Svet

OVO JE CRVENA LINIJA PREKO KOJE KINA NEĆE PREĆI Peking upozorio SAD

Bojan Milić

24. 12. 2024. u 20:55

NAKON što su Sjedinjene Američke Države (SAD) usvojile Zakon o nacionalnoj odbrani za fiskalnu 2025. godinu, Kina je danas saopštila da duboko žali, kao i da se odlučno protivi pomenutom američkom zakonu.

ОВО ЈЕ ЦРВЕНА ЛИНИЈА ПРЕКО КОЈЕ КИНА НЕЋЕ ПРЕЋИ Пекинг упозорио САД

Kineska medijska grupa podsetila je da je odlazeći američki predsednik, Džozef Bajden, juče potpisao Zakon o nacionalnoj odbrani za fiskalnu 2025. godinu koji predviđa vojni budžet SAD u iznosu od 895 milijardi dolara.

SAD da se odreknu hladnoratovskog mentaliteta i naoružavanja ostrva Tajvan

Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova, Mao Ning, tim povodom je izjavila da SAD, iz godine u godinu, preuveličavaju "kinesku pretnju". Ona je istakla da SAD prave probleme vojnom podrškom Tajvanu, zloupotrebljavaju državnu moć za represiju nad kineskim naučnim, tehnološkim i ekonomskim razvojem, ograničavaju kinesko-američke ekonomske, trgovinske i međuljudske razmene, što, kako je rekla, ugrožava kineski suverenitet, bezbednost i razvojne interese, ali i ometa napore obe strane za stabilizaciju bilateralnih odnosa.

- Kina poziva SAD da se odreknu hladnoratovskog mentaliteta i ideoloških predrasuda, da na razvoj Kine i kinesko-američke odnose gledaju na objektivan i racionalan način, da se sa ozbiljnošću pridržavaju principa jedne Kine i tri zajednička saopštenja između dve zemlje, da prestanu sa naoružavanjem Tajvana, da prestanu da politizuju i zaoštravaju naučno-tehnološka, ekonomska i trgovinska pitanja, da prestanu da traže izgovore za povećanje vojnih troškova i održavanje hegemonije, kao i da se uzdrže od sprovođenja negativnih odredbi u pomenutom zakonu u vezi sa Kinom - naglasila je Mao, napominjući da će njena zemlja preduzeti odlučne i snažne mere kako bi zaštitila svoj suverenitet, bezbednost i razvojne interese.

Naročitu pažnju u Kini privukao je deo pomenutog američkog zakona koji se odnosi na Kinu, što je naišlo na protivljenje Pekinga.

Da li je novi američki zakon korak ka stvaranju "azijskog NATO"-a?

Podsetimo, SAD su ranije najavile značajno prekomponovanje svog vojnog prisustva u Južnom kineskom moru i zemljama u neposrednoj blizini Kine, pod firmom obuzdavanja Pekinga i nacionalne odbrane, iako je Južno kinesko more hiljadama kilometara udaljeno do Havaja ili obala Kalifornije.

Bela kuća je 21. decembra saopštila da će Tajvanu pružiti novi kontigent vojne "pomoći" u vrednosti od 571,3 miliona dolara. Istog dana, Ministarstvo odbrane SAD objavilo je da je Stejt department odobrio prodaju oružja Tajvanu u ukupnom iznosu od 295 miliona dolara.

Ministarstvo spoljnih poslova Kine tim povodom je saopštilo da SAD ponovo prodaju naoružanje kineskom regionu Tajvan, ozbiljno kršeći princip jedne Kine i tri zajednička saopštenja Kine i SAD, ozbiljno narušavajući suverenitet i bezbednosne interese Kine, što je, kako je navedeno ozbiljno kršenje obećanja američkih lidera da neće podržati takozvanu nezavisnost Tajvana i ozbiljan signal separatističkim snagama.

- Kina je izrazito nezadovoljna i čvrsto se protivi tome, a SAD je tim povodom uložila zvanični demarš - navelo je pomenuto kinesko ministarstvo.

Kineska medijska grupa tim povodom je navela da pitanje Tajvana predstavlja srž ključnih interesa Kine i da je to ostrvo prva nepremostiva crvena linija u kinesko-američkim odnosima, navodeći stav Ministarstva spoljnih poslova da će Kina preduzeti sve neophodne mere da čvrsto zaštiti nacionalni suverenitet, bezbednost i teritorijalni integritet.

Navodeći razloge kineskog protivljenja američkom Zakonu o nacionalnoj odbrani za fiskalnu 2025. godinu, Kineska medijska grupa citirala je senatora Bernija Sandersa koji je tim povodom izjavio da SAD nije potreban budžet za odbranu od skoro bilion dolara, kada se zemlja suočava sa oko pola miliona beskućnika, decom koja ne dobijaju dovoljno hrane i starim osobama koje ne mogu da plate grejanje.

(rt.rs)

BONUS VIDEO: TRADICIJA I MODERNOST: Drevni simboli Kine na ceremoniji povezivanja Beograda i Guangdžoua