SLAVILI DA ČUVAJU SRPSKO IME I VERU: Kada i zbog čega je počela da se slavi Srpska nova godina

PROŠLO je tek 13 dana od dočeka 2024. godine, a širom Srbije se ponovo priprema novogodišnje slavlje za onu po julijanskom kalendaru. U prestonici i mnogim mestima na trgovima i u restoranima i večeras su organizovane proslave, uz kuvano vino i rakiju, a ponegde će se uz muziku vrteti i vo na ražnju.

Foto Arhiva

Zvaničan kalendar u našoj zemlji je gregorijanski, ali je kao deo tradicije od 1923. ostala proslava srpske Nove godine. Naime, te godine su zabeležene prve javne proslave, kako se tada pisalo, pravoslavne Nove godine, a javile su se kao vid otpora razvoju jugoslovenstva. U vreme kralja Aleksandra Karađorđevića, internacionalna Nova godina je doživljavana kao katolička, pa su srpski nacionalni krugovi pokazivali otpor prema stvaranju jugoslovenske nacije, između ostalog, obeležavanjem pravoslavne Nove godine. Druga "najluđa noć" u godini nastala je kao znak otpora zatiranju srpskog identiteta.

- Srpska Nova godina se najviše slavila između dva svetska rata, ali se skromnije obeležavala nego Božić - kaže dr Miloš Matić, muzejski savetnik u Etnografskom muzeju. - Modernizacijom države i prihvatanjem novog kalendara, srpska Nova godina se slavila iz identitetskih razloga, a svoju drugu kulminaciju doživela je početkom devedesetih godina prošlog veka. Posle 1918. Srbe, teško stradale u Velikom ratu, brinuo je goli opstanak, a ne koji se kalendar upotrebljava. Veliki deo stanovništva, kada je Srbija postala deo Kraljevine SHS, dočekao je Novu godinu po rimokatoličkoj računici. Nije bilo protesta ni kada je Kraljevina usvojila gregorijanski kalendar. Štaviše, SPC se tada zalagala za usklađivanje kalendara i za to je angažovala naučnika Milutina Milankovića. Tek kada je 1923. iz Zagreba neuvijeno poručeno da su pravoslavna slavlja štetna i da ih treba ukinuti jer će to približiti Srbe rimokatoličanstvu, narod je počeo da sumnja da se nešto valja iza kalendara. Starokalendarsku Novu godinu počeli su da praznuju kao "opozicionu" prkosno i javno, iako nije bila državni praznik. Prva javna proslava organizovana je u beogradskoj "Kasini", a sledećih godina slavilo se i u drugim kafanama, bioskopima, domovima ratnika-invalida...

- Naš narod, osim u gradskim sredinama, nije slavio pravoslavnu Novu godinu, već je 14. januara obeležavao Mali Božić ili praznik Svetog Vasilija - ističe prof. dr Vesna Marjanović, etnolog. - Sve što se radilo o Badnjem danu i Božiću, ponavljalo se 13. i 14. januara, uključujući obredne povorke i koledare. Unosili su se ugarci badnjaka, mesila se velika pogača vasilica... Uglavnom se proslavljalo prema ustaljenim obrascima običajne prakse u krugu porodica. U tradicionalnom modelu kulture vezanom za drugu polovinu 19. i početak 20. veka, Nova godina nije se obeležavala u Srbiji, jer je zapravo Božić označavao početak godine, novog leta. Marjanovićeva napominje da su se menjali i običaji povezani sa proslavljanjem Nove godine:

- Posle Drugog svetskog rata, proslava pravoslavne Nove godine bila je označavana kao težak nacionalistički ispad. U vreme SFRJ ovaj praznik se slavio skoro krišom, po restoranima i u kućama. Nije se ostajalo do zore, a često su pisane kazne zbog pevanja "nacionalističkih" pesama u koje je svrstana i "Marš na Drinu". U vreme mog odrastanja kafane su radile do 11 sati, a samo 13. januara zatvarale su se u devet sati. Posle toga bi se navukle zavese i slavilo je društvo iz tog kraja. Mi, mlađi organizovali smo kućne žurke. Najveći procvat proslava srpske Nove godine je doživela devedesetih godina, a početkom ovog milenijuma ljudi su počeli da izlaze na ulice. Za pravoslavnu Novu godinu vezani su brojni običaji. Veruje se i da će, ako na dan praznika pada sneg, naredna godina biti rodna. - Od Božića počinju "nekršteni dani" koji traju do Bogojavljanja. Tada su, kažu verovanja, ale i čuda pušteni i hoće da ugrizu. Mali Božić je u sredini tih nekrštenih dana, pa se da bi se sakupila snaga ponavljaju neki božićni običaji da bi se izdržalo dok se Bog ne pojavi - kaže etnolog dr Marko Stojanović, muzejski savetnik.

- U nekim delovima Srbije pravi se česnica, dok su se u gradskim sredinama služile krofne, a u jednu se stavljao novčić ili zlatnik. Sve do druge polovine 20. veka u Srbiji je glad bila uobičajena, tako da je bitka za narodnu pobožnost bila realna i egzistencijalna. U strahu i želji da se prevladaju zima, hladnoća i nedostatak hrane, narod se obraćao kome drugom nego Bogu.

Preporučujemo

Društvo

13 28

ŠTA SE DEŠAVA NA BELOM DVORU? Princ Filip – moja majka je carska princeza, ne znam zašto nije dobrodošla u dom Karađorđevića

13. 07. 2022. u 11:00

Društvo

23 64

NOVI SKANDAL POTRESA DINASTIJU KARAĐORĐEVIĆ: Bajdenu tražili novac za dvor - oglasio se princ Vladimir

21. 06. 2022. u 08:00

Društvo

12 15

OVO JE ISTINA O DEŠAVANjIMA NA KRALjEVSKOM DVORU: Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević ekskluzivno za "Novosti"

08. 05. 2022. u 09:30

Društvo

11 8

ŠTA SE ZAISTA DEŠAVA NA DVORU: Aleksandar Karađorđević, prestolonaslednik, u intervjuu za nedeljne "Novosti" otkriva

07. 05. 2022. u 16:07 >> 21:34

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije