IZDAHNUO NAM JE NA RUKAMA Sećanje na dedu - priča unuka majora Dragutina

S. BABOVIĆ

11. 04. 2023. u 18:00

NIJE poznat tačan broj žrtava tokom bombardovanja Kruševca, na koji su se obrušili nemački avioni odmah posle Beograda, 6. aprila 1941, ali je sigurno da je prva žrtva bio rezervni major Dragutin Vučić. Stradao je kao radnik barutane Vojno-tehničkog zavoda "Obilićevo", današnjeg "Trajala", koja je bila prva meta. Njegov unuk Branko Vučić (90) dobro se seća poslednjeg trenutka kada je video dedu.

ИЗДАХНУО НАМ ЈЕ НА РУКАМА Сећање на деду - прича унука мајора Драгутина

S. Babović

- Nije hteo da ruča tog dana, moj otac Momčilo mu je rekao da sedne za sto, već smo postavili - kaže za "Novosti" Branko Vučić. - Sećam se dobro da je rekao: "Dužnost je preča od ručka" i otišao u barutanu.

S. Babović

Rezervni major Dragutin Vučić

Kada su pale prve bombe, Branko, tada osmogodišnji dečak, sa majkom Aleksijom sklonio se u drugu, novu kuću koju su imali u sada Prvomajskoj ulici. U Kruševcu je gruvalo kao u paklu. Mislili su da je grad sravnjen sa zemljom. Pretpostavili su da je vojna fabrika morala biti prva meta. Da je Dragutin stradao kao prva žrtva, saznao je njegov sin Momčilo.

- Kada se sve stišalo, kada su prekinuli da gađaju, deda se nije vraćao. Otac je pošao do fabrike da ga potraži. Našao ga je kontuzovanog pored žice, kod imanja Ilića, knjižničara. Nekoliko dana su ga lečili u bolnici, pa pustili kući. Povremeno je dolazio svesti, ali su rane bile preteške. Umro nam je u kući, 27. aprila - priča Branko.

Njegova baka Darinka je ostala udovica, a porodica je dobila "procenu štete" za dedinu pogibiju:

- Ukupno 306.000 tadašnjih dinara, koji nisu isplaćeni nikad. Još čuvam tu procenu, kao i dedinu radnu knjižicu, odlikovanje iz 1926, krštenicu i izvod iz knjige umrlih. Deda, kao ni drugi poginuli u bombardovanju nemaju nikakvo obeležje.

NEMCI - SEDAM DANA POSLE BOMBI

NEMAČKI okupatori su već 13. aprila ušli u Kruševac i tu postavili Krajskomandu sa pešadijskim bataljonom. Jedinice su izlazile van grada samo pri hapšenju i privođenju talaca za odmazdu. Istoričar Goran Vasić kaže da je pojačanje - policijski bataljon od 500 ljudi stigao posle napada na grad 23. septembra 1941. Sedište Krajskomande bilo je u zgradi bivše opštine, a na njenom čelu bio je kapetan Zigfrid Haze. 

Na 82. godišnjicu bombardovanja, Branko je bio u "Trajalu" da, sa Udruženjem penzionera, položi venac svim nastradalim junacima čiji se broj ne zna. Istraživač Dušan Dražić došao je podatka o pet vojnika koji su stradali u samoj fabrici. Da li je to konačan broj, teško je proceniti, jer je od 12.500 Kruševljana koliko ih je živelo u tadašnjoj varoši, čak 4.000 radnika bilo zaposleno u 16 industrijskih pogona i fabrika. Hale su bile uvek pune.

- Ostaće zabeleženo da su pitomci "Obilićeva" sa radnicima i inženjerima tražili da se uvede višesmenski rad u svim pogonima da bi se proizvelo što više eksoploziva, gas-maski, baruta i drugih proizvoda ratne industrije neophodnih za odbranu zemlje - navodi Dražić.

Efekti otpora moćnoj nemačkoj avijaciji bili su simbolični. Istoričar Goran Vasić kaže:

- Nemački bombarderi i jurišni lovci najpre su se ustremili na vojnu fabriku "Obilićevo", na periferiji Kruševca. Prvi naleti aviona krenuli su sa istočne strane, iz pravca sela Jasike i Dedine. Daleko naprednija nemačka avijacija obrušila su se i u brišućem letu bombardovala slabo branjenu fabriku.Pošto se u ovoj fabrici proizvodio barut, za nekoliko trenutaka sve je prekriveno vatrom i dimom, uz eksplozije od kojih je stradao deo vojnika koji su imali zadatak da brane fabriku. Bilo je nekoliko mrtvih i ranjenih. Među prvima je stradao rezervni major Dragutin Vučić. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi