KONTROLORI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE VLADAĆE SVETOM: U sledećih 5 do 10 godina treba očekivati planetarna previranja

VEŠTAČKA inteligencija (VI) je opasna koliko i nuklearno oružje i za njenu kontrolu treba uspostaviti međunarodne okvire i sporazume poput onih za upotrebu atomskog arsenala, upozorio je nedavno direktor "Gugla" i prvi čovek kompanije "Alfabet" Sundar Pičai.

Foto Arhiva

Ko misli da je reč o preterivanju, treba da pročita tekst "Ukrajina: živa laboratorija za VI ratovanje" koji su potpisali penzionisani general-major Robin Fontes, bivša zamenica komandanta operacija u Sajber komandi Vojske SAD i dr Jorit Kaming, jedan od direktora RAIN, globalne istraživačke grupe koja se bavi povezivanjem vojnog sektora i VI.

- Kai-Fu Li, izvršni direktor kompanije "Sinovejšn venčers", nazvao je sisteme oružja sa veštačkom inteligencijom "trećom revolucijom u ratovanju", posle baruta i nuklearnog oružja. Da li se ta revolucija odvija pred našim očima? Da li Ukrajina signalizira promenu karaktera ratovanja? Još ne. Iako još nedostaje promena karaktera rata, verujemo da je Ukrajina laboratorija u kojoj se stvara sledeći oblik ratovanja. To nije laboratorija na marginama, već centar pozornice, nemilosrdni i neviđeni napori da se fino podese, adaptiraju i poboljšaju sistemi sa VI ili poboljšanim VI za trenutnu primenu... Svakog dana dok se sukob nastavlja, a ljudska bića gube svoje živote na užasne načine, sistemi veštačke inteligencije se obučavaju sa stvarnim podacima sa pravog bojnog polja - ne da bi zaustavili patnju i okončali rat, već da bi postali efikasniji u borbi u sledećem: ratu veštačke inteligencije - zaključuju Fontes i Kaming.

Foto Arhiva

U svetlu ovih predviđanja naivno deluje vest da je nemački umetnik Boris Eldagsen prevario žiri tehnološkog giganta "Sonija" koji je godišnju nagradu za fotografiju dodelio slici koju je on potpisao, a sintetisala ju je veštačka inteligencija. Eldagsen je odbio nagradu uz obrazloženje da je izveo prevaru samo da bi pokrenuo javnu debatu o zloupotrebi VI, koja može da bude savršena tehnologija za kreiranje obmana.

Ko misli da je falsifikovanje fotografije naivno, treba da se priseti kako je Hitler 1939. obmanuo svet uoči napada na Poljsku. Nemački vojnici su pobili poljske graničare, presvukli ih u nemačke uniforme, a zatim njihova tela fotografisali sa nemačke strane graničnog prelaza. Ta fotografija je upotrebljena kao "dokaz poljskog napada na Nemačku", čije je javno mnjenje zahtevalo odmazdu, a svetska javnost nije imala šta da prigovori. Tako je počeo Drugi svetski rat.

Skandal sa fotografijom kojim je obmanut japanski gigant se nije slegao, a već je usledio novi, objavljivanje intervjua sa teško povređenim vozačem Formule 1, legendarnim Mihailom Šumaherom, koji je napravila VI, pomoću beskrajnog niza informacija sa interneta koje je iskoristila da kreira što savršeniju obmanu. Pošto VI uspešno podržava i pokretne slike i zvukove, neće biti iznenađenje da se uskoro pojave falsifikovane video-izjave ljudi čija reč odlučuje o ratu i miru. Po mišljenju prvog čoveka "Gugla" to je jedna od vodećih pretnji današnjice.

- Među rizicima generativne veštačke inteligencije su lažni, takozvani dipfejk video-snimci, u kojima pojedinci mogu biti prikazani kako daju izjave koje zapravo nikad nisu dali. Takve zamke itekako pokazuju potrebu za regulativom veštačke inteligencije. Moraju postojati posledice za stvaranje dipfejk videa koji nanose štetu društvu. Svako ko je neko vreme radio s veštačkom inteligencijom shvata da je to nešto toliko drugačije i toliko duboko da bi nam bili potrebni društveni propisi da razmislimo o tome kako da se prilagodimo. Još nemamo sve odgovore, a tehnologija se brzo razvija. Dakle, drži li me to budnim noću? Apsolutno - priznao je Pičai.

Foto Arhiva

Priča o tome da li je veštačka inteligencija neophodna je bespredmetana, jer se ona razvija od pedesetih godina prošlog veka, a intenzivno od osamdesetih i uveliko se koristi u svakodnevnom životu, od uređaja za navigaciju, internet - prevodilaca, industrije, medicine... Najveći izazov je u stvari njena zloupotreba u kontroli globalnog javnog mnjenja. Rat u Ukrajini pokazao je da se stavovi jedne zaraćene strane, ovoga puta ruske, mogu ukloniti iz javnosti jednostavnom blokadom na inetrnetu. Ukrajinska strana je čak najavila zabranu fotografisanja nepreglednih grobalja njenih boraca, jer to šteti borbenom duhu i zahtevima za još oružja od Zapada.

Organizacije koje se bave slobodom govora na internetu upozoravaju da se neprestano uvećava cenzura na popularnim društvenim mrežama, gde o istinitosti informacija i prikladniosti za objavljivanje sve češće odlučuje veštačka inteligencija, jer navodno nema dovoljno zaposlenih da obavljaju taj ogroman posao.

- Sociološki posmatrano tehnologija je samo novi alat koji cenzuriše sadržaj na osnovu određenog vrednosnog sistema, naravno sa političkom podlogom, koji je neko ugradio u softver. Suštinsko pitanje je ko "vaspitava" veštačku inteligenciju koja upravlja i tek će upravljati sve brojnijim poslovima. Pitanje je da li će ovu tehnologiju kontrolisati države ili karteli proizvođača VI, čime će nacionalne države bitno izgubiti na značaju. Vrlo je nezahvalno u ovakvom vremenu previranja predviđati društvena kretanja, ali sigurno je da će doći do gubitka radnih mesta i do još nepravdenije raspodele društvenog bogatstva: bogati će biti još bogatiji, a siromašni još siromašniji. Naravno da i drugi delovi sveta spremaju tehnološki odgovor na zapadni projekat veštačke inteligencije i moguće je da će ona ubrzati novu podelu sveta - kaže sociolog dr Slobodan Vuković.

Foto Arhiva

Najave korišćenja veštačke intiligencije u vojne svrhe do nivoa da mašine same upravljaju sukobima naš sagovornik ne smatra verovatnim:

- Oni koji prave tehnologije ne prave ih tako da izgube kontrolu nad njima. Ponavljam, pravo pitanje je ko će kontrolisati tu tehnologiju. Cenzura takođe nije novost, vi već imate zapadni svet u kome sedam kompanija kontroliše više od 90 odsto medija. Ne treba imati iluzija da je ranije bilo bolje: istraživanja su, na primer, pokazala da je i u Nemačkoj i u Britaniji tokom Velikog rata 90 odsto medija izveštavalo na isti način. Današnja sutuacija, uključujući rat u Ukrajini, posledica je želje SAD da zadrže globalnu dominaciju, ili bar da odlože neminovno stvaranje multipolarnog sveta za bar 15 godina. Zbog toga u sledećih pet do 10 godina treba očekivati dalja svetska previranja.

NEURONSKE MREŽE KAO LjUDSKE

VEŠTAČKA inteligencija se razlikuje od klasičnog softvera po tome što imitira biološke neuronske mreže, nervne sisteme živih bića. Veštačke neuronske mreže su sistem sastavljen od veoma velikog broja jednostavnih elemenata za obradu podataka, sposoban za prikupljanje, memorisanje i korišćenje eksperimentalnog znanja. Postoje, objašnjavaju stručnjaci, tri tipa obučavanja neuronskih mreža:

- Nadgledano obučavanje podrazumeva da se mreži daju ulazni podaci i očekivani izlazni podaci. Prilikom obučavanja ocenjivanjem, mreži se ne predstavljaju očekivani izlazni podaci, već joj se posle izvesnog vremena, dok pokušava da izvrši zadatak, predstavlja ocena prethodnog rada. Samoorganizacija, odnosno samoobuka, kada se mreži predstavljaju isključivo ulazni podaci, a onda ona sama uči i donosi zaključke, najbliži je veštačkom obliku života.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije