BERLIN SPREMA RAMPU ZA STRANCE: Napad Avganistanca nožem u Bavarskoj prekretnica i glavna tema preidzborne kampanje u Nemačkoj

ODBROJAVANjE do prevremenih parlamentarnih izbora u Nemačkoj uveliko traje, a stranka kojoj se pripisuje najviše šansi da pobedi, Hrišćansko-demokratska unija (CDU), svrstala se na stranu Alternative za Nemačku (AfD), partije desničara unionista kad je imigraciona politika u pitanju, što je, osim situacije u privredi, goruća predizborna tema.

Foto: Profimedia

Posle napada nožem u Ašafenburgu, na severu Bavarske koji je nožem počinio, očigledno psihički poremećen Avganistanac(28) i usmrtio dvogodišnje dete i muškarca koji je grupi dece pritekao u pomoć, imigracija je postala prekretnica u dosadašnjem toku predizborne kampanje.

CDU i sestrinska Hrišćansko-socijalna unija(CSU), koja postoji samo u Bavarskoj, nastupaju zajedno i trenutno su najjača opoziciona snaga, uprkos gubitku dva procenta popularnosti u odnosu na kraj prošle godine, pa bi i na izborima mogle da odnesu prevagu od 31 odsto glasova. AfD je na drugom mestu s petinom biračkog tela, dok bi socijaldemokrate (SPD), stranka odlazećeg kancelara Olafa Šolca, bili tek treći, s 15 odsto glasova, to jest, malo ispred Zelenih, koji imaju 14 procenata. Grupa koja se otcepila od Levice, Savez Sara Vagenkneht (BSV) i dalje ima šanse da s pet odsto glasova uđe u parlament, dok se očekuje da liberali i Levica, sa po četiri procenta ostanu van Bundestaga.

Unija želi da se imigraciona politika značajno pooštri, a već su pale prve "optužbe za populizam". Kandidat CDU za kancelara Fridrih Merc, poziva na pooštravanje imigracione politike. U agitaciju se uključio i potpredsednik poslaničke grupe Jens Špan i danas poznatiji kao bivši ministar zdravlja u vreme pandemije virusa korona. "Čaša je konačno puna", slažu se Merc i Špan i dodaju da se "Nemačka suočava sa ruševinama desetogodišnje pogrešne politike azila i imigracije." Merc je naglasio da će oštra imigraciona politika biti uslov za koalicionu vladu pod njegovim vođstvom.

- Svi znamo da stranci godinama ulaze u Nemačku svaki dan, odmah dobiju socijalne beneficije i u skoro sto odsto slučajeva ostaju ovde, bez obzira na to kako se postupak odvija - veli Špan. - Ovo nailazi na sve veće ogorčenje stanovništva. Tako politički sistem počinje da posustaje i zato je neophodna duga pauza u prijemu migranata. U Nemačkoj se moraju sprovoditi zakon i red. I da, u centar stavljam nemačke interese, što mi je obaveza kao člana Bundestaga.

Socijaldemokrata Volfgang Šmit, šef Šolcove administracije, poručuje da "ono što se predlaže jednostavno nije zakonito" i da su zahtevi da savezna vlada smanji broj iregularnih imigranata već ispunjeni. Šmit podseća na 40.000 odbijenica na granicama od 2023. godine, značajan pad zahteva za azil i velike skokove u deportacijama. Nismo mogli u potpunosti da zatvorimo naše granice. "CDU nudi lažno rešenje", veli Šmit.

Mercov predlog nosi odgroman rizik od novog unutarevropskog raskola, ocenjuju nemački mediji. Talas deportacija u SAD mogao bi biti neizbežan, smatra Merc u svetlu izbora Donalda Trampa za predsednika SAD. Dodaje da ne prihvata da napadi, poput onih koji su se dogodili u Manhajmu, Zolingenu i Magdeburgu postanu "nova normalnost". Ljudi, dodao je, moraju da se osećaju bezbedno, a to sad u Nemačkoj nije slučaj.

Merc je najavio da će, ukoliko bude izabran za kancelara, prvog dana svog mandata naložiti MUP da trajno uvede kontrole na granicama i da odbije sve pokušaje ilegalnog ulaska, a to se odnosi i na osobe sa pravom na azil.

- Pravila EU o azilu očigledno su nefunkcionalna - kaže on. - Nemačka, zato, mora da iskoristi svoje pravo na primat nacionalnog zakona. Država više ne sme da prepušta deportacije samo pokrajinama. Deportacije i vraćanja moraju da se odvijaju svakodnevno.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije