Svet

SVE OČI UPERENE U PENSILVANIJU: Dan uoči izbora Tramp i Harisova proveli u poseti ključnoj kolebljivoj državi

A.Vojinović

05. 11. 2024. u 06:15

POSLEDNjI dan uoči glasanja u SAD predsednički kandidati Demokratske i Republikanske stranke Kamala Haris i Donald Tramp proveli su na skupovima u Pensilvaniji, ključnoj "kolebljivoj" državi za koju se smatra da će i odrediti pobednika.

СВЕ ОЧИ УПЕРЕНЕ У ПЕНСИЛВАНИЈУ: Дан уочи избора Трамп и Харисова провели у посети кључној колебљивој држави

Foto: Tanjug/AP

U trci za poslednji glas rivali su održali nekoliko mitinga, Harisova u Alentaunu, Pitsburgu i Filadelfiji, dok je Tramp, pored Pensilvanije, posetio birače u još dve "neodlučne" države Severnoj Karolini i Mičigenu. Na izborima je dosada glasalo više od 76 miliona birača, što je skoro polovina ukupnog broja glasača.

U SAD ima 50 država od kojih većina decenijama unazad po tradiciji glasa za plavog, demokratskog, ili crvenog, republikanskog kandidata. Za razliku od njih, u sedam "kolebljivih" država oba kandidata imaju jednake šanse da pobede zbog tesne razlike. To su Pensilvanija, Severna Karolina, Džordžija, Mičigen, Arizona, Viskonsin i Nevada.

Prema anketi Ej-Bi-Si njuza od 3. novembra, bivši predsednik ima prednost od jedan do tri boda u Džordžiji, Arizoni i Severnoj Karolini, dok je trka neizvesnija u preostale četiri države. Tramp za dlaku vodi u Pensilvaniji i Nevadi, a Harisova u Mičigenu i Viskonsinu. Ipak, ove rezultate treba uzeti sa rezervom zbog margine greške od oko tri do četiri procentna poena.

Da bi trijumfovao, jedan od rivala mora da osvoji minimum 270 elektorskih glasova od ukupno 538. Pensilvanija ima najviše (19), sledi Severna Karolina (16), pa Džordžija (16), Mičigen (15), Arizona (11), Viskonsin (9) i Nevada (6). Pensilvanija kao najmnogoljudnija kolebljiva država stala je na stranu pobednika na protekla dva izbora. Osim toga, nijedan demokrata nije osvojio Belu kuću bez pobede u Pensilvaniji još od 1948. godine.

Ulaze u istoriju

UKOLIKO birači na izborima u Americi poverenje ukažu aktuelnom potpredsedniku SAD Kamali Haris, ona će postati prva žena na visokoj funkciji u istoriji te zemlje, kao i prva Afroamerikanka. Ukoliko lider republikanaca osvoji drugi mandat, on će postati prvi predsednik od 19. veka koji je pobedio pošto je izgubio na izborima za reizbor, i prvi koji je osuđen za krivično delo.

Birači u Pensilvaniji su prekinuli niz od šest demokratskih pobeda u toj državi kada su pomogli Trampu da pobedi bivšeg državnog sekretara SAD i tadašnjeg demokratskog predsedničkog kandidata Hilari Klinton 2016. godine, a zatim su podržali aktuelnog šefa Bele kuće Džozefa Bajdena u trci protiv lidera republikanaca četiri godine kasnije. Bajden je preokrenuo Pensilvaniju 2020. godine velikom pobedom u Filadelfiji, kao i u gusto naseljenim predgrađima oko tog grada i Pitsburga.

Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin poznati su i pod imenom države "plavog zida", jer su ranije uglavnom stajali uz skute demokrata, što se promenilo poslednjih godina. Tramp je 2016. osvojio srca birača u sve tri države, a Bajden 2020. Ukoliko Harisova osvoji sve tri postoji šansa da će joj biti dovoljne za pobedu. Ipak, ankete pokazuju da je trka tesna u sve tri države, dok će izlaznost birača biti ključna. Države "plavog zida" obično glasaju na isti način. Poslednji put kada nisu sve stale uz istog kandidata bilo je 1988. Na narednih osam izbora jedini put kada su države "plavog zida" prešle na stranu republikanca bilo je 2016. godine.

Preostale četiri neodlučne države nazivaju se još i zemljama "sunčanog pojasa". Arizona, Džordžija i Severna Karolina su nekada važile za republikanska uporišta. Tramp je dva puta pobedio u Severnoj Karolini, ali su razlike bile tesne 2020. Poslednji demokrata koji je ovde pobedio bio je Barak Obama 2008, dok je Bajden postao prvi kandidat iz redova plavih koji je osvojio Džordžiju još od Bila Klintona 1992. i Arizonu od Klintona 1996. godine.

Elektorski koledž

NA izborima u SAD stanovnici ne glasaju direktno za svog kandidata, već biraju elektore, koji čine deo Elektorskog koledža. Oni biraju predsednika. Elektorski koledž obuhvata sve savezne države i sastavljen je od predstavnika, elektora, koji glasove raspoređuju na osnovu rezultata glasanja u državi. U svim državama, osim u dve, svi elektorski glasovi idu pobedničkom kandidat, bez obzira na to koliko tesnu pobedu je ostvario. Pobednika na predsedničkim izborima određuje, dakle, Elektorski koledž, a ne najveći broj glasova koji kandidat osvoji u SAD.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
OPASNOSTI SU SVE VEĆE Putin progovorio o trećem svetskom ratu - Mi vidimo šta radi naš protivnik

"OPASNOSTI SU SVE VEĆE" Putin progovorio o trećem svetskom ratu - Mi vidimo šta radi naš protivnik