Svet

TAJNA FOTOGRAFIJE KOJA JE OBELEŽILA ISTORIJU: Nastala je na današnji dan pre 76 godina, a istina o njoj i dalje je misterija! (FOTO+VIDEO)

Novosti online

02. 05. 2021. u 21:10

JEDNA od fotografija koja je na najbolji način označila pobedu saveznika nad Nemačkom u Drugom svetskom ratu je sovjetska zastava na Rajhstagu u sred Berlina 1945. godine.

ТАЈНА ФОТОГРАФИЈЕ КОЈА ЈЕ ОБЕЛЕЖИЛА ИСТОРИЈУ: Настала је на данашњи дан пре 76 година, а истина о њој и даље је мистерија! (ФОТО+ВИДЕО)

Uz sliku američkih vojnika sa zastavom na Ivo Džimi, fotografija trojice Rusa na vrhu zgrade koja je bila simbol Trećeg Rajha najupečatljiviji su prizori sa kraja najvećeg sukoba na svetu. Međutim, ta slika je godinama krila tajnu i pravu istinu.

Fotografija koja je nastala u Berlinu, 2. maja 1945. kada su ruske trupe napokon osvojile Berlin u borbama koje su trajale više od dve nedelje. Na njoj su dvojica ruskih vojnika koji postavljaju prepoznatljivu crvenu zastavu sa srpom i čekićem na vrh nemačke skupštine. Simbolika je jasna, izmučeni pobednici, na vrhu zgrade odakle je krenulo zlo fašizma dok se u pozadini vidi razoren Berlin. Autor fotografije je Evgenij Haldej koji je koristeći svoj "Lajka" aparat napravio ovaj nezaboravni snimak.

Međutim, ubrzo se ispostavilo da će istorijska fotografija postati i jedan od najranijih primera fotomontaže kada je reč o širenju propagande. To se može videti po vojniku Abdulhakimu Ismailovu (pridržava nosioca zastave) koji je na slici imao dva ručna sata, što je mnogima bio dokaz pljačke koju su počinili vojnici Crvene Armije. Drugi su tvrdili da je u pitanju Adrijanov kompas i da je Haldej, da bi izbegao kontroverze, manipulisao fotografijom i uklonio taj detalj.

Bilo kako bilo, jedan od satova je uklonjen s konačne verzije fotografije. Takođe, Haldej je dodao i dim u pozadini kako bi prizor bio što dramatičniji.

Interesantno je da ovo nije bilo "prvo" podizanje zastave na zgradu nemačkog parlamenta!

O tome se nije govorilo pre ’60-ih godina prošlog veka, ali istoričari danas smatraju da je bilo bar 40 crvenih zastava koje su sovjetski vojnici podizali na Rajhstag tokom bitke za Berlin. Ipak, ona koju je podigao Kantarija bila je jedina "zvanična" zastava. Trećeg dana maja, simbol Sovjetske pobede je skinut sa nemačke skupštine i u junu poslata za Moskvu gde se i danas nalazi u muzeju ruske armije.

Slika je navodno nastala tako što se Haldej popeo na Rajhstag sa zastavom koja je napravljena od tri stolnjaka samo za ovu priliku. Zvanična verzija za ljude koji su podigli zastavu priznaje samo Gruzijca Melitona Kantarija i Rusa Mihaila Jegorova - Kantarija pridržava Mihail. Ipak, mnogi veruju da je na fotografiji zapravo bio 18-godišnji Ukrajinac Aleksej Kovalev kome su u ovom podvigu pomogli još i Leonid Gorjačev (koga neki izvori spominju i kao Alekseja Gorjačeva) iz Minska i Abdulhakim Ismailov iz Dagestana koji se ne vidi na fotografiji.

Kako je svedočio sam Haldej, kada je došao do zgrade Rajhstaga pitao je nekoliko prisutnih vojnika da mu pomognu da namesti kadar, a bilo ih ukupno četvoro na krovu, uključujući njega. Kako se navodi, Kovalev je postavio zastavu, a tu su, po ovoj teoriji, bili i Abdulhakim i Leonid. Međutim, neki smatraju, sovjetskim vlastima je u tom trenutku više odgovaralo da zastavu podigne Staljinov zemljak – Gruzijac i jedan Rus, nego Ukrajinac, Belorus i Dagestanac. I tako je ovim ljudima naređeno da ćute, a slavu su dobili Kantarija i Jegorov.

Što se Kantarija tiče, on je nakon rata demobilisan i vratio se u rodnu Rusiju gde se zaposlio u Sukumiju, glavnom gradu tadašnje Abhazijske Autonomne SSR. Za svoj podvig, odlukom Prezidija Vrhovnog sovjeta SSSR-a, 8. maja 1946. godine proglašen je za Heroja Sovjetskog Saveza.

Kao i većina njegovih saboraca, Kantarija se 1947. godine učlanio se u Komunističku partiju SSSR-a i postao zastupnikom Vrhovnog sovjeta Abhazijske ASSR. Tokom rata za otcepljenje i samostalnost Abhazije, bio je primoran da napusti dom i 1993. preselio se u Moskvu, gde je dva meseca kasnije i umro.

Fotograf Evgenij Haldej, ukrajinski Jevrejin, od ranog detinjstva se zanimao za fotografiju, pa je svoj prvi aparat napravio od babinih naočara. U 19. godini je počeo da radi za novinarsku agenciju Tass. Otac i tri od četriri sestre su mu pobijeni u Drugom svestkom ratu. Kako se navodi, on je ujaka zamolio da mu od stolnjaka napravi posebnu zastavu koja će se videti na legendarnoj fotografiji, a ideju za to je dobio videvši američko postavljanje zastava na Ivo Džimu.

Nakon ovog istorijskog snimka, fotografisao je i naciste tokom suđenja u Nirnbergu. Iako je i posle rata nastavio da radi za Tass, 1947. godine je saopšteno u oceni njegovog rada da nisu, kako su naveli, zadovoljni njegovim napretkom. U oktobru 1948. godine otpušten je pod izgovor da se smanjuje kadar. Nastavio je da fotografiše kao frilenser za mnoge sovjetske novine, a 1959. je dobio posao u Pravdi gde je bio do 1970. godine kada je primoran da se penzioniše. Svoje sklanjanje iz službe je prepisao tadašnjem antisemitizmu koji je postojao u sovjetskom državnom vrhu. Umro je 1997. u 80. godini.

(Mondo)

25. 04. 2021. u 07:20

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Svet

0 16

NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"

SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.

22. 11. 2024. u 09:14

RUSIJA POSTALA GLAVNI IGRAČ U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

Ekonomija

0 4

RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.

21. 11. 2024. u 11:32