PAMUK: Razočaran sam šta rade u Aja Sofiji

CRKVA Božje mudrosti, na grčkom Agia Sofija, u Istanbulu, odlukom turskog predsednika Erdogana ponovo je postala džamija Aja Sofija

Nebojša Paraušić

Državni savet, najviši administrativni sud Turske, poništio je odluku prosvećenog republikanca Kemala Ataturka da hram iz 6. veka, koji je duže od 1.000 godina bio centar hrišćanskog sveta postane muzej. Sudije su zaključile da je Ataturk time uzurpirao "vlasnička prava" sultana Mehmeda Drugog Osvajača, koji je 1453. zauzeo Konstantinopolj.

Ovaj gest aktuelnog turskog predsednika izazvao je mnogobrojne osude širom sveta. Oglasio se i čuveni turski književnik, nobelovac Orhan Pamuk, rekavši da je "razočaran promenom u statusu Aja Sofije".

- Turci su ponosni što su sekularni. Ovo će oduzeti taj ponos naciji - rekao je čuveni pisac. - Pošto je Aja Sofija znak modernog turskog sekularizma, vratiti je u džamiju znači, nažalost, reći da ne želimo da budemo sekularni više.

Na odluku da se Sveta Sofija ponovo pretvori u džamiju reagovao je i Unesko, a njegov Odbor za svetsku kulturnu baštinu saopštio je da će preispitati status Aja Sofije posle najave da ponovo postaje džamija.

- Odluka, koja je nastala kao rezultat političke volje predsednika Erdogana, otvorena je provokacija za civilizovani svet - naglasila je ministarka kulture Grčke Lina Mendoni u pisanoj izjavi.

HRAM Svete Sofije kakav danas vidimo, naravno bez minareta, zidan je od 532. do 537. godine po naređenju cara Justinijana Prvog, na mestu prethodna dva istoimena hrama, koja su stradala u požarima i ratovima.

Ovo čudo arhitekture, sa kupolom prečnika 32 metra na visini od 55 metara nad crkvenim brodom dimenzija 70 sa 75 metara, konstruisali su inženjeri Isidor Miletski i Antemije iz Trala. Na izgradnji hrama, namenjenog da bude sedište Vaseljenske patrijaršije, radilo je više od 10.000 ljudi. Hram je ukrašen mozaicima na zlatnoj podlozi, ikonostas od srebra visok je 15 metara, u riznicu su donete najvrednije relikvije hrišćanskog sveta.

Krunidbena crkva vizantijskih careva bila je oličenje moći i bogatstva hrišćanskog Rima. Međutim, trusno područje na dodiru Evrope i Azije ju je ubrzo ugrozilo. Zemljotresi 553. i 558. godine rušili su kupole, a rekonstrukcija je trajala do 562. godine.

Car Lav Isavrijanac je 762. osudio obožavanje svetih slika kao idolatriju i naredio vojsci da uništi sve ikone, počev od onih u Svetoj Sofiji, čime je izazvao unutrašnji sukob u Vizantiji. U januaru 869. zemljotres je ponovo teško oštetio carsku crkvu, a rekonstrukcija je trajala šest godina.

AP photo

RAZARANjE gore od zemljotresa Svetoj Sofiji doneo je Četvrti krstaški pohod 1204, koji je pokrenut radi oslobađanja Hristovog groba, a pretvorio se u pljačku i uništavanje pravoslavnog sveta.

Konstantinopolj je temeljno razoren i spaljen. Sveta Sofija je opljačkana i u njoj su krstaši činili najgora svetogrđa, po svedočenju njihovih hroničara. Na osvojenim vizantijskim teritorijama krstaši su osnovali kratkotrajno Latinsko carstvo. Tada je došlo do raskola katoličkog i pravoslavnog sveta, koji do danas nije prevladan.

Idejni tvorac i stvarni vođa krstaškog pohoda, venecijanski dužd Enriko Dandolo, tražio je da bude sahranjen u Svetoj Sofiji. Njegove kosti u kripti nisu dirali vizantijski carevi koji su 1261. konačno pobedili Latinsko carstvo i vratili se u prestonicu. Dandolov grob su prekopali i uništili turski pljačkaši 1453, kada je sultan Mehmed Osvajač osvojio Carigrad.

Tada je naredio da se najveća crkva Evrope pretvori u džamiju. Uništeni su oltar, ikonostas, zvona i relikvije, a mozaici su razoreni ili premalterisani. Ime islamizovanog hrama je ostalo isto, sa turskim izgovorom Aja Sofija. Ona je ostala džamija sve do 1931, kada je bila zatvorena za javnost četiri godine, a ponovo je otvorena 1935. kao muzej Republike Turske. Aja Sofija je donedavno bila najposećenija turistička atrakcija ove zemlje...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije