ARHITEKTE NALJUTILE KOMUNISTE: Ponovo krenula polemika o izbacivanju Lenjina sa mauzoleja na Crvenom trgu

13. 09. 2020. u 14:42

SAVEZ arhitekata Rusije objavio je u subotu konkurs čiji je cilj da se zainteresovani izjasne i daju ideje kako bi se koristio mauzolej Lenjina na Crvenom trgu kad jednog dana bude prebačeno na groblje balzamovano telo vođe svetskog proletarijata.

АРХИТЕКТЕ НАЉУТИЛЕ КОМУНИСТЕ: Поново кренула полемика о избацивању Лењина са маузолеја на Црвеном тргу

Foto: Arhiva

Taj konkurs izazvao je buru nezadovoljstva kod komunista i starijih građana Rusije.

Nikolaj  Šumakov, predsednik Saveza arhitekata pokušao je da ublaži polemiku, pa je rekao da je ovo vreme nepredvidivo u kome može da se dogodi da Lenjina presele na groblje kroz pet dana, ali može i da ostane u mauzoleju još 50 godina.

Arhitekte kažu da je  mauzolej na Crvenom trgu vredno  arhitektonsko delo koje je napravio  čuveni  arhitekta Aleksandar Šćusev. On je bio član carske akademije, a zatim i sovjetske.

- Neka Lenjin leži u  mauzoleju "koliko hoće", ali se mora osmisliti nova koncepcija primene tog vrlo iteresantnog objekta sovjetske arhitekture. Mi arhitekte se ne bavimo politikom, već razmišljamo o budućnosti - kaže Nikolaj Šumakov.

On ističe da će pre ili kasnij Lenjin biti prenešen na groblje. Lenjin je inače želeo da ga sahrane na Volkovskom groblju u Sankt Peterburgu, pored  njegove preminule majke.To je tvrdila i Lenjinova supruga Nadežda Krupskaja.

Foto: Arhiva

Ruske arhitekte ističu da je Aleksandar Šusev odlično uklopio  mauzolej u ambijent Crvenog trga.

- Nama ne pada na pamet da se objekt mauzoleja demontira ili negde preseli. Jedan broj  arhitekata smatra da bi u mauzoleju trebalo napraviti filijalu muzeja arhitekte Šćuseva. On je umro 24. maja 1949. i sahranjen je na Novodevičjem groblju u Moskvi.
Prvi mauzolej Lenjinu bio je napravljen od drveta u januaru 1924, odmah posle  njegove smrti. A mermerni mauzolej napravljen je 1930. Za Lenjinovo balzamovano telo se brinula i brine posebna laboratorija. Od 1953. do 1961. u tom mauzoleju se nalazilo i telo Josifa Staljina, koje je zatim bilo preseljeno uz zidine Kremlja. Dolaskom Borisa Jeljcina na vlast više puta se govorilo o preseljenju Lenjina na groblje. Te polemike su utihle kad je predsednik postao  Vladimir Putin, koji je rekao da se moraju poštovati osećanja starijih generacija i da Lenjina treba ostaviti u mauzoleju.

Ideju ruskih arhitekata da se razgovara šta bi trebalo biti u mauzeleju na Crvenom trgu, lider komunista Genadij Zjuganov nazao je "pljuvanjem na grobove predaka".

- Jedino možemo da preziremo te arhitekte, koji su ostaci Jeljcinove vladavine. Oni  ocrnjuju jednu veliku epohu razvoja naše zemlje - kazao je Genadij Zjuganov.

Naravno da niko sada neće seliti Lenjina iz mauzoleja, jer kako je jednom prilikom kazao predsednik Putin,Rusija sada ima mnogo važnija pitanja da rešava, a ne se bavi nečim što uopšte nije prioritet današnje države.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

OVO SE DESILO PRVI PUT U ISTORIJI: Srpski košarkaši u Partizanu bez poena u večitom derbiju