TAJNA NATO AKCIJA: Amerika „tiho“ povukla iz Evrope trećinu nuklearnog naoružanja
SAD su smanjile u Evropi broj hidrogenskih bombi tipa V61 sa 150 na 100 jedinica, piše nemački list „Cajt“ pozivajući se na informacije eksperata iz Federacije američkih naučnika.
Zapanjuje nedostatak bilo kakve političke reakcije na ovaj potez, kaže autor članka Oliver Majer, naučni saradnik na Institutu za mirovne i bezbednosne studije na Univerziteta u Hamburgu. Tokom hladnog rata, svi mediji bi izveštavali o povlačenju oružja ovih razmera. Pored toga, to ne bi bilo moguće bez razgovora u Berlinu i Briselu.
Autor navodi da tišina govori o mnogo čemu. Prvo, nije reč o potpunom povlačenju naoružanja, već o smanjenju i obzirom da reakcije izostaju znači da se zajednica eksperata tome ne protivi.
Drugo, postalo je jasno da NATO svoju nuklearnu politiku sprovodi prvenstveno iza zatvorenih vrata. Ranije bi bilo kakve promene u strategiji zastrašivanja izazvale žestoke političke debate u Bundestagu i strankama. Tokom 1982. godine to je dovelo do smene vlade. Sada se sve odluke donose tokom tajnih razgovora u Briselu ili se diktiraju iz Vašingtona. U Alijansi čak i zahtevi parlamentaraca ostaju bez odgovora, pozivajući se na tajnost.
- Transparentnost i demokratsko bavljenje pitanjima o nuklearnom odvraćanju je, očigledno, nepoželjno - zaključuje Majer.
Treće, američke nuklearne bombe su očigledno izgubile na vrednosti kao predmeti trgovine u pregovorima na temu kontrole naoružanja. Ranije se bilo koja vrsta smanjenja arsenala odvijala samo pri garancijama da će isto to uraditi i Rusija. Moskva sada ništa nije uradila i čini se da od nje to nije ni traženo.
Četvrto, postaje jasno da američko oružje raspoređeno u Evropi predstavlja bezbednosnu pretnju. Navodi se da su Sjedinjene Američke Države pokušale da povuku većinu svojih bombi B61 iz Turske nakon neuspelog pokušaja puča 2016. godine. U pozadini tih događaja, Ankara je deaktivirala američku vojnu bazu Indžirlik, izolujući je od spoljnog sveta i uhapsivši lokalnog komandanta.
Proces razoružanja pokazuje, da američki arsenal koji je ostao u Evropi predstavlja „relikt hladnog rata“. „Njegov značaj kao robe za razmenu u pregovorima o kontroli naoružanja i političkog simbola solidarnosti unutar alijanse i kao instrumenta odvraćanja je uveliko preuveličan“, objašnjava Majer.
Bombe ne predstavljaju garancije Evropljanima da oni mogu da utiču na nuklearnu politiku SAD. To naoružanje predstavlja za NATO „politički i vojni balast“.
U svetlu predstojećih razgovora o novom strateškom konceptu NATO-a, Berlin bi trebalo da se zalaže za povlačenje preostalog naoružanja u Evropi, savetuje autor. Vašington će možda poslušati ovaj predlog, jer je administracija novog šefa Bele kuće Džoa Bajdena zainteresovana za smanjenje uloge nuklearnog naoružanja u američkoj bezbednosnoj politici. Pored toga američki generali priznaju, da bombe Evropi ne obezbeđuju dopunske beneficije.
Posle četiri godine američkog "populizma" Vašington je spreman da sasluša želje svojih saveznika. Berlin ne bi trebalo da se boji da sam deluje, jer je sve manje parlamentaraca koji se zalažu za očuvanje nuklearnog arsenala, ne samo u Nemačkoj, već i u Belgiji i Holandiji, zaključio je autor.
(Sputnjik)
Preporučujemo
NAPETO NA GRANICAMA DONBASA: Ukrajinske snage u punoj borbenoj gotovosti
15. 03. 2021. u 20:54
OTKRIVENI SATELITSKI SNIMCI: "Znamo šta se događa u ključnom vojnom kompleksu Severne Koreje" (FOTO)
ISTRAŽIVAČI iz američkog analitičkog centra zaključili su na osnovu satelitskih snimaka da Severna Koreja proširuje ključni kompleks za proizvodnju oružja, uključujući i vrstu raketa kratkog dometa koje Rusija koristi u ratu protiv Ukrajine.
25. 11. 2024. u 18:13
(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)
JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.
24. 11. 2024. u 18:59
PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj
NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).
25. 11. 2024. u 15:22
Komentari (0)