OŠTRO SE PROTIVIO BOMBARDOVANJU SRBIJE: Ko je bio Žan Fransoa Kan, legenda francuskog novinarstva, koi je danas preminuo

Po prvi put od 1945. godine, naša zemlja se našla angžovana, a da nijedan njen vitalni interes nije bio u pitanju, u konfliktu koji su želele i o kome su odlučile SAD.

ОШТРО СЕ ПРОТИВИО БОМБАРДОВАЊУ СРБИЈЕ: Ко је био Жан Франсоа Кан, легенда француског новинарства, кои је данас преминуо

Foto: Goran Čvorović

Tako je, za vreme bobmardovanja Srbije, kome se oštro protivio, govorio veliki francuski novinar i esejista Žan Fransoa Kan koji je juče u 86. godini preminuo u Parizu.

Kan je bilo legenda francuskog žurnalizma, radio je za najveće kuće, a bio je 1987. godine i osnivač informativnog nedeljnika "Marijana" koji je dobio naziv po nacionalnom simbolu Francuske kao ikoni slobode i demokratije i koji je karakterisalo kritičko novinarstvo. Bio je direktor ovog referentnog lista na francuskoj medijskoj sceni do 2007. godine. Vest o Kanovoj smrti saopštila je njegova supruga Rašel Asulin Kan.  

- Žan Fransoa Kan je bio gigant i redak čovek. Neverovatna kreativnost koja ga je vodila i njegova smelost stvorili su istinske novine naše epohe. Oličavao je „revolucionarni centrizam“, humanizam i odanost. Voleli smo ga – poručio je premijer Fransoa Bajru.

Kan se oštro protivio neoliberalizmu, a bio je i veliki protivnik bombardovanja naše zemlje 1999. godine. Smatrao je da je NATO napad na Srbiju bio destruktivni konflikt po želji Amerike.

- Nikada to do sada nismo videli. Trinaest najvećih svetskih sila okomile su se na malu zemlju koja odbija amputaciju svoje teritorije, dok su se same retko ustručavale da ugnjetavaju sopstvene manjine – istica je Kan, ocenjujući takvo ponašanje kao vrhunac hipokrizije.

Javno je pitao da li postoji spremnost da se po istom principu objavi rat i drugima, poput Izraela ili Turske, kao što je to urađeno Srbiji i Srbima, da se to uradi zbog autonomije Kurda, nezavisnosti Palestine ili da se evakuiše okupirani deo Kipra.   

- Ne možemo razumeti srpsku psihologiju po ovom pitanju, a da ne shvatimo da je, za njih, situacija ista kao ona koja bi vladala kada bi Alzašani, većinom germanskog porekla, tražili nezavisnost i u tome ih podržavala Nemačka, a „međunarodna zajednica“ zahtevala da se 30.000 vojnika NATO nastani u Gornjoj i Donjoj Rajni kako bi tamo garantovali status – isticao je Kan.

U to vreme na francuskoj televiziji je navodio da se moralo drugačije i da srpski narod ne može ni da se ponizi ni da se gazi. Podsećao je da je u Rambujeu postojala mogućnost da se obezbedi autonomija za Kosovo.

- Četrdeset godina sam u novinarstvu i nikada, čak ni tokom Alžirskog rata, nisam prisustvovao takvom buldožeru jednostrane propagande i laži kao danas – naglašavao je Kan, optužujući za to "kuhinju" Tonija Blera.

SA HANDKEOM

Žan Fransoa Kan je bio među onim intelektualcima u Francuskoj koji su se oštro protivili napadu na SRJ i srpski narod, kao što su bili Maks Galo, general Pjer Mari Galoa, pisci Vladimir Volkof, Patrik Beson, Peter Handke…  

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

TUGA! Preminuo Dražen Dalipagić Praja