DESET GODINA PATNJE ZBOG ZAPADA! Decenija od početka arapskog proleća, u Tunisu nema kraja haosu

DESET godina nakon što se ulični prodavac voća Muhamed Buzizi zapalio ispred zgrade opštine u prestonici Tunisa i pokrenuo Arapsko proleće, njegova porodica više ne živi u toj zemlji. Iselili su se u Kanadu jer nisu mogli da trpe uvrede kojima su bili izloženi u svojoj zemlji.

Foto Tanjg AP

Danas jedan bulevar u Tunisu nosi Buzizijevo ime, a njegov lik nalazi se na fasadi zgrade koja se nalazi naspram sedišta lokalne uprave u njegovom rodnom Sidi bu Saidu. Ipak, njegovo ime je na lošem glasu.

- Proklinjem tu sliku. Želim da je uništim. On nas je upropastio - prenosi reporter "Gardijana" reči pedesetčetvorogodišnje Gatije Iman, žiteljke Sidi bu Saida.

- Sada i grad Sidi bu Said i prezime Buzizi deluju kao kletva.

Muhamed se 17. decembra 2010. godine, na ulici, polio benzinom i zapalio. Bio je to očajnički potez čoveka koji je bio izložen beskrajnim iznudama i maltretiranju korumpiranih policajaca. Od posledica opekotina umro je 4. januara 2011. Ni na trenutak nije došao svesti i nije video da su, svega nekoliko sati posle njegovog čina, građani Tunisa izašli na ulice i sukobili se sa policijom. Bio je to uvod u Arapsko proleće, seriju protesta koji su srušili režime u Tunisu, Egiptu, Libiji i Jemenu.

Na trenutak, prvih dana protesta u Tunisu, izgledalo je da proleće donosi demokratiju u arapski svet. Ubrzo se sve survalo u pakao. Umešale su se Amerika i druge zapadne zemlje, žureći da sruše režime koji su im se zamerili, pre svega Gadafija u Libiji i Bašara al Asada u Siriji. Probudili su se islamski ekstremisti, poput Muslimanske braće u Egiptu. Arapski svet utonuo je u nestabilnost, ekstremizam i ratove koji su neke zemlje gotovo potpuno razorili.

Muhamed Buzizi, Foto Tanjg AP

Tunis je, ako je za utehu, u svemu tome najmanje loše prošao. Demokratija, koja je bila cilj ili izgovor za rušenje dugogodišnjih režima koji su držali stabilnim Bliski istok, jedino se u ovoj zemlji zadržala. Međutim, demokratski izbori i sloboda misli jedino su dobro što je Arapsko proleće donelo Tunisu. Ben Ali bio je vladar čije se ime izgovaralo šapatom, ali su država i ekonomija u njegovo vreme bile stabilne, a Tunišani su sebe više doživljavali delom Evrope, nego Afrike. U prethodnih deset godina zemlju je preplavio talas terorističkih napada i atentata. Za većinu, životni standard je drastično opao, ekonomski rast se preplovio, a 85 odsto mladih je nezaposleno. Ljudi su očajni, iluzije srušene. Procenat ljudi u Tunisu koji odlaze u džihad među najvećima je na svetu.

Libija je, posle brutalnog sukoba i ubistva Muamera Gadafija potonula u bezizlazni krug građanskog rata, u kojem se stalno menjaju strane i učesnici. Ratuju lokalne vojske, strani plaćenici, ostaci Al kaide i Islamske države...

MRTVI Jemen više ne postoji, Foto Tanjg AP

U svakom trenutku Libija ima makar dve ili tri samoproglašene vlade. Postala je poligon za mali svetski rat u koji su direktno ili indirektno umešani Ujedinjeni Arapski Emirati, Sirija, Egipat, Turska, Amerika, Francuska, Engleska, Italija, Al kaida, Islamska država, ruske paramilitarne organizacije i privatne vojske.

U Jemenu, Ali Abdulah Saleh bio je primoran da napusti vlast krajem 2011. godine. Novu vlast pritisli su korupcija, separatizam, nezaposlenost, glad, napadi džihadista...

Ubrzo, međutim, Saleh je okupio vojsku, udruživši se sa dotadašnjim neprijateljima Hutima, i uveo zemlju u katastrofalni građanski rat. Poginule su desetine hiljada, gotovo čitava populacija gladuje, u toku je najgora humanitarna katastrofa na svetu. Saleha su, u međuvremenu, ubili njegovi saveznici Huti, optuživši ga za izdaju.

U Egiptu, pobunu protiv Hosnija Mubaraka iskoristila je, do tada zabranjena, islamistička organizacija Muslimanska braća, čije političko krilo je vodio Mohamed Morsi koji će ubrzo postati predsednik. Uspon islamista bio je brz, ali kratak. Prekinuo ga je general El Sisi. U pokušaju da u zemlji vrati stabilnost zaveo je represiju protiv nevladinog sektora i opozicije koja je daleko oštrija nego u vreme Mubaraka. Morsi je, u međuvremenu, uhapšen i umro je tokom suđenja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije