Svet

OČI PLANETE UPRTE U OKSFORD: U ovu vakcinu protiv korone svi polažu nade - ispitivanje ulazu u treću fazu koja je ključna

Марија Стевановић
Marija Stevanović

21. 07. 2020. u 21:55

OČI sveta su već danima uprte u Univerzitet Oksford koji je u ponedeljak objavio preliminarne rezultate prvih ispitivanja potencijalne vakcine protiv KOVID-19 na ljudima.

ОЧИ ПЛАНЕТЕ УПРТЕ У ОКСФОРД: У ову вакцину против короне сви полажу наде - испитивање улазу у трећу фазу која је кључна

Foto AP

Britanski naučni tim je najdalje otišao od 23 laboratorija koje se utrkuju da pronađu način da spreče dalju zarazu korona virusom, koji je od decembra ubio više od 610.000 ljudi širom sveta.

Stručnjaci su rezultate ocenili kao "zaista važnu prekretnicu" koja je zadržala nadu da će vakcina biti na spremna za upotrebu pre Božića.

Ispitivanje vakcine, u kome je učestvovalo 1.077 zdravih Britanaca, počelo je 23. aprila i sprovedeno je u pet bolnica širom Velike Britanije do 21. maja. Poslednjih nekoliko nedelja naučnici proučavaju podatke. Volonteri su bili podeljeni u četiri grupe i primili su vakcinu protiv KOVID-19 ili bezbednu vakcinu protiv meningitisa. Jednoj grupi je takođe data dodatna doza nakon 28 dana da vidi da li je potrebna revakcinacija.

Rezultati izgledaju ubedljivo. Reakcija T-ćelija (tipa limfocita koji imaju centralnu ulogu u ćelijskom imunitetu, prim.prev) počela je da raste kod onih koji su primili vakcinu i dostigla vrhunac 14. dana, dok su antitela za neutralizaciju pronađena u 91 odsto učesnika 28 dana nakon vakcinacije.

Grupa koja je primila revakcinu imala je daleko veći imuni odgovor. Takođe se čini da je vakcina bezbedna.

Nuspojave nisu ozbiljne

Nije bilo ozbiljnih neželjenih reakcija, a nuspojave su bile ograničene na umor, glavobolju, bol na mestu ubrizgavanja i privremene simptome nalik gripu, uključujući bolove u mišićima, nelagodu, peckanje, osećaj groznice i visoke temperature.

Ispitivanje je pokazalo da uzimanje paracetamola može da smanji većinu tih efekata bez uticaja na efikasnost vakcine.

Oksfordski tim sada mora da otkrije da li vakcina zaista sprečava ljude da se zaraze ovom bolešću, ili barem da spreči da se kod njih razviju ozbiljnije tegobe.

Faza tri ispitivanja koja treba upravo to da utvrdi je u toku, a do sada je vakcinisano više od 10.000 ljudi.

Međutim, tek treba da se utvrdi kako na nju reaguju stariji ljudi i oni sa hroničnim oboljenjima, piše britanski Telegraf.

Do sada su samo zdravi ljudi testirali vakcinu - ali sigurno će ranjiva i starija populacija imati najviše koristi, što znači da mora da bude bezbedna za te grupe. Profesor Endrju Polard, glavni istraživač studije, rekao je: "Ovo su vrlo ohrabrujući rezultati".

Foto Ž. Knežević

- Ono što pokazuju je zaista bitna prekretnica na putu razvoja vakcine. Prvo imamo vakcinu koju dobro podnosi više od 1.000 dobrovoljaca, i drugo, vidimo dobar imunološki odgovor - tačno onakav imuni odgovor kojem smo se nadali. Sada brzo idemo napred da pokušamo da procenimo da li vakcina zaista štiti stanovništvo - rekao je on.

Potraga za vakcinom počela pre otkrivanja bolesti

Potraga za vakcinom protiv KOVID-19 zapravo je počela godinama pre nego što je iko znao da ona postoji. Nakon izbijanja ebole 2014. godine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) shvatila je da postoji velika opasnost od pandemije i pozvala je naučnike širom sveta da razmisle o terapijama za neku potencijalno smrtonosnu „bolest Iks“.

Dr Sara Gilbert i Institut Džener sa Univerziteta Oksforda bili su jedan od timova koji su odgovorili na poziv, radeći na vakcinama i protiv ebole i MERS-a (bliskoistočni respiratorni sindrom).

Međutim, u oba slučaja postupak proizvodnje vakcine trajao je toliko dugo da su bolesti nastavile da se šire, pre nego što su tretmani bila sprovedeni kroz ispitivanja. Kada su naučnici iz Oksforda prvi put čuli za slučajeve virusa koji se pojavljuju u Kini, zaključili su da ovaj put proces mora da bude mnogo brži.

Tim je shvatio da bi njihov model za vakcinu za MERS trebalo da funkcioniše i za KOVID-19, pa su uspeli da krenu odmah nakon što su kineski naučnici sekvencionisali genom virusa u januaru. Za vakcinu za MERS, virus je spojen sa bezopasnim adenovirusom šimpanze , da bi se stvorio „trojanski konj“ koji bi izazvao imuni odgovor. Proces je daleko brži od pravljenja tradicionalnih vakcina iz oslabljenog ili deaktiviranog oblika virusa, koji obično traje oko pet godina. Vakcina protiv MERS-a bila je uspešna u ispitivanjima, a taj virus deli sličan "šiljati protein" kao SARS CoV-2, korona virus koji izaziva bolest KOVID-19. Ta sličnost je značajna jer se takvim proteinima virus kači za ljudsku ćeliju i inficira je. Zato su se naučnici nadali da bi taj proces uspeo i za stvaranje vakcine protiv SARS CoV-2.

Foto: Depositphotos

Univerzitet Oksford već ima sopstveno postrojenje za proizvodnju vakcina, tako da je bio u mogućnosti da brzo proizvede lek spreman za početna ispitivanja. Do 17. februara obavljeni su prvi uspešni testovi koji su omogućili timu da testira primate do marta. Do polovine aprila, testiranje na majmunima pokazalo je da vakcina nije samo sigurna, već je pružila i određenu zaštitu. Šest majmuna su vakcinisana i izložena ogromnoj količini virusa 28 dana kasnije. Nijedna od životinja nije razvila ozbiljnu bolest. Krajem aprila tim iz Oksforda započeo je svoje ispitivanje na više od 1.100 ljudi.

Naučnici se sada nadaju da bi njena efikasnost bi mogla da bude dokazana do novembra, a regulatorno odobrenje da dobije do decembra. To znači da su za godinu dana britanski naučnici možda našli rešenje za jedan od najvećih svetskih problema.

(Blic)

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (10)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
LEKCIJA SVIM MUŠKARCIMA! Janis Tima se ubio, a njegova prva žena otkrila šokantne detalje

"LEKCIJA SVIM MUŠKARCIMA!" Janis Tima se ubio, a njegova prva žena otkrila šokantne detalje