TOKOM ŽIVOTA TVRDICA, POSLE SMRTI DARODAVAC: Muzej u Kikindi obeležio 200 godina od rođenja Đoke Radaka, jednog od najvećih dobrotvora Matice

BIO i buntovnik i sudija, pisac i pesnik, prevodilac, narodni tribun, advokat, varoški senator, borac "za prava naroda srpskog, opstanak i budućnost, napredak i sreću vaskolikog Srpstva", prijatelj Vuka Stefanovića Karadžića, Danila Medakovića, Svetozara Miletića i drugih savremenika.

Lidija Milašinović, Slavoljub Matić i Vladislav Vujin, Foto R. Šegrt

Bio je strog, ali pravedan, vredan i uredan, velika tvrdica i svađalica. Po svom delu, bio je najznačajniji Kikinđanin 19. veka, koji je ceo život proveo u Velikoj Kikindi.

Nakon smrti postao je drugi najveći dobrotvor Matice srpske u 20. veku. Zbog svega toga, ali i činjenice da ga sada pominje još samo Matica, a da se u Kikindi za njega zna samo zbog ulice u centru grada, koja njegovo ime nosi od 1919. godine, Narodni muzej u Kikindi priredio je izložbu "Đorđe Radak Kikinđanin" (1823-1906) i time obeležio 200 godina od njegovog rođenja.

- Poslednjom voljom svoje, trudom i mukom stečeno imanje od oko 250.000 kruna, ostavio je "na narodne celi". Za univerzalnog naslednika imenovana je Matica srpska, pa je on postao njen drugi najveći donator u 20. veku. Novac je bio podeljen u nekoliko fondova, uglavnom za školovanje siromašnih učenika srpske pravoslavne vere, za književnost, a postojao je i privredni fond. Posle Prvog svetskog rata zadužbine i fondovi više se ne pominju - navodi autor izložbe Vladislav Vujin, istoričar u Narodnom muzeju u Kikindi.

Đoka Radak (zaokružen) na Majskoj skupštini, Foto R. Šegrt

U nacionalnoj istoriji Radak je marginalna ličnost, ali je vrlo značajan za lokalnu prošlost. Bio je inicijator bune u Velikoj Kikindi aprila 1848. godine. Kikinđane je pobunio po zadatku srpske omladine, svojim govorima ispred crkve. Kao vođa ustanka uhapšen je 1850. godine i zatočen u Velikom Bečkereku. Iz zatvora je pisao patrijarhu Josifu Rajačiću moleći za pomoć. Posle dva meseca pušten je bez optužnice i suđenja. U zatvoru je napisao prvu pesmu.

- Pobuna je ugušena, a za Radakom je raspisana poternica. Pobegao je u Novi Sad, a potom u Sremske Karlovce i Zemun. U Karlovcima je prisustvovao Majskoj skupštini (nije bio delegat) kada je mitropolit Rajačić izglasan za patrijarha, a pukovnik Stevan Šupljikac za vojvodu. Bio je član Glavnog odbora, ali je ostavku dao posle sukoba Rajačića i predsednika Odbora Đorđa Stratimirovića. Opisao je da je radio "rodoljubivo, trudoljubivo, iskreno, verno i pošteno" - prenosi Vujin.

Nadgrobni spomenik na Melinom groblju, Foto R. Šegrt

U politiku se ozbiljno uključio kao student u Požunu, početkom 1848. godine. Bio je aktivan kao član Glavnog odbora, a potom je dao neopozivu ostavku. U Velikoj Kikindi, koja je bila pod upravom srpske vojske, naredne godine bio je član Okružnog odbora, ali kratko, jer je i tu podneo ostavku. Šezdesetih godina 19. veka bio je blizak stavovima Miletićeve Narodne stranke. Često je bio prisutan u javnom životu Velike Kikinde, pisao je za novosadske novine "Napredak", pominjali su ga u "Zastavi". Početkom 1872. bio je senator u Velikokikindskom dištriktu, ali je ubrzo opet dao ostavku. Posle je do 1890. bio u opštinskom predstavništvu, a potom se povukao iz javnog života.

- Tokom studija u Požunu bio je pod velikim uticajem Svetozara Miletića. Zajedno su putovali u Beč da uspostave kontakte sa srpskom i hrvatskom omladinom. Nakon revolucije to prijateljstvo nije nastavljeno i nema podataka da su se Radak i Miletić dopisivali - kaže autor izložbe.

Tri meseca bio je centralni senator Velikokikindskog dištrikta i za to vreme rešio više od 450 podnesaka, žalbi, tužbi, ali je podneo ostavku jer ga je, kako ja zapisao, "na zub uzeo dištriktualni birov Kristifor Kengelac". Bio je oženjen Anom Pavlović iz Segedina koja nije bila školovana, ali jeste pismena. Nisu imali dece. Kao mladić maštao je da živi u Beogradu. Nakon što je u rodnom gradu stekao popriličan imetak, 1870. godine kupio je 200 lanaca zemlje ispod Beograda, "više Tobčidera", koju je izdavao u arendu (zakup). Četiri godine kasnije, u Ulici Topličin venac 2, izgradio je kuću koju je, takođe, izdavao. Posle incidenta, kada su ga pretukli "mangubi", koje je unajmila žena podstanara, ozlojeđen na Srbijance, prodao je kuću i imanje, iako je ranije želeo da se tamo preseli.

- Krajem šezdesetih godina 19. veka imao je salaš sa 140 lanaca zemlje, dve stambene kuće u Kikindi i nekoliko ekonomskih objekata. U jednom izveštaju beogradske policije iz 1882. naveo je da ima deset kuća u Kikindi, 250 jutara zemlje prve klase, 60 volova i krava, 30 konja. Nekoliko godina kasnije, osim kuća imao je akcije u bankama, salaš sa 345 jutara zemlje i drugu imovinu. Zvali su ga duplaš, jer je porez plaćao i kao advokat i kao veleposednik - nabraja Vujin.

Srebrni pribor za jelo Radakovih u muzeju, Foto R. Šegrt

Mimo testamenta velikokikindskoj Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini ostavio je 40.000 kruna za izgradnju ženske preparandije, odnosno učiteljske škole, ali ako se iz Sombora preseli u Kikindu. Pošto se to nije dogodilo novcem je raspolagala Temišvarska eparhija što je 1905. pismom potvrdio i vladika temišvarski Georgije Letić.

- Umro je 31. januara 1906. Skoro ceo broj novina "Sadašnjost" bio je posvećen njemu.

Pisali su da je umro veliki Srbin, da je pogreb bio veličanstven, kakav ne pamte ni najstariji ljudi. Sahranjen je na Melinom groblju. Dan njegove smrti od 1977. obeležava samo Istorijsko-zavičajno društvo "Kinđa" - prenosi Vladislav Vujin.

Izložba u Kikindi realizovana je u saradnji sa Maticom srpskom, Galerijom Matice srpske i Muzejem Vojvodine. Finansijsku podršku dao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

- Može se videti do 17. februara. Biće priređena i dramska interpretacija u izvođenju penzionisanog glumca kikindskog pozorišta Slavoljuba Matića - kaže Lidija Milašinović, direktorka Narodnog muzeja.

Svaštar, štampar i savetnik

VOLEO je da piše pesme, ali nije bio talentovan za poeziju. Bio je impulsivan, svima je kontrirao, niko mu nije valjao. Bogat, ali tvrdica, rodbini i prijateljima nije poklanjao novac, već davao pozajmice sa kamatom, a za svaku je sačinio ugovor. Ipak, rođaku Jovanu Radaku pomogao je da 1878. otvori štampariju i knjižaru. Bio je jako vredan. Tokom školovanja napisao je zbirku sa oko stotinu narodnih recepata za lečenje raznih bolesti, ali i pravljenje likera. Autor je i zbirke saveta: kako skuvati rovita jaja, sačuvati svežinu grožđa, uzgojiti krupne rotkve, kljukati guske. Sa mađarskog na srpski preveo je mađarsku gramatiku, a prevodio je i sa latinskog na mađarski jezik.

Naknadni portret

TRI godine pre smrti, železnicom iz Kikinde, u šest velikih drvenih sanduka, poslao je Matici srpskoj biblioteku, razne spise i tri portreta u zlatnim ramovima, koje je Nikola Aleksić naslikao šezdesetih godina 19. veka. Portret njegovog oca Gligorija i danas je izložen u Matici, portret majke Julijane je u Galeriji Matice, ali je njegov izgubljen. Zato je Matica 1922. godine unajmila ruskog slikara emigranta Andreja Bicenka da uradi novi, verovatno, prema crtežu koji je 1906. uradio novosadski slikar Milivoj Dejanović. Portret koji ima Narodni muzej u Kikindi preuzet je iz kikindske biblioteke 1947, ali se ne zna ko je autor.

Poslednja donacija

MUZEJ Vojvodine dobio je prošle godine na poklon srebrni escajg iz druge polovine 19. veka Ane i Đoke Radaka, sa monogramima AR i ĐR. Darovala ga je Marija Raletić Rajičić iz Kanade, prunuka Vide Vulko Varađanin. Vida je bila ćerka njegovog sestrića kojoj je ostavio najviše nasledstva - 10.000 kruna. Bila je pijanistkinja i humanitarna radnica.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije