, moderniji i noviji u kojem je voda bogata kiseonikom i dobra za kožu, koju čini mlađom, glatkijom i sjajnijom. Preporučuje se da se posle izlaska iz "prolećnog" pređe u ovaj drugi na desetak minuta.

Foto: S.M.J.

Osim "izvornog" bazena, ima ih još nekoliko u kojima je voda mnogo toplija i kreće se od 33 do 39 stepeni. U njima je već malo drugačija priča. Tu je mnogo porodica sa decom, mladih ljudi, puno je cike i veselog uživanja u toplim bazenima, u mini-đakuzijima za odmaranje u vodenim mehurićima, podvodnoj masaži stopala i listova. Više je i zabavnih sadržaja poput tornja sa toboganom i "divlje" reke, u kojima najviše uživaju najmlađi, ali ni stariji ne odolevaju izazovu da se poneki put spuste. Ugođaj je maksimalan, posebno u zimsko vreme. Toliko je prijatno da se čoveku čini da u nekom prikrajku može i zaspati u toj toploj vodi, baš kako je to učinila i jedna beba na roze šlaufu dok su je roditelji banjali.

Za turiste tu su i sportski bazen za isplivavanje, saune, hamam sa vrelim kamenjem i kamenim krevetom. Posebna egzotika je otvoreni bazen u koji se ulazi iz hotela i bazenskog prostora. Na temperaturi od minus 2 stepena i kroz paru koja isparava od tople vode, vire samo glave kupača.

Zanimljivo je da u ovom kompleksu ima zaposlenih iz bivše Jugoslavije, koji su vrlo srdačni i spremni da vam pomognu šta god da treba. Hrana je kombinacija lokalne iz južne Austrije i morskih plodova, tako da svako može da probere šta mu odgovara - od austrijske kobasice, bečke šnicle, kroketa od krompira, špageta, njoka, ali i kozica, liganja, riba. U kompleksu se nalazi i treća po čuvenju austrijska poslastičarnica, sa desetinama vrsta kolača i, naravno, krofni (januar je tradicionalno njihov mesec), pa ko voli slatko ima velike muke da probere šta će sve da proba. Cene kolača kreću se od dva do pet evra i ne štedi se na veličini.

U blizini Koruških toplica, na vremenskoj udaljenosti do pola sata, nalaze se tri skijališta, pa mnogi turisti spoje skijanje i banjanje - od pola devet ujutru do četiri po podne skijaju niz južne alpske padine Karavanke, a onda do deset uveče opuštaju mišiće u toploj banjskoj vodi.

MEĐU GOSTIMA POZNATI FUDBALERI

U TOPLICAMA vole da se pohvale poznatim gostima i ističu da su privukli ih kvalitetom. Mnoge fudbalske ekipe baš tu dolaze na letnje planinske pripreme. Proteklih godina bili su im fudbaleri Milana, Liona, Pari Sen Žermena, Palerma, a Spartak iz Moskve je dolazio tri puta. Prošlog leta je sa svojim fudbalskim klubom Al Hilalom iz Saudijske Arabije bio i naš reprezentativac Sergej Milinković Savić. Ažurni domaćini pojedine zidove ukrašavaju slikama ovih poznatih sportista i dresovima klubova. Na posebnom mestu su istaknute majice Milana i Al Hilala sa potpisima igrača.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije