OVO JE KLJUČ TRAMPOVOG USPEHA NA IZBORIMA: Međutim, stručnjaci veruju da će biti i najveći problem

KAKO prenose mediji, Donald Tramp vratio se u Belu kuću "snažnim talasom nezadovoljstva" birača koji su zasićeni previsokim cenama, od namirnica do osiguranja automobila, što je dovelo do kraja vlasti demokrata u Vašingtonu.

AP Photo/Steven Senne

Tramp je često podsećao birače da inflacija nije problem kada je davao odluke i obećao je da će "napasti visoke cene tako što će uzdrmati stvari".

Međutim, neki stručanjci navode da ukoliko ne bude oprezan, Tramp bi mogao da ima i sam problem sa inflacijom.

Neka od predizbornih obećanja koja su privukla birače bile su i masovne deportacije i visoke tarife.

Kako Si-En-En prenosi, tržište već postaje nervozno zbog "Trampovih planova da doda trilione nacionalnom dugu" usled brige da će hipoteke ili zajmovi pod vlasničkim kapitalom i finansiranje kupovine automobila naglo skočiti. 

- Pouka ovih izbora ne bi trebalo da prođe nezapaženo od strane republikanaca – inflacija ne odgovara glasačima, i oni to neće zaboraviti - rekao je za Si-En-En Rajan Svit, glavni američki ekonomista u Okford Ekonomiks.

Prerano je znati šta će se desiti u budućnosti, ali se za sada stručnjacima čini da Volstrit nije zabrinut zbog upozorenja o inflaciji, čak se investitori klade da Tramp zapravo neće nastaviti sa planovima uvođenja carina na svih 3 triliona dolara američkog uvoza, ili da neće uspeti da deportuje milione radnika bez dokumenata.

Tanjug

Američka kriza priuštivosti

Birači su jasno pokazali frustraciju kada se radi o ekonomskom stanju u državi i, prema izlaznim anketama Si-En-Ena, dve trećine birača, što čini 67%, opisali su trenutno stanje američke ekonomije kao ne tako dobru i lošu. 

Uprkos istorijski niskoj stopi nezaposlenosti, samo 32% birača ocenilo je ekonomiju kao odličnu ili dobru. 

69% onih koji su opisali ekonomiju kao lošu, glasalo je za Trampa, a isto tako 40% Latinoamerikanaca navelo je da je ekonomija najbitnije pitanje. 

Analize stručnjaka govore o tome koliko su zapravo birači ljuti zbog svakodnevnih troškova, bez obzira na to što je stopa inflacije naglo opala.

Njen vrhunac bio je najviši u četiri decenije od 9,1% u junu 2022. godine, kada su cene gasa porasle iznad 5 dolara po galonu, međutim, birači kažu da cene nisu niže.

- Iako se ekonomisti fokusiraju na stopu promene cena, potrošači se fokusiraju na nivo cena. Američki potrošač uglavnom ima kratko pamćenje, osim kada su u pitanju cene. Mnogi vam mogu reći kolika je cena benzina, mleka i hleba do penija danas u odnosu na pre četiri godine - rekao je Svit. 

Foto: Shutterstock

Cene u odnosu na plate

Analitičar Met Igan za Si-En-En rekao je da Amerikanci i previše često troše mnogo više nego kada je predsednik Džo Bajden preuzeo dužnost.

Svakog meseca, prosečno američko domaćinstvo potroši oko 1.120 dolara (122.663 dinara) više nego u januaru 2021. godine, samo kako bi kupili istu robu ili usluge, navodi Mudis Analitiks.

Plate su porasle za otprilike isti iznos (u proseku 1.192 dolara više mesečno), ali to znači da mnogi ljudi moraju da potroše sve svoje povišice samo da bi preživeli.

Takođe navode i da nisu svi imali sreće da dobiju povišicu usled povećanja stope inflacije. 

Kao što je Fil Matingli primetio, Tramp je pobedio u više okruga u Pensilvaniji gde plate nisu uspele da drže korak sa cenama.

Tokom predizborne kampanje, Tramp je obećao da neće samo smanjiti stopu inflacije, već će dovesti do pada cena deportacijom miliona ljudi bez dokumenata i oslobađanjem proizvodnje fosilnih goriva, kao i da će učiniti da cene "brzo padaju" u avgustu. 

Stručnjaci veruju da bez obzira na to koliko bi to bilo neverovatno, to bi dovelo do propasti iz koje bi se teško izvukli.

- Nivo cena za mnoge potrošačke robe i usluge neće pasti. Nivo cena za mnoge stvari je stalno viši - rekao je Svit.

Foto Shutterstock

Carine i deportacije bi dovele do rasta cena

Veruje se da bi elementi Trampove agende mogli da povećaju cene ukoliko budu usvojeni.

Tramp je zadržao carine kao rešenje za skoro svaki problem, opisujući poreze na uvoz kao "najveću stvar ikada izmišljenu" i naveo da će nametnuti nezamislivo visoke carine i prijateljima i neprijateljima.

Kako se navodi u nedavnom dokumentu koji je objavio Petersonov institut za međunarodnu ekonomiju, njegova obećanja o uvođenju ogromnih tarifa i deportovanje miliona radnika bez dokumenata bi potencijalo uticala na Federalne rezerve, oslabila rast, podstakla inflaciju i smanjila zaposlenost. 

Inflacija bi se popela za najmanje 6% do 2026. godine, a do 2028. potrošačke cene bi bile 20% više, otkrili su istraživači Instituta. 

Tramp je insistirao da njegova trgovinska agenda neće biti inflatorna, napominjući da su povećanja cena bila skromna tokom njegove administracije čak i kada je lobirao za velike carine Kini.

Ipak, Trampovi pozivi na sveobuhvatne tarife uznemirili su glavne ekonomiste. 

Trampovi tarifni predlozi koštali bi tipično američko domaćinstvo preko 2.600 dolara godišnje, prema odvojenoj analizi Peterson instituta.

Samo uvođenje tarifa na odeću, igračke, nameštaj, kućne aparate, obuću i putnu robu koštalo bi Amerikance najmanje 46 milijardi dolara godišnje, prema Nacionalnoj maloprodajnoj federaciji, trgovinskoj grupi koja zastupa trgovce na malo.

- Stvorićemo najgore od oba sveta: imaćemo više domaće cene za robu i neke usluge... i nećemo imati opšte poboljšanje slike o poslovima ili platama - rekao je Daniel Alpert, izvršni partner u Vestvud Kapitalu, za Si-En-En.

Čak je i Stiven Mur, konzervativni ekonomista koji je veoma podržavao ukupnu Trampovu agendu, nedavno rekao da ''nije veliki obožavatelj" tarifa poput onih koje je Tramp predložio.

- Kada Tramp koristi tarife kao pregovaračko sredstvo, meni je to u redu. Ali ne želim da vidim kako dramatično povećavamo carine na uvoznu robu. Tarife su porezi. I brinem se da ne odemo predaleko - rekao je Mur tokom telefonskog intervjua krajem oktobra. 

(Si-En-En)

BONUS VIDEO:

ANKETA: DONALD ILI KAMALA? Pitali smo sugrađane ko će pobediti na izborima u Americi?

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije