UVEK GUŽVA NA ĐAVOLJOJ TRPEZI: Mnogi turisti veruju u moć želje kraj otiska stopala nečastivog na turskoj obali Egejskog mora

PLAŽE i hoteli Sarimsaklija na turskoj obali Egeja rade i van sezone - za turiste koji traže đavola!

foto: B.Subašić

 Oni se u suton okupljaju na zaravnjenom vrhu vulkanske kupe zvanom Šejtanova (đavolova) trpeza, neki da bi uživali u prelepom zalasku sunca, a neki da bi se bavili crnom magijom.

foto: B.Subašić

- Ko želi da nekome napakosti: zamisli lošu želju, ubaci novac u otisak đavolovog stopala u steni, a zatim veže mašnicu na ogradi na ivici litice, da overi ugovor sa šejtanom - objašnjavao je uz osmeh Bariš Toktaš, vodič kroz mistični svet egejske obale u podnožju helenske planine bogova Ide, današnjeg turskog Kazdaga.

foto: B.Subašić

Satana se, kazuje lokalna legenda, kada je izbačen s nebesa dočekao baš tu na Šejtanovoj trpezi i u kamenu ostavio otisak stopala. Ta rupa je danas pokrivena sitninom za sitne zlobe i ponekom papirnom novčanicom za krupne pakosti.

Ovaj đavolov šalter je promovisao ugostitelj koji je napravio restorančić na vrhu vulkanske kupe dok je ona bila poznata samo kao jedan od najlepših vidikovaca na Egeju. Pričao je gostima lokalnu legendu, a oni su je proširili društvenim mrežama po celom svetu. Pakosnici svih zemlja su navalili i kafanica je izrasla u ugostiteljski kompleks sa vidikovcem na zapadu, restoranom u sredini, i prostorom za bajanje oko đavolove stope na istoku. Gostioničar je ogradio rupu s novcem, konfekcijskog broja obuće oko 60, jer smatra da je promovisanjem satane zaslužio od njega bakšiš.

foto: B.Subašić

Zauzvrat, ispred kapije kompleksa podigao je visoku skulpturu đavola sa nabreklim stomakom, koji tako reklamira svoju trpezu.

Ugostitelj je napravio i metalnu ogradu duž litice brega sa koje su ranije crnomagijaši padali prilikom overe ugovora sa đavolom, vezujući zavetne tračice na žbunje koje raste iz vertikalne stene. Restorater je predupredio mogućnost da gost ode dođavola pre nego što plati ceh i napravio ogradu sa gustim šipkama na kojoj se tračicama overava ugovor s nečastivim. Ona sada izgleda kao zid od belih mašnica, mada i dalje ima onih koji traže đavola i vise na litici vezujući tračice za žbunje.

foto: B.Subašić

Restorateri koji su portparoli satanine kacelarije tvrde da je ona utemeljena u vreme Zevsa, vrhovnog helenskog božanstva, čija je dadilja Ida bila rodom sa obližnje planine Ide.

- Zevsova dadilja je bacila tronogog đavola sa neba, koji je ostavio otisak jednog stopala na Šejtanovoj trpezi, drugi na Lezbosu, a treći na planini Idi - pričao je Bariš Toktaš.

foto: B.Subašić

Na primedbu da u helenskoj mitologiji uopšte ne postoji đavo kao u monoteističkim religijama, on odgovara da su na obalama Egeja izmešane legende i sujeverja mnogih naroda koji su ovde živeli od vremena Frigijaca, a koji su stigli sa Balkana 12 vekova pre nove ere. Za njih je planina Ida bila mesto kulta vrhovne "Velike majke" Kibele, praroditeljke sveta. Kada su stigli Heleni, asimilovali su i svetu planinu i frigijska božanstva pa je Velika majka postala Ida, dadilja Zevsa, koji je, po njihovim tvrdnjama, detinjstvo proveo na njenoj planini. Tako su ovdašnji Heleni došli u sukob sa sunarodnicima sa Krita koji su tvrdili da je gromovnik detinjstvo proveo na ovom ostrvu čiji se planinski vrh takođe zove Ida.

Foto:B.Subašić

Sledeći osvajači su donoslili svoje kultove i asimilovali stare u njih. Tako postoji i legenda o Đavolovoj trpezi, po kojoj je ona ime dobila u vreme hrišćanstva. Po njoj, žena po imenu Penelopa, verovatno zbog potajnog obožavanja starih bogova, izopštena iz crkve, otišla je da živi pustinjački na vrhu vulkanske kupe. Njena reputacija grešnice nije smetala pastirima koji su je rado posećivali.

- U vreme suše i gladi sveštenici su za nesreće okrivili Penelopu optuživši je da je veštica. Raspalili su rulju koja je odlučila da je linčuje, ali pastiri su o tome obavestili dovitljivu Penelopu. Da bi dobila vreme za beg, pre odlaska je na vrhu brega ostavila đakonije i vino kojima progonitelji nisu odoleli. Oni su se praznih šaka vratili iz potere, uz izgovor da su zaspali posle gozbe koju je satana začarao. Priča sa Đavolovom trpezom ponovila se nekoliko puta, a Penelopa nikada nije uhvaćena - sa vragolastim osmehom ispričao je Toktaš.

NAGODBA OKO ZEVSOVE BIOGRAFIJE

SVAĐA između anadolskih i kritskih Helena na čijoj je planini Idi rođen i odrastao Zevs razrešena je pogodbom. Kritska Ida je proglašena mestom rođenja i detinjstva gromovnika, a anadolska Ida za rezidenciju sa koje je posmatrao Trojanski rat. To su demantovali žreci Zevsovih svetilišta sa maloazijskog Olimpa, današnjeg Uludaga, tvrdeći da je on rezidirao na njihovoj planini.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije