Modernizovana „Ajkula“ stiže u flotu: Ovo je najsavršenija sovjetska podmornica (VIDEO)

Nuklearna podmornica „Vepar“ projekta 971 klase Štuka-B (Ajkula) Severne flote mornarice Ruske Federacije, prošla je testiranje nakon popravke i modernizacije

Foto: Printscreen

Nuklearna podmornica „Vepar“ projekta 971 klase Štuka-B (Ajkula) Severne flote mornarice Ruske Federacije, prošla je testiranje nakon popravke i modernizacije.

Očekuje se da će biti predata floti u trećoj dekadi juna.

To su objavili ruski mediji, pozivajući se na izvor u vojno-industrijskom kompleksu.

MALO O MATERIJALIMA

Višenamenske nuklearne podmornice projekta 971 „Štuka-B“ su poznate na Zapadu kao „Ajkule“ i jedan su od najsavršenijih primera sovjetskog vojnog nasleđa. Postoji legenda da su Amerikanci podmornice prethodnih generacija, koje su konstruisane u SSSR-u, nazivali „bučnim kravama“ jer su se čule izdaleka. Ali sve se promenilo.

Podmornice projekta „Štuka-B“ su konstruisane sedamdesetih godina prošlog veka kao sovjetski odgovor na pojavu podmornica treće generacije „Los Anđeles“ i „Ohajo“ na Zapadu. „Štuka-B“ je uglavnom bila slična podmornici od titanijuma projekta 945 „Barakuda“, ali je u konstrukciji umesto titanijuma korišćen čelik.

Titanijum je, naravno, lakši i čvršći od čelika, ali je mnogo skuplji. Zato je konstruisano svega nekoliko primeraka „Barakuda“, a podmornice „Štuka-B“ su uvrštene u masovnu proizvodnju. Istovremeno, podmornica je bila prepuna tehnologija koje apsorbuju zvukove (turbine novog tipa, specijalne „jastuke“ ispod opreme, gumene tanke slojeve) i imala je jedan od najnaprednijih hidroakustičnih sistema — sve to u kombinaciji sa prevashodnim karakteristikama brzine i mogućnošću da zaroni do dubine od 500 metara.

ZAOBILAŽENjE ZAPADNIH OGRANIČENjA

Upravo je „Štuka-B“ nosila neviđeni u to vreme brodski vijak sa poboljšanim hidroakustičnim karakteristikama i smanjenom brzinom okretanja. Prvi put na podmornici ove klase, vijak je bio opremljen sečivima u obliku sablje, što je takođe pozitivno uticalo na buku podmornice. Vijci su bili napravljeni korišćenjem visoko preciznih mašina za obradu metala, kupljenih od kompanije „Tošiba“, zaobilazeći ograničenja Koordinacionog odbora za kontrolu izvoza, koji je tokom hladnog rata bio odgovoran za to da do SSSR-a i drugih sovjetskih zemalja ne dospevaju strateški proizvodi i tehnologije.

Do kraja 1970-ih godina projektovanje podmornica projekta 971 je već bilo završeno, ali tada su se pojavile informacije o opremanju američkog rivala — nuklearne podmornice „Los Anđeles“, novom hidroakustičnom stanicom sa digitalnom obradom signala, koja je značajno smanjila uticaj sopstvene buke na rad akustičara (akustičari su specijalisti koji uz pomoć signala i buke određuju koji objekti se nalaze u moru). Pored toga, postalo je poznato da će nove američke podmornice nositi krstareće rakete dugog dometa koje mogu da nanose udare čak i po kopnenim ciljevima. U SSSR je već bila u toku izrada takvih krstarećih raketa „Granat“, pa je donešena odluka da se nove podmornice opreme njima.

RUSIJA POZAJMILA INDIJI „ČAKRU“

U prve podmornice projekta nije bilo moguće uključiti sve inovacije, i zato su, s vremena na vreme, brodovi bili opremljeni novim radio-elektronskim sistemima, sredstvima za otkrivanje neprijatelja i usavršavani su na različite načine. Serija se pokazala kao jedna od najimpresivnijih, ukupno je konstruisano 15 nuklearnih podmornica.

Flota SSSR je dobila prvu podmornicu 1984. godine, a poslednju podmornicu projekta „Štuka-B“, K-335 „Gepard“, odbrambena industrija je predala mornarici Rusije 2001. godine. Kasnije je završena još jedna podmornica K-152 „Nerpa“, koju je pod imenom „Čakra“ iznajmila mornarica Indije na duži period.

Konstruisanje podmornica projekta 971 je bilo u toku istovremeno u dve fabrike i za dve flote. To je bio jedan od najimpresivnijih programa podvodne brodogradnje sovjetske ere. Podmornice ovog projekta su se pokazale dostojnim konkurentima američkoj „Los Anđeles“. Po svojim taktičkim i tehničkim podacima, mogućnostima sistema naoružanja, kao i nivou buke, ove podmornice bi mogle skoro ravnopravno učestvovati u „duelima“ sa protivnicima.

RAKETE „KALIBAR“ KAO LEK ZA STAROST

Ali vremena su se promenila i svi programi modernizacije „štuka“ u periodu 1990-2000. godina su bili zamrznuti ili značajno usporeni.

A godine ne štede ni takvu tehniku kao što su brodovi i podmornice, koji mogu normalno služiti dvadeset i više godina. Svim podmornicama je potrebna redovna popravka, i u slučaju sa podmornicama projekta 971 rukovodstvo ruske flote je donelo odluku da će neke od podmornica biti popravljene kako bi se produžio njihov radni vek u kombinaciji sa modernizacijom pojedinih podmorničkih jedinica i kompleksa, a jedan deo podmornica će proći kroz više popravki uz globalnu modernizaciju.

Tokom ovog procesa, podmornice projekta će dobiti novu opremu, koja će im omogućiti upotrebu modernih krstarećih raketa „Kalibar“, umesto raketa „Granat“ koje su se koristile za vreme hladnog rata. Ovde treba istaći da je moderni „Kalibar“, iako „potiče“ upravo od „Granata“, mnogo svestraniji raketni sistem i može se koristiti sa konvencijalnim nenuklearnim bojevim glavama, za razliku od strateškog kompleksa „Granat“.

Pored toga, „Kalibar“ može da gađa i brodove, a ne samo kopnene ciljeve, kao njegov prethodnik. Naravno da pojava ovakvog raketnog sistema na modernizovanim podmornicama projekta 971 značajno povećava njihovu efektivnost u savremenim uslovima i omogućava upotrebu takvih podmornica u velikom broju vojnih operacija.

„VEPAR“ SE VRATIO

Naravno, srateški potencijal podmornica „Štuka-B“ neće nestati. Sposobnost suprotstavljanja nuklearnim podmornicama potencijalnog neprijatelja samo će se poboljšati zahvaljujući modernizovanoj računarskoj opremi koja omogućava precizniju pretragu ciljeva. Pored toga, očekuje se promena nivoa buke podmornice. Verovatno će biti obnovljene konstrukcije trupa i možda će modernizovane podmornice dobiti novu hidroakustičnu šupljikavu prevlaku.

Prva modernizovana podmornica projekta je bila „Vepar“. Prvi put je primljena u mornaricu Rusije 1995. godine, poslata je na popravku 2014. i sada se vraća u službu Severne flote. Posle nje će godišnje po jedna ili dve podmornice početi da se vraćaju sa popravke. To će omogućiti do 2025. godine značajno modernizovanje trenutne grupe udarnih podmornica i pružiće još pouzdaniju zaštitu za raspoređivanje podmorničkih strateških snaga. I neće više biti „bučnih krava“.

rs.sputniknews.com

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije