DANTEA IZ 1544. GODINE NEMAJU NI U ITALIJI: Blago u Narodnoj biblioteci u Smederevu

NARODNA biblioteka Smederevo, koja je ovih dana obeležila 177 godina postojanja, u svojim odajama krije kulturno blago neprocenjive vrednosti o kome se dugo gotovo ništa nije znalo. U posebnim ormanima nalik sefovima, pod ključem se čuvaju 544 knjige koje su zvanično kulturno dobro Republike Srbije.

Foto: N. Živanović

Fond stare i retke knjige Narodne biblioteke Smederevo prava je riznica u kojoj se čuvaju

- Naša "Božanstvena komedija" je izuzetno redak primerak. U Italiji postoje primerci ove knjige, ali nemaju ono što ima naša, a to su ilustracije. Zbog ovoga je jedinstvena u svetu. Često nam se obraćaju iz ambasade Italije sa molbom da fotografišu ilustracije - kaže direktorka biblioteke, Marina Lazović.

Heroina među knjigama, moglo bi biti drugo ime Marine Lazović, Ruskinje po rođenju, koja
je gotovo četiri decenije neumorno sa prašnjavih polica i ormana od zaborava otimala i izučavala knjige. Diplomirala je na prestižnom Lomonosov univerzitetu u Moskvi, ali je bila i student Beogradskog univerziteta.

Ima zvanje profesora ruskog jezika i književnosti, srpskog jezika i književnosti, ali takođe i diplomiranog bibliotekara, bibliografa i arheografa. Njenoj posvećenosti biblioteka možda i najviše duguje što danas ima primerke koje drugi nemaju.

- Ovde sam, još kada sam se zaposlila pre 34 godine, počela da pronalazim knjige na staroslovenskom jeziku složene u policama, i otkrila da je to zapravo neprocenjivo blago Smedereva. Prionula sam na posao izučavajući sve što sam pronašla, jer je arheografija moja prva ljubav. Moja prednost je što znam staroslovenski, starogrčki i sanskrit, i presrećna sam što je moj rad rezultirao Fondom stare i retke knjige. Smederevci, osim gvožđa i gvožđa, imaju u vlasništvu knjige koje predstavljaju kulturno blago Republike Srbije od izuzetnog i velikog značaja - govori direktorka.

Knjige štampane do 1800. su po zakonima Srbije kulturno dobro od izuzetnog značaja i takvih je dvanaest u smederevskoj biblioteci. Ovde je i devet bibliografija. Knjige su konzervisane, sterilisane i čuvaju se u specijalnim ormanima poput sefova.

Najvažnija u ovoj riznici je "Stematografija" Hristofora Žefarovića na ćirilici štampana u Beču 1741. godine. Reč je o zbirci starih grbova Evrope i Srbije srednjeg veka. Ovde je i Jevanđelje po Mateji iz 1781, potom "Biblija sakra" iz 1619. godine koju su posle konzervacije u Beogradu kao "slučajno" zaboravili da vrate, ali upornost smederevskih
bibliotekara se isplatila.

Skoro svaka od ovih knjiga ima neverovatnu priču. Tako je i sa bogato ilustrovanom publikacijom Simona Simonovića "Opisanje staroga grada Jerusalima" iz 1781. Reč je o ruskoj redakciji staroslovenskog jezika.

- Ona sadrži rukopis vlasnika koji je u njoj ispisao tekst i iscrtao svoje inicijale, a vlasnik je bio Hadži-Ruvim, jedan od srpskih velikodostojnika kome je u Prvom srpskom ustanku, baš u Smederevu, odsečena glava - priča Lazovićeva.

Tu je i primerak "Ružice". Reč je o jednom od prvih srpskih časopisa. Prvi broj objavljen
je 1827. godine dok se u stručnoj literaturi svuda navodi da je drugi broj ovog časopisa štampan 1828. godine izgubljen i da ne postoji u Srbiji.

- Kada smo mi našu "Ružicu" predstavili u bibliografiji na stručnim skupovima, zapravo
smo dokazali da je drugi broj kod nas, počeli su da nas zovu arheografi sa pitanjem: - Odakle vam to, pa to ne postoji! Ja kažem - izvolite, dođite u Smederevo pa se uverite
- prepričava direktorka biblioteke.

Knjige koje se čuvaju pod ključem uglavnom potiču iz privatnih biblioteka Milana Jovanovića Stojimirovića, Dimitrija Ljotića i prote Đukića. Smederevo je danas,
na svaki način, riznica knjige, uprkos sudbini koju su, kroz vekove, imala ovdašnja svetilišta knjiga.

Od najbogatije srednjovekovne dvorske biblioteka despota Đurđa Brankovića u prestonom

Još jednom je u istoriji grad ostao bez svojih knjiga. Ovde je 1846. godine ukazom Ministarstva unutrašnjih dela, formirano čitalište. Bilo je to drugo srpsko čitalište posle beogradskog, a akt o osnivanju potpisao je Jovan Sterija Popović. A onda je u eksploziji nemačke municije u Smederevskoj tvrđavi 5. juna 1941. godine, biblioteka srušena do temelja.

Na zgarištu je ostalo tek 68 knjiga. Danas nema nijedne sačuvane. Tako je smederevska biblioteka jedna od retkih koja je bukvalno iznikla iz pepela svojih knjiga.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije