TAJ DAN MU JE OBELEŽIO ŽIVOT: Petar je u leto 1996. spasao dva mlada života - ovo je priča o zlatnom dečaku iz Kladova

NE, ne mogu da zaboravim. Taj dan mi je obeležio život. A, možda... možda me ojačao i usmerio, mada sam sve najlepše i najvrednije, mislim, dobio u nasleđe od roditelja, a oni, valjda od svojih predaka. Hoću da kažem: gotovo sve je u korenu. Dubokom i snažnom. Stablo i plodovi su zdravi samo na takvom korenu. Tako ja vidim, ne samo sebe, nego sve druge koje vuče potreba da pomognu. Da imaju osećaj za pravdu i istinu. To je suština dobrote. Vaše i naše "Večernje novosti" ih još neguju i podstiču, uprkos vremenu i nekim novim "vrednostima".

FOTO: Privatna arhiva

Ovako započinjemo priču sa zlatnim Petrom Ivanovim, iz Kladova, najplemenitijem detetom 1996. koji je, u leto te godine, spasao dvojicu osnovaca, gotovo njegovih vršnjaka iz Dunava. Divovsko srce trinaestogodišnjeg Petra i divovska snaga Dunava ušli su u borbu za dva života. Petar je upisan kao pobednik. A, Dunav je bio ravnodušan. Ko zna koliko će se puta još ova vodena grdosija rvati sa spasiocima, poput ovog malog-velikog junaka junačkog srca.

FOTO: Arhiva novosti

Imao je samo trinaest godina.

Leto, vreme đačkih ekskurzija. Kladovo je bilo, a tek sad je, kako s ponosom kaže Petrova majka, dr Miroslava Ivanov, "naš San Trope". Sportski tereni, udoban smeštaj, lepi plavi Dunav... Ko zna koliko ekskurzija je ovde provelo svoje đačke dane, a uglavnom su dolazilio osnovci. Samo jedna, ona pristigla iz Petrovca na Mlavi, upisana je u sve medije Savezne Republike Jugoslavije. I u njoj podvig jednog dečaka, koji je imao "ljubav što srce zbori, plemenitost što večno gori". Ovu poruku, moto Podviga sa dodele "Zlatne plakete" za dečji podvig, u Skupštini grada, 29. januara devedeset sedme,upisao je Petar u svoje srce. Došao je, toga dana, sa mamom, dr Miroslavom, poznatim specijalistom otorinolaringologije. Tata Stamen je plovio dunavskim sutonima.

Tanja Tirnanić, novinar "Novosti", koja je deceniju i više sebe posvetila plemenitoj akciji "Novosti", a "Novostima" čitav život, za ovog dečaka-junaka smislila je poruku: ljubav te je zaljuljala, ljubav te negovala, ljubavlju si darovan da budeš naš dar.

Aplauz, suze, kamere... Bilo je to njegovo, gotovo, nestvarno iskustvo. Ali ga nije ponelo, ni uzvisilo. Njegov put je bio da dosegne, barem deo onog što su njegovi roditelji stvorili, a počeli "samo od svoje ljubavi". Stamen stigao iz Dimitrovgrada, usidrio se kao kamen u Kladovo. Tu je upoznao lepu Miroslavu, pa kad je pojeo "glavu od kečige", ostao je u sigurnoj, mirnoj luci. Na toj ljubavi, najčvršćj tvrđavi, stasavali su njihovi sinovi i ovaj... a, onaj trinaestogodišnjak u džemperu boje Dunava, koji je "Zlatnu plaketu" primio kao da ga je od rođenja čekala.

Pre gotovo tri decenije, sećanje...

- Kad sam video da je reka odlučila da odnese dečake,skočio sam i vrištao. Borio sam se, ali, da nije stigla pomoć možda ti dečaci... možda ni ja ne bismo preživeli. Ko poznaje Dunav, a mi Kladovljani mu svaki talas i boju merimo, zna kakva je to snaga - priča nam Petar Ivanov, sin dr Miroslave i kapetana sa Dunava - Stamena, Nikolin brat i, danas, suprug jedne Ivane i otac četvorogodišnje Melanije. Čini mu se da su svi važni u njegovom životu, da svako u vremenu njegovog odrastanja do ovog vremena kada je zaokružio život i postao, kako se to kaže, sam svoj domaćin, ima svoje mesto. Ali, on se od korena ne odvaja.

- Svi smo, često na okupu. Tata, mama, brat... On još momkuje, a završio je stomatologiju, svira u lokalnom bendu, lepo mu je. Mama mnogo radi, tata pripomogne oko Melanije. Baš danas je on "dežurni"...

Šalimo se sa Petrom, odavno diplomiranim farmaceutom, koji je uplovio u vode privatnog posla, da ne kažemo "biznisa" sa Ivanom, koleginicom iz struke.

Pitamo ga da li su, danas, smeh i šala osuđene na tišinu... Da li je, pametnije, sada, ćutati, a "smejem se kad bih plakati hteo"? Uz to, kako on kao farmaceut gleda na povećanu upotrebu medikamenata koji umiruju živce. Kako, spram tih medikamenata, stoji pivce i ostalo...

Nasmejao se, dečački iskreno. Kao onda kada je spontano poleteo u reku kad je video da se dave dečaci.

- Nađite neko mesto za sebe. U poslu, kakav god bio. Uposlite sve svoje snage. Porodica je najsigurnije utočošte. Okupite se, vratite iz sećanja najlepše slike. Fotografije iz starih albuma. Pričajte im o precima. Ko su i kavi su bili. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije