RUSI SVE BLIŽE GRANICI DONBASA: Zbog napredovanja u Harkovskoj oblasti naredili evakuaciju

RUSKA vojska napada na celoj dužini fronta i osvaja selo po selo kako bi, dok nije počela zima, došla do administrativnih granica Donbasa.

Foto Tanjug/AP

Da Rusi imaju i dalje inicijativu, više ne negiraju ni ukrajinski generali, a njihov komandant Aleksandar Sirski i predsednik Vladimir Zelenski se žale da nemaju dovoljno municije i vojne tehnike, pa zato i ne mogu da pošalju pojačanja svojim jedinicama kojima preti okruženje i masovna pogibija. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su njene jedinice oslobodile juče pet naselja.

Zasada nema spektakularnih proboja kad se za dan prelazi po tridesetak pa i 50 kilometara, i još dosta vremena će proći do velikih bitaka za Zaporožje i Herson, dva glavna grada oblasti koje su se na referndumu izjasnili za pripajanje Rusiji. Mada su vojni analitičari najviše govorili o borbama u pravcu Pokrovska i Kurahovska koji administrativno pripada Donjeckoj republici, ruska vojska je krenula na proboj fronta ka Zaporožju, velikom gradu i industrijskom centru na jugoistoku Ukrajine. Istovremeno, ruska avijacija i raketne snage neprestano napadaju ukrajinske položaje, a dronovima uništavaju energetske objekte kao i lučku infrastrukturu na obali Crnog mora.

Foto printskrin tvzvezda.ru

Pošto je preostalo manje od četiri kilometra do potpunog okruženja grada Kurahovo, deo ukrajinskih vojnika samoinicijativno napušta položaje, jer ne želi da doživi sudbinu onih koji su branili Ugledar gde su Ukrajincima imali veliki broj poginulih. Jedan broj ruskih vojnika došao je do centra Kurahova, odakle su Ukrajinci dalekometnom artiljerijom gađali Donjeck. Zbog napredovanja Rusa u Harkovskoj oblasti ukrajinske vlasti su naredile prisilnu evakuaciju građana u rejonu grada Volnovaha.

Da u Kijevu postaju polako svesni da vratiti Donbas neće moći u tamošnjim TV emisijama u kojima se govori o ratu sve češće se može čuti pitanje: "Zašto se uopšte borimo za Donbas?". Šta će on Ukrajini jer je decenijama samo bio teret državnom budžetu. To govore oni zaslepljeni mržnjom prema Rusima, a istok nekadašnje Ukrajine je, zapravo, najrazvijeniji industrijski deo te zemlje.

Na drugoj strani u Donbasu tvrde da će brzo obnoviti gradove i sela jer taj deo koji se pripojio Rusiji ima rudna bogatstva uglja i retkih metala.

Foto: Printscreen

Ruski specijalci ušli su u pogranična sela u Černigovskoj oblasti na strani Ukrajine. Tamo su u mestima Gremjač i Muravi postavili ruske zastave na zgrade administracije. Nisu naišli ni na nikakav otpor graničara koji su, očigledno, prebačeni u Kursku oblast. Upravo iz tih mesta su ranije ulazili ukrajinski diverzanti na teritoriju Brjanjske oblasti.

I u Kurskoj oblasti Rusi oslobađaju selo po selo. Ukrajinci se grčevito brane, jer su dobili komandu iz Kijeva da po svaku cenu zadrže deo teritorije do inauguracije novog predsednika Donalda Trampa u SAD 20. januara.

"Poklon" Borelja

RUSI su maskiranim napadom dronova i raketa uništili "poklon" koji je ukrajinskoj vojsci poslao iz EU Đozep Borelj. Desetine hiljada granata kalibra 155 milimetara dovezene su u Odesu brodom sa neutralnom zastavom. Ali, kad je počelo prebacivanje tereta doleteli su ruski dronovi i rakete. Celu noć su se čule detonacije. Rusi su gađali i poklon Švedske koja je poslala ukrajinskoj vojsci četiri desantna čamca. Koliko su uspeli da unište zasada se ne zna.

Kremlj uzdržan oko Trampa

PORTPAROL Kremlja Dmitrij Peskov je izjavio da je još rano govoriti o nadama da će se ulaskom Donalda Trampa u Belu kuću rešiti problemi sa SAD koji su se nakupili poslednjih godina, a nije bilo nikakvih kontakata. Što se tiče formiranja nove američke predsedničke administracije, Peskov je kazao da u Kremlju sve prate, ali to Rusiji nije prioritet, a o tom sastavu je prerano govoriti. U Kremlju su rekli da ne isključuju mogućnost da nova administracija može da promeni prilaz rešavanju konflikta u Ukrajini i doprinese njegovom završetku, iako se Trampova bombastična izjava tokom predsedničke kampanje da će, ako pobedi, za 24 sata zaustaviti rat u Ukrajini, smatra nerealnom.

Šolc razgovarao s Putinom

Prvi put od decembra 2022. godine nemački kancelar je razgovarao s Putinom zatraživši da Rusija pokaže spremnost na pregovore s Ukrajinom u cilju pravednog i trajnog mira, i zahtevao da Moskva povuče svoje trupe s ukrajinske teritorije. Razgovor je trajao oko sat vremena, pošto se Šolc prethodno čuo sa ukrajinskim saveznikom, predsednikom Vladimirom Zelenskim, kome, međutim, nije bilo pravo što je nemački kancelar pričao s Putinom, preneo je Rojters pozivajući se na neimenovani izvor u kabinetu Zelenskog.

Preporučujemo

Svet

0 6

ON ĆE BITI TRAMPOV IZASLANIK ZA UKRAJINU: Rođen u Rusiji, zove se Boris, a ima rođake u obe države

16. 11. 2024. u 17:46

Svet

0 7

UKRAJINCI O SITUACIJI KOD KURAHOVA: Ako Rusi uđu u Uspenovku, sledi kolaps (MAPA/VIDEO)

16. 11. 2024. u 17:20

Svet

0 3

DOKAZANI U BORBI: Ruski sistemi PVO izazvali veliko interesovanje na sajmu vazduhoplovstva u Kini (VIDEO)

16. 11. 2024. u 17:00

Svet

0 8

INTERNET BRUJI: Ko je misteriozni kupac ruskog lovca pete generacije, Su-57E?

16. 11. 2024. u 15:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije