Svet

PRVI PUT U ISTORIJI DRŽAVE: Javni dug Nemačke porastao na čak 2.200 milijardi evra

Biljana Ristivojević

20. 04. 2021. u 14:47

JAVNI dug Nemačke porastao je na 2.200 milijardi evra, prvi put u istoriji države, i trenutno iznosi čak 80 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).

ПРВИ ПУТ У ИСТОРИЈИ ДРЖАВЕ: Јавни дуг Немачке порастао на чак 2.200 милијарди евра

Dojče vele prenosi da je Bundestag izglasao rebalans budžeta za ovu godinu i time omogućio novo zaduživanje od 240 milijardi evra, što je dodatno povećalo javni dug zemlje.

I druge članice EU su zbog krize izazvane koronavirusom prisiljene da žive na kredit. Dugovi se gomilaju od Finske do Grčke. Evrostat je objavio da će ukupna zaduženja u državnim budžetima evrozone iznositi skoro sto odsto BPD.

Ali, šta je s Paktom o stabilnosti i rastu evrozone, kojim je propisano da javni dug članica ne sme da pređe 60 odsto, a budžetski deficit tri odsto? Ta odredba pakta je privremeno, do kraja godine, stavljena van snage. Tako će verovatno biti i iduće godine, saznaje se iz krugova bliskih evropskom komesaru za monetarnu politiku Paolu Ðentiloniju.

-Koliko god bude potrebno - kaže za nemački radio Guntram Volf, šef trusta mozgova Brugel u Briselu.

-Kako procenjujem, pravila o ograničenju duga neće važiti ni sledeće godine. To ima smisla dok se nalazimo u vanrednoj situaciji što se tiče privrednog rasta - objašnjava on.

Volf smatra da su zaduženja manje problematična nego što je to bio slučaj u finansijskoj krizi pre desetak godina. Jer, danas su kamatne stope na državne obveznice vrlo niske. Volf ne veruje da će doći do rasta kamata sve dok centralne banke poput Evropske centralne banke (ECB) vode agresivnu monetarnu politiku, odnosno štampaju novac i preplavljuju tržište.

Kod visokih zaduženja je uvek odlučujuća stopa privrednog rasta. Ako se postigne veliki rast, onda će se problem zaduženja rešiti sam od sebe. Politika državne štednje kod velikih zaduženja pomaže tek u maloj meri.

Najgora situacija što se tiče javnog duga na nivou Evropske unije je u Grčkoj i Italiji. Grčki javni dug je na nivou od oko 200 odsto BDP, a Italijanski je oko 180 odsto BDP. -Grčka je jedina od 27 članica EU koja je plan obnove nakon korone povezala sa agendom reformi. Moja najveća briga je Italija. Usled rasta kamatne stope ili talasa bankrota Italijanska država i banke mogle bi da zapadnu u ozbiljne teškoće – rekao je Markus Ferber, nemački evroposlanik.

Markus Ferber, nemački evroposlanik i stručnjak za finansije, kaže da zajedničko zaduženje EU u iznosu od 750 milijardi evra za ublažavanje posledica krize mora da ostane usamljeni presedan: -Neće uspeti oni koji misle da nacionalne budžete saniraju tako što će dugove da prebace na Evropu. Jer i te dugove moraju da otplate države članice. To znači, napredne generacije.