URUŠILA SE ŠOLCOVA "SEMAFOR KOALICIJA": Slede glasanje o poverenju u Bundestagu i prevemeni izbori u Nemačkoj

I. Stanojević

07. 11. 2024. u 17:28

VLADA nemačkog kancelara Olafa Šolca je pala!

УРУШИЛА СЕ ШОЛЦОВА СЕМАФОР КОАЛИЦИЈА: Следе гласање о поверењу у Бундестагу и превемени избори у Немачкој

Tanjug

Najpre je Šolc smenio svog ministra finansija Kristijana Lindnera, inače, lidera liberalne stranke (FDP), a potom su sudbinu "semafor koalicije" socijaldemokrata, liberala i zelenih, zapečatila još dvojica šefova ministarskih resora iz ove stranke, povlačenjem sa funkcija. Ministri pravosuđa i obrazovanja, Marko Bušman i Betina Štark-Vacinger, simultano su odlučili da napuste vladu, što je javnosti saopštio Kristijan Dir, šef poslaničke grupe liberala u Bundestagu.

Izuzetak je Folker Vising, ministar saobraćaja koji se sa Šolcom dogovorio da zadrži svoj portfelj i da, zbog toga, istupi iz FDP. Tvrdi da se neće učlaniti ni u jednu drugu stranku.

Fridrih Merc, lider opozicionih demohrišćana, koji je i kandidat konzervativne Demohrišćanske unije (CDU-CSU) na predstojećim parlamentarnim izborima, zadovoljno trlja ruke. Nada se pobedi i povratku demohrišćana bivše kancelarke Angele Merkel na vlast. On je najavio da će apelovati na Šolca da, već koliko sledeće nedelje, zatraži glasanje o poverenju u Bundestagu, a ne tek 15. januara, kako je ovaj to najavio.

To bi značilo da bi prevremeni izbori mogli da se održe već u drugoj polovini januara. Nemački mediji, međutim, nagađaju da će to ipak biti 9. marta, jer Šolc želi da, do tada, progura još neke zakone za koje ističe da se ne mogu odlagati. Redovni parlamentarni izbori bili su predviđeni za septembar.

Sva je prilika da će Bundestag uskratiti poverenje kancelaru, pa će predsednik Nemačke, Frank-Valter Štajnmajer, raspisati vanredne izbore u roku od tri nedelje. Oni bi morali da se održe u narednih 60 dana, a do tada, aktuelna vlada ostaje na vlasti.

Sukob dveju ključnih stranaka unutar vladajuće "Semafor koalicije", socijaldemokrata i liberala, eskalirao je u najgorem trenutku kad Nemačka i cela EU, posebno i usled neizvesnosti u Francuskoj, moraju da zbiju redove i pronađu način da pariraju najavljenom američkom protekcionizmu, posle pobede Donalda Trampa. Berlin, kao ni dobar deo EU, nema rešenje ni za svoje interne probleme, a kamoli za najavu da će SAD uvesti carine od deset odsto na svu robu iz Evrope.

Kap koja je prelila čašu i dovela do pada Šolcovog kabineta, bilo je smenjivanje Lindnera, samo dan po saopštavanju rezultata američkih izbora. Višemesečna blokada vlade u Berlinu, odnosno, njena nemoć da postigne saglasje oko gorućih privrednih problema i popuni rupu u federalnoj kasi da bi se usvojio budžet za 2025. godinu, dovela je Nemačku u inferioran položaj u odnosu na brojne ekonomske partnere. Trampov povratak u Belu kuću, ulio je dodatan strah za budućnost.

Obrazlažući javnosti svoju odluku da smeni Lindnera, Šolc je istakao da ovaj "nije pokazao spremnost da implementira bilo koji od predloga socijaldemokrata".

- Nemačkim kompanijama potrebna hitna podrška i svako ko to odbije, ponaša neodgovorno - kazao je Šolc. - Nemačka mora da ide napred posle američkih izbora i da pokaže da je neko na koga se može osloniti.

Samo nekoliko minuta pre no što je objavljena vest o smeni, Lindner, u funkciji lidera liberala, predložio Šolcu održavanje izbora početkom sledeće godine. Lindner je to inicirao kao rešenje za krizu vlade, ali je kancelar taj predlog odbio, objavio je Bild.

Višenedeljni koalicioni pregovori o ekonomskoj budućnosti Nemačke, nisu dali nikakve rezultate, a opsežne reforme iza kojih je stajao Lindner, naišle su na odlučno odbijanje socijaldemokrata i zelenih. Jedan od predstojećih dana "D" za nemačke političare jeste 14. novembar, za kad je zakazan odlučujući sastanak Odbora za budžet.

Analitičari pominju i eventualni "srednji scenario", koji podrazumeva novog kancelara u postojećem Bundestagu. Do ove varijante došlo bi ako bi se iskoristio instrument koji se zove "konstruktivno izglasavanje nepoverenja". Ako bi pojedini poslanici izglasali nepoverenje Šolcu i predložili protivkandidata, o novom kandidatu bi se glasalo. Za izbor bi bila potrebna apsolutna većina. Po trenutnom rasporedu mandata, to bilo teško postići bez glasova Alternative za Nemačku(AfD). Do sada su, međutim, sve druge stranke isključivale saradnju s ovom partijom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi