uživoTRAMP OPET POVEĆAVA PREDNOST, UZEO TEKSAS I OHAJO: Kamali očajnički trebaju pobede u ključnim državama

OČI celog sveta uprte su u Ameriku, gde će biti izabran novi predsednik, ali i članovi Kongresa. Kamala Haris ili Donald Tramp, ko će biti novi predsednik Sjedinjenih Američkih Država i uticati na politiku celog sveta... Pratite američke izbore uživo na portalu "Novosti". Kako teče izborni dan, kao i prve rezultate glasanja, naši novinari pratiće iz minuta u minut, tako da obavezno ostanite uz naš portal.

Foto: Novosti

3:43 Si-En-En projekcija Tramp - Haris 154:81

Foto: CNN

3:40 Većina SAD je završila glasanje, Tramp vodi 177:99

Bivši predsednik Donald Tramp osvojio je 177 elektorskih glasova, a potpredsednica Kamala Haris 99 nakon zatvaranja birališta u više od četrdeset američkih država, prema projekcijama američkih medija.

Tramp je do sada osvojio Kentaki, Indijanu, Južnu Karolinu, Zapadnu Virdžiniju, Floridu, Oklahomu, Alabama, Misuri, Ohajo, Misisipi, Tenesi, Arkanzas, Teksas, Severnu i Južnu Dakotu i Vajoming, dajući mu 177 od 270 elektorskih glasova potrebnih, pokazuju kombinovane projekcije CNN-a i Njujork tajmsa.

Predviđeno je da Kamala Haris zauzme Vermont, Merilend, Konektikat, Masačusets, glavnom gradu Vašingtonu, Delaver, Roud Ajlend, Njujork, Nju Džersi i Ilinois, odnosno 99 elektora.

Svi dosadašnji rezultati su u skladu sa predviđanjima i jasno je da će pobednik izbora zavisiti od rezultata u "kolebljivim" državama - Džordžiji, Severnoj Karolini, Arizoni, Nevadi, Viskonsinu, Mičigenu i Pensilvaniji.

Birališta su i dalje otvorena u devet saveznih država na zapadu, a poslednja će se zatvoriti na Aljasci u pet sati po srednjeevropskom vremenu.

3:36 Trampu još 1 elektor

Kako prenosi AP, Tramp je osvojio 3. kongresni okrug u Nebraski i jedan elektorski glas.

3:27 AP: Smanjuje se prednost Haris u Pensilvaniji, prvo se brojali glasovi poštom

Haris vodi za oko petinu procenjenih glasova prebrojanih nešto više od sat vremena nakon zatvaranja birališta.

Prvi rezultati uključivali su glasačke listiće poslate poštom, koji su istorijski favorizovali demokratske kandidate.

Ali jaz se smanjuje, kako se i očekivalo, dodajući glasove na dan izbora iz cele države, navodi AP.

03:19 Projekcija elektora AP: Tramp 177, Haris 99

3:15 Kamala uzima Ilinois i Roud Ajlend

Potpredsednica Kamala Haris osvaja Ilinois koji nosi 19 elektora i Roud Ajlend koji nosi 4 elektora.

Pre četiri godine u pomenutim saveznim državama pobedio je Džo Bajden.

03:11 Tramp uzeo i Ohajo

03:03 Trampu još pet država, Kamali Njujork

Tramp je odneo pobedu u Severnoj Dakoti, Južnoj Dakoti, Luizijani i Vajmonigu, prema projekciji AP-a.

Tramp je osvojio i Teksas, prema projekciji CNN-a.

Izvesna je pobeda Donalda Trampa u Teksasu, koja mu donosi 40 elektora. Posle 57 odsto prebrojanih glasova, republikanski kandidat ima prednost od 660.000 glasova.

Haris je očekivano trijumfovala u Njujorku.

03:00 Biračka mesta se zatvaraju u mnogim državama

U 3 sata po srpskom vremenu zatvaraju se birališta u Arizoni, Koloradu, Ajovi, Kanzasu, Luizijani, Mičigenu, Minesoti, Nebraski, Novom Meksiku, Njujorku, Južnoj i Severnoj Dakoti, Teksasu, Viskonsinu i Vajomingu.

2:59 Tramp u 104 okruga stoji bolje nego pre četiri godine

Skoro svi glasovi su prebrojani u pojedinim okruzima, tako da se mogu smisleno uporediti sa rezultatima iz 2020. godine.

Postoji 111 biračkih mesta u pet država u kojima je prebrojano najmanje 90 odsto očekivanih glasova. Od tih 111 okruga, zaokret ka Trampu vidljiv je u 104. U samo pet okruga Haris ide bolje od Bajdena pre četiri godine, dok je situacija u dva okruga ista kao i ranije.

To je još uvek veoma mali procenat ukupne populacije i svi podaci dolaze iz istočnih država, ali izgleda da Tramp za sada dobro ide.

2:44 Presek za tri ključne države

Uveliko se broje glasovi u Džordžiji, Severnoj Karolini, Pensilvaniji, tri ključne države.

Džordžija ( prebrojano 57 %)

Tramp 55,6%

Haris 43,8%

Foto: CNN Printskrin

Severna Karolina ( prebrojano 24 %)

Tramp 52,6%

Haris 46,2%

Foto: CNN Printskrin

Pensilvanija (prebrojano 13%)

Tramp 30,8 %

Haris 68,3 %

Foto: CNN Printskrin

Treba imati u vidu da tek treba da stignu glasovi iz republikanski jakih okruga u Pensilvaniji. Tu se predviđa najneizvesnija trka.

2:40 Ilinois za Haris

Kao što se i očekivalo, Haris je pobedila u Ilinoisu, koji ima 19 elektora, što je 101:71 za Trampa.

2:38 Kamali nova savezna država

Kamala Haris je takođe osvojila Delaver, koji nosi tri elektora, prema projekciji AP-a.

2:35 Trampu Arkanzas i Južna Karolina, Kamali Nju Džerzi

Prema projekciji CNN-a Tramp osvaja Arkanzas , 6 elektora i Južnu Karolinu, 9 elektora.

Južna Karolina je bila jedna od 13 originalnih britanskih kolonija u Severnoj Americi. Ova jako "crvena" država glasa skoro isključivo za republikance – osim 1976. godine kada je podržala Džimija Kartera.

Kamala Haris uzela je pobedu u Nju Džerziju državi koja nosi 14 elektora.

2:28 Za sada bez iznenađenja

Sve države koje su osvojili Tramp i Haris, predviđale su i ankete. Za sada bez iznenađenja. Ključna borba vodi se u tri sving države, Severna Karolina, Džordžija i Pensilvanija. Za sada je rano davati bilo kakva predviđanja.

2:27 "Ako uzmemo Pensilvaniju, dobijamo sve"

Bivši predsednik Donald Tramp rekao je u utorak uveče da, ako pobedi u Pensilvaniji, dobija sve.

2:10 Tramp: Dobro nam ide

Donald Tramp pozvao je svoje glasače da ne napuštaju redove za glasanje ako se nalaze u njima.

- Dragi republikanci, dobro nam ide. Ako ste u redu, ostanite u redu. Ne dajte da vas pomere, ostanite u redu. Ne mogu oni ništa da učine u vezi s tim. Glasajte i pobedićemo s velikom razlikom - rekao je.

2:07 Kamala osvaja 3 države, ukupno 4

Kamala Haris osvaja Masačusets (11 elektora), Merilend (10 elektora) i Vašington D.C. (3 elektora).

2:02 Trampu još 5 država, ukupno 8

Donald Tramp, prema projekcijama CNN-a, osvojio je još pet država. Crvene su Florida, Tenesi, Mizuri, Alabama, Oklahoma. Prethodno s ucrvene postale Indijana, Kentaki i Zapadna Virdžinija.

2:00 Zatvorena birališta, broji se u Pensilvaniji

1:53 Uskoro se zatvaraju birališta u 16 ​​država i Vašingtonu

Najvažnija među njima je svakako Pensilvanija, koja bi mogla da odluči o pobedniku izbora.

Na izlaznim anketama birači su kao glavne teme izabrali demokratiju, ekonomiju i abortus.

1:45 Ruska ambasada: To je izmišljena kleveta

Ambasada Rusije u SAD kaže da optužbe da se Rusija mešala u izbore nisu ništa drugo do "zlonamerna kleveta".

Više o tome OVDE.

1:40 Borba u dve ključne države

Tramp vodi u Džordžiji, dok Haris ima prednost u Severnoj Karolini. Velika borba vodi se u dve ključne države.

U Džordžiji Tramp vodi 62 % prema 36,8%. Prebrojano je oko 13 posto glasova.

U Severnoj Karolini Haris vodi 67,5 %, Tramp ioma 31,3 %. Prebrojano je tek nešto više od 2 posto.

01:32 Tramp pobedio u Zapadnoj Virdžiniji

Bivši predsednik Donald Tramp će osvojiti Zapadnu Virdžiniju, kažu projekcije CNN-a.

U pitanju su četiri elektorska glasa u Zapadnoj Virdžiniji. Za pobedu na predsedničkim izborima potrebno je najmanje 270 elektorskih glasova.

Tramp je pobedio u ovoj državi 2020.

01:21 Tramp i dalje vodi na Floridi, prebrojano više od pola glasova

Sa 53 odsto prebrojanih glasova na Floridi, Tramp ima 53,8 odsto glasova, dok je Haris na 45,63 odsto. Prema najavama, Tramp bi trebalo da trijumfuje u saveznoj državi koja nosi 30 elektora.

01:15 Biračka mesta u još šest saveznih država su zatvorena

U 19 sati po istočnom vremenu zatvorena su biračka mjesta u brojnim saveznim državama:

Džordžija– 16 elektora
Indijana - 11 elektora
Kentaki - 8 elektora
Južna Karolina - 9 elektora
Vermont - 3 elektora
Virdžinija - 13 elektora

Posebno će biti zanimljivi rezultati u Džordžiji, jednoj od 7 ključnih država.

01:13 Tramp osvaja Indijanu

Donald Tramp je pobedio u Indijani, koja ima 11 elektora.

01:06 Milion glasova stiglo sa Floride, Tramp vodi

Preko milion glasova stiglo je sa Floride, nešto oko 13 posto.

Tramp: 58.0%

Haris: 41.2%

01:00 Kentaki crven, Vermont plav

Si-En-En veruje da će država Kentaki pripasti Trampu, a Vermont – Kamali. To je 8 do 3 elektora za Trampa.

00:58 "Virdžinija može biti crvena": Trampov savetnik tvrdi da bivši predsednik ima mnogo bolje šanse

Savetnik Donalda Trampa Tim Murto izjavio je za Post da su šanse bivšeg predsednika bolje nego 2016. ili 2020. na osnovu anketa koje su prethodile izbornom danu.

Više o tome OVDE.

00:54 Tramp se ponovo oglasio o izbornim krađama

Bivši američki predsednik Donald Tramp najpre je na svojoj društvenoj mreži objavio da se u Pensilvaniji dešava velika izborna krađa, a potom da se nešto slično dešava i u Mičigenu.

Više o tome OVDE.

00:51 Dojave o bombama poslate na sedam lokacija u Džordžiji

Dojave o bombama upućene su na pet biračkih mesta u okrugu DeKalb u Džordžiji, kao i na još dva mesta koja nisu biračka mesta, navodi se u saopštenju. Policija trenutno proverava navedenih sedam lokacija.

- Svi resursi koje imamo biće raspoređeni da osiguramo da svaki građanin koji želi da glasa dobije tu priliku i da se svaki glas računa - rekao je Majkl Turmond, zvaničnik pomenutog okruga.

- Iz opreza, suspendujemo glasanje na ovim biračkim mestima dok ne dobijemo odobrenje od policijske uprave DeKalb da ponovo otvorimo objekte - rekla je Kejša Smit, zvaničnik za registraciju birača.

00:45 Završene pripreme u Trampovom štabu

Mediji su stigli u predizborni štab Donalda Trampa. Postavljena je pozornica sa koje će se verovatno obratiti svojim pristalicama, ali i celom narodu.

Postavljen je transparent "Tramp će to popraviti", što je često korišćen slogan u njegovoj kampanji. U toku je testiranje zvuka, a na velikim ekranima se prikazuje program raznih TV kanala.

00:40 Tramp ubedljiv u Kentakiju i Indijani

Vođstvo Donalda Trampa u Kentakiju i Indijani se ne smanjuje. U Kentakiju, koji nosi osam elektora, trenutno ima 65,4 odsto glasova, dok je njegova protivkandidatkinja Kamala Haris dobila poverenje 33,5 odsto birača.

U Indijani, koja će obezbediti 11 elektora, Tramp ima 57,5 ​​odsto glasova, dok Haris ima 41,4. Ostatak glasova podelili su ostali kandidati.

00:16 Stigli prvi rezultati, Tramp ubedljivo vodi

Prvi rezultati stižu iz dve države, Kentakija i Indijane. Ovakvi rezultati su u skladu sa anketama i očekivani. Reč je o državama koje su tradicionalno sigurne za Republikance. U Kentakiju je prebrojano 3 posto glasova, u Indijani 5 posto.

Indijana (11 elektora): 

Tramp 60,8 %

Haris 39,1 %

Kentaki (8 elektora):

Tramp 65,9%

Haris 32,9 %

00:12 Bela supstanca pronađena na koverti glasačkog listića

Bela supstanca pronađena je na koverti glasačkog listića u okrugu Solt Lejk, Juta.

Koverta je izdvojena, pregledana i utvrđeno je da supstanca nije štetna, navode u policiji. Guverner Jute Dirdra Henderson, koja nadgleda izbore u celoj državi, pohvalila je službenicu okruga i njeno osoblje što su brzo delovali kako bi ljudi u toj oblasti bili bezbedni.

- Ovaj incident će biti u potpunosti istražen. Svako ko pokuša da zastraši izborne radnike ili na bilo koji način ometa izbornu administraciju može očekivati da će se suočiti sa krivičnim prijavama - najavila je Henderson.

00:00 Zatvorena prva birališta

Zatvorena su birališta i nekim okruzima u Kentakiju i Indijani.

Uskoro očekujemo prve rezultate.

23:53 Tramp će se obratiti večeras 

Republikanski predsednički kandidat Donald Tramp planira da se u nekom trenutku večeras obrati hiljadama pristalica koji se okupljaju u kongresnom centru Palm Bič nedaleko od njegovog kluba Mar-a-Lago, rekli su za Si-En-En izvori upoznati sa njegovim planovima, ali da li će se i kada to desiti i dalje je nepoznato. 

Tramp je izjavio da nije siguran kakvi su mu planovi i da govor nije napisan, međutim izvori kažu da se očekuje da govori bez obzira na to da li je ishod utvrđen i dali ga može brzo sastaviti.

Tramp je privatno izrazio ogorčenje zbog ideje da pobednik neće biti proglašen večeras.

23:51 Kladionice: Trampu se trenutno daju 61.5 odsto šansi za pobedu

Prošlo je nekoliko časova otkako su otvorena glasačka mesta na izborima u SAD, a u ovom trenutku, oko 23.30 po srednjeevropskom vremenu, odnosno, 15.30 po njujorškom, kladionice daju prednost republikanskom kandidatu Donaldu Trampu.

Prema britanskoj kladionici Bet365, pobeda Trampa plaća se kvotom 1.57, dok je koeficijent na demokratskog kandidata Kamalu Haris 3.50.

U procentima, to je oko 61.5 odsto za Trampa, odnosno 38,5 odsto za Haris.

U pitanju je uživo klađenje, a kvote će se, izvesno, menjati tokom noći. Uoči otvaranja biračkih mesta šanse za pobedu Trampa bile su u kladionicma 52 odsto, naspram 48 procenata za Kamalu Haris.

23:45 Oglasila se policija Filadelfije o optužbama Trampa

Više o tome OVDE.

23:31 Tramp: Velika izborna krađa u Filadelfiji (PA)

Tramp je na svojoj mreži "Truth Social" objavio sledeće:

- Puno se priča o masovnoj prevari u Filadelfiji. Stiže policija!

Podsetimo, Filadelfija je grad u Pensilvaniji, prema mnogima ključnoj državi za pobedu na maeričkim izborima.

Više o tome OVDE.

23:30 Uskoro prvi rezultati izlaznih anketa

17:30 sati je na istoku Amerike i očekujemo početne podatke izlaznih anketa prikupljenih širom zemlje.

Podsetnik, prva birališta se zatvaraju za pola sata u delovima Indijane i Kentakija.

23:27 Izlazna anketa: Sedam od 10 birača kaže da SAD idu u pogrešnom pravcu

Evo prvih podataka ranih izlaznih anketa, zahvaljujući analizi glasača Foks Njuza.

Na pitanje u kom pravcu ide zemlja, 70% ispitanika veruje da su SAD na pogrešnom putu.

Samo 13% je reklo da oni ili njihova porodica "nappreduju" u trenutnoj ekonomiji, dok je 63% ocenilo ekonomske uslove kao "ne tako dobre" ili "loše".

Većina (56%) je rekla da je finansijska situacija njihove porodice „stabilna“, a 31% je reklo da „zaostaje“.

Na pitanje da navede najvažnije pitanje sa kojim se zemlja suočava, 39% je reklo ekonomija ili radna mesta, dok je 20% reklo imigracija, a samo 11% abortus.

23:02 Birači u Džeksonvilu nakratko preusmereni

Glasači koji su stigli na biračko mesto u Džeksonvilu, na Floridi, nakratko su bili preusmereni na drugo mesto za glasanje nakon što je napolju pronađen sumnjiv paket.

Nadzornik izbora Džeri Holand rekao je u mejlu da je oko 20 birača poslato na druge lokacije na oko 40 minuta pre nego što je glasanje na biračkom mestu nastavljeno.

U paketu su na kraju bile lične stvari beskućnika, rekao je on.

22:46 Grad u Mičigenu očekuje da će prebrojavanje biti obavljeno do 2 sata ujutru

Voren u Mičigenu koji nije iskoristio novi zakon koji dozvoljava određenim mestima da počnu ranije sa obradom prevremenih glasova prošlog ponedeljka je na putu da obrađuje prevremene glasačke listiće rekao je za Si-En-En upoznat sa situacijom.

Zvaničnik kaže da je Voren obradio i prebrojao najmanje 10.000 listića a ostalo je još 17.000 i veruje se da će biti gotov sa prebrojavanjem u 2 ujutru.

Službenik okruga Makomb Entoni Forlini, gde se Voren nalazi, ranije je izrazio zabrinutost da će Voren usporiti brojanje ukoliko ne počne da obrađuje uskoro.

Ali Vorenova službenica Sonja Bufa branila je svoju odluku da sačeka, rekavši da je to pitanje integriteta izbora.

22:42 Izborni odbor Severne Karoline produžava glasanje

Izborni odbor Severne Karoline održao je hitan sastanak i odobrio dodatnih pola sata glasanja na dva biračka mesta koja su, navodno, ranije bila privremeno zatvorena biračima zbog očiglednih tehničkih problema.

Dve odvojene oblasti - jedna u okrugu Burk u zapadnom regionu države i jedna u okrugu Vilson, istočno od Rolija - sada će se zatvoriti u 20 sati.

Glasačko mesto u okrugu Vilson imalo je ''problema sa štampačem koji su doveli do toga da birači nisu mogli da glasaju oko sat vremena'', rekao je portparol državnog izbornog odbora Patrik Ganon.

Problem sa laptopom u okrugu Burke doprineo je kašnjenju na biračkom mestu u utorak ujutro, rekao je Keni Rajn, direktor lokalnih izbora.

22:31 Trampova kampanja ukinula akreditacije pojedinim novinarima u izbornoj noći

Novinarima iz više novinskih organizacija uskraćeni su akreditivi za noćno posmatranje izbora bivšeg predsednika Donalda Trampa u njegovom štabu u Vest Palm Biču na Floridi, u znak odmazde za njihovo izveštavanje o Trampovoj kampanji, javlja Si-En-En.

Novinari portala Politiko, Aksios, istraživačkog sajta Pak i Glasa Amerike bili su među onima kojima je uskraćena akreditacija, prenosi Si-En-En.

22:25 Tim Kamale Haris optimističan

Tim Kamale Haris završava dan optimistično, ali i oprezno kada je u pitanju ishod današnjih izbor

Njeni viši savetnici koji su nedavno boravili u državama na bojnom polju kažu da vide jasne naznake pomaka na terenu u nekoliko kritičnih država uključujući Pensilvaniju i Mičigen, kao i pomak u trci u poslednjoj nedelji kampanje.

Nekoliko ljudi koji su nedavno razgovarali sa Harisom kažu da ona provodi dan razgovarajući sa savetnicima i davajući radio intervjue, sa punim fokusom na izbore.

Haris nerado čak ni da razgovara o mogućnosti pobede večeras, kažu savetnici.

Ona je notorno nepokolebljiva u tome da se „ne meri zavese“ uoči izbora.

„Ona u osnovi veruje da mora da vidi da se svaki glas prebrojava dok ne uspe da izdiše“, rekla je jedna osoba.

22:10 Biračka mesta u Atlanti traže produženje zbog pretnji bombama

Fulton u Džordžiji će zahtevati od suda da produži vreme glasanja na lokacijama gde su prijavljene pretnje bombama koje "nisu verodostojne" do 19.30 po lokalnom vremenu, saopštio je zvaničnik Džordžije koji je upoznat sa zahtevom za Si-En-En

Takođe je izjavio da u okrugu Kob postoje dva biračka mesta kojima je dozvoljeno da budu otvorena do 19.20 i jedna lokacija u okrugu Gvinet koja će tražiti produženje do 20 časova po lokalnom vremenu.

Ovakva produženja glasanja odložilo dodatno slanje glasova.

22: 05 Haris u sedištu DNC

Haris je svratila u sedište Demokratskog nacionalnog komiteta u Vašingtonu kako bi se zahvalila onima koji se bave telefonskim bankarstvom za njenu kampanju.

Ona je razgovala sa više pozivalaca i ohrabrila ih da danas izađu na glasanje.

- Dobro sam. Samo sam želela da vas pozovem, da se uverim da znate gde možete ići na glasanje ukoliko već niste - rekla je Haris jednom pozivaocu putem telefona, prenosi Si-En-En.

- Hvala vam puno i hvala vam što ste učestvovali u ovom veoma, veoma važnom procesu... Ne možemo bez ljudi poput vas - rekla je prisutnima.

CNN: Američki obaveštajci ispituju e-mejl adresu zbog navodne ruske bombe

Američki obaveštajni zvaničnici ispituju nalog e-pošte koji koristi ruski internet domen kao potencijalni izvor lažnih pretnji bombom upućenih na dan izbora u državi Džordžija, rekli su za Si-En-En upućeni izvori.

Jedan američki zvaničnik rekao je za Si-En-En da istražitelji veruju ''da su barem neke'' od pretnji potekle iz Rusije.

Obaveštajne službe još nisu potvrdile da su pretnje poslate e-poštom stigle iz Rusije, ali istražitelji gledaju istoriju aktivnosti naloga e-pošte kako bi pokušali da utvrde ko stoji iza pretnji, naveli su izvori.

Lažne pretnje dovele su do privremenog zatvaranja biračkih mesta u Union Sitiju, nedaleko od Atlante, prema navodima policije okruga Fulton.

- Čuli smo neke pretnje ruskog porekla - rekao je novinarima ranije danas državni sekretar Džordžije Bred Rafensperger. 

On nije precizirao kako su tačno državni zvaničnici utvrdili da su pretnje bombom stigle iz Rusije.

Državni sekretar Džordžije: "Glasanje prekinuto zbog ruskih bombi"

Državni sekretar Džordžije Bred Rafensperger rekao je danas novinarima da neuverljive pretnje koje su nakratko poremetile glasanje na dva biračka mesta, potiču iz Rusije.

Čuli smo neke pretnje ruskog porekla. U interesu javne bezbednosti to uvek proveravamo i veoma smo odgovorni kada čujemo za takve stvari. Izgleda da su spremni na nestašluk i ne žele da imamo glatke, poštene i tačne izbore. Sve što nas može navesti da se međusobno borimo - oni to računaju kao pobedu, rekao je on, ne navodeći kako su državni zvaničnici utvrdili da su pretnje bombom stigle iz Rusije, prenosi CNN.

Lažne pretnje dovele su do privremenog zatvaranja biračkih mesta u Union Sitiju, nedaleko od Atlante, prema navodima policije okruga Fulton.

U saopštenju Federalnog istražnog biroa (FBI) nije se pominjao izvor pretnje.

-FBI zna za nekoliko pretnji bombama koje su upućene u Džordžiji. Integritet izbora i zaštita naše zajednice su naš najveći prioritet, a FBI blisko sarađuje sa državnim i lokalnim partnerima za sprovođenje zakona kako bi odgovorili na pretnje na izborima i zaštitili naše zajednice dok Amerikanci ostvaruju svoje pravo glasa, navodi se u saopštenju FBI.

U saopštenju se dodaje da FBI nema informacije koje bi ukazivale da je pretnja verodostojna.

FBI uhapsio dve osobe u Mičigenu zbog pretnji na izborima

Agenti FBI-ja uhapsili su dve osobe u Mičigenu zbog izbornih pretnji, prenosi BBC, pozivajući se na pisanje američkih medija. 

Detroit Njuz navodi da je jedan osumnjičeni povezan sa zaverom za ubistvo Donalda Trampa.

Muškarac po imenu Ajzak Sisel, koji je navodno objavljivao na društvenoj mreći Reddit pod korisničkim imenom "ShootUpTrumpRally", rekao je istražiteljima da veruje da bi "sve bilo bolje da je Tramp mrtav".

U drugom krivičnom predmetu koji je pokrenut danas, Kristofer Klej Pirs (46) iz Džeksona optužen je za pretnje neidentifikovanom komitetu za političku akciju (PAC) povezanom sa demokratama u poslednje dve godine.

Pirsa je navodno ranije upozorio FBI da bi mogao biti optužen za zločin ako nastavi da objavljuje pretnje na internetu, ali je nastavio da uznemirava grupu orijentisanu na demokrate.

Republikanci vode na Floridi

Republikanci u Floridi trenutno vode za više od milion glasova, naveo je na svom nalogu na Iksu novinar Erik Doerti.

Tramp: Ako su fer izbori, prvi ću ih priznati

- Ako su to fer izbori, ja bih bio prvi koji bi ih priznao - izjavio je Donald Tramp nakon glasanja na Floridi. on je, obraćajući se novinarima rekao da ne planira da kaže svojim pristalicama da se uzdrže od nasilja ako izgubi.

- Ne moram da im kažem, jer oni nisu nasilni ljudi - precizirao je Tramp.

Prva izjava Trampa nakon glasanja: "Pobediću"

Obraćajući se novinarima nakon glasanja, bivši predsednik Donald Tramp rekao je da je „veoma uveren“ da će pobediti na izborima i da „neće biti ni blizu“, istovremeno izražavajući frustraciju što će možda trebati neko vreme da se saopšte rezultati.

Foto Tanjug/AP Photo/Evan Vucci

TRAMP GLASAO NA IZBORIMA

Kandidat Republikanaca za predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, glasao je danas na predsedničkim izborima u SAD.

Donald Tramp je glasao na Floridi.

Bivši predsednik stigao je u svoju glasačku jedinicu u Palm Biču sa suprugom Melanijom Tramp. Tramp se upravo obraća medijima.

KAMALA ILI TRAMP, EVO ŠTA ĆE ODLUČITI POBEDNIKA

Iako su prethodni izbori bili tesno odlučeni - pobeda Džordža Buša nad Alom Gorom 2000. godine zasnivala se na nekoliko stotina glasova na Floridi - uvek je postojao neki osećaj u kom pravcu se trka naginje u poslednjim danima kampanje.

Ponekad, kao 2016. godine, taj osećaj bude pogrešan. Te godine ankete su precenile snagu Hilari Klinton i nisu uočile pokret u korist Donalda Trampa u poslednjem trenutku, navodi BBC.

POKAZATELjI IDU U RAZLIČITIM PRAVCIMA

Ovog puta, međutim, svi pokazatelji idu u različitim pravcima. Niko ne može ozbiljno da napravi prognozu u bilo kom pravcu.

Većina završnih anketa nalazi se unutar margine greške, kako na nacionalnom nivou tako i u sedam ključnih "bojišta" država koje će odlučiti izbore. Na osnovu statistike i veličine uzoraka, to znači da bilo koji kandidat može biti u prednosti.

Ova neizvesnost pod‌jednako zbunjuje političke analitičare i strategiste kampanja.

NEKOLIKO IZNENAĐENjA

Bilo je nekoliko iznenađenja - od kojih je najistaknutije nedavno priznato istraživanje u Ajovi, sklonoj republikancima, a koje je pokazalo iznenadnu prednost za Kamalu Haris. Ali prosek u anketama i modeli prognoza, koji ih tumače pokazuju da je ovo takmičenje pitanje sreće.

Samo zato što je ishod ovih izbora neizvestan, to ne znači da sam rezultat neće biti jasan. Promena od nekoliko procenata u bilo kom pravcu mogla bi omogućiti kandidatu da osvoji sve ključne države.

Ako modeli izlaznosti nisu tačni i na birališta izađe više žena, ruralnih birača ili razočaranih mladih birača, to bi moglo dramatično promeniti konačne rezultate. Takođe bi moglo biti iznenađenja među ključnim demografskim grupama.

Da li će Tramp zaista ostvariti prodor među mladim crnim i latino muškarcima, kao što je predviđala njegova kampanja?

Da li Kamala Haris pridobija veći deo tradicionalno republikanskih žena iz predgrađa, kao što se njen tim nada?

Da li stariji glasači, koji redovno izlaze na izbore i uglavnom su naklonjeni desnici, prelaze u redove demokrata?

Nakon što ovi izbori budu prošlost, možda ćemo moći jasno da utvrdimo zašto je pobednički kandidat izašao kao pobednik.

Možda će, iz ove perspektive, odgovor biti očigledan. Ali svako ko kaže da zna kako će se stvari odvijati sada samo zavarava sebe i druge.

''PLAVI I CRVENI ZIDOVI''

U većini američkih saveznih država ishod predsedničkih izbora je gotovo unapred poznat. Ali postoji sedam ključnih država koje će odlučiti ove izbore.

Međutim, nisu sve ključne države iste. Svaki kandidat ima svoj "zid" od tri države, koje mu pružaju najdirektniji put do Bele kuće.

Kamalin takozvani "plavi" zid, nazvan po boji Demokratske partije, proteže se kroz Pensilvaniju, Mičigen i Viskonsin u regionu Velikih jezera. Ove države su bile predmet mnogih političkih razgovora od 2016. godine, kada je Tramp tesno pobedio u sve tri tradicionalno demokratske države na svom putu do pobede.

Džozef Bajden ih je povratio 2020. godine. Ako Kamala Haris uspe da ih zadrži, neće joj trebati nijedna druga ključna država, sve dok pobedi i u jednom kongresnom okrugu u Nebraski (koja ima nešto drugačiji način dodele glasova u elektorskom kolegijumu).

To objašnjava zašto je Kamala Haris provela većinu vremena u ovim državama plavog zida tokom poslednjih dana kampanje, provodeći pune dane na terenu u svakoj od njih.

U ponedeljak uveče održala je svoj završni skup u Filadelfiji, Pensilvanija, na vrhu 72 stepenika koji vode do Gradskog muzeja umetnosti, koje je fiktivni bokser Roki, kojeg tumači Silvester Stalone, prešao u istoimenom filmu – pre nego što je tesno izgubio od svog protivnika Apola Krida.

Trampov "crveni zid" nalazi se duž istočne obale SAD. Iako se manje pominje, pod‌jednako je važan za njegove izborne šanse. Počinje u Pensilvaniji, ali se proteže južno do Severne Karoline i Džordžije. Ako pobedi u ovim državama, dobiće dva glasa više u elektorskom kolegijumu, bez obzira na rezultate u ostalim ključnim državama.

To objašnjava zašto je u Severnoj Karolini održao pet događaja samo u poslednjoj nedelji.

Tačka preklapanja svakog od ovih zidova, naravno, jeste Pensilvanija – najveća izborna nagrada na ovim izborima. Njeno nadimak, država ključnog kamena, nikada nije bio prikladniji.

Ponekad se u svim ovim analizama izbornih mapa i strategijama gubi istorijski značaj ovih predsedničkih izbora. Kamala Haris i Tramp predstavljaju dva veoma različita pogleda na SAD - u vezi s pitanjima imigracije, trgovine, kulture i spoljne politike.

Predsednik naredne četiri godine moći će da oblikuje američku vladu - uključujući i savezne sudove - na način koji bi mogao imati uticaj generacijama. Politička scena SAD se dramatično promenila u protekle četiri godine, odražavajući promene u demografskom sastavu obe partije.

Republikanska partija pre deceniju izgledala je veoma drugačije u odnosu na populističku stranku koju sada predvodi Tramp. Ima daleko veću privlačnost među radničkom klasom i biračima s niskim primanjima.

Baza Demokratske partije i dalje počiva na mladim biračima i ljudima drugih rasa, ali sada sve više zavisi od imućnih i obrazovanih birača.

Rezultati izbora mogu pružiti dodatne dokaze o tome kako ove tektonske promene u američkoj politici, koje su delimično uočene u poslednjih osam godina, preoblikuju političku kartu SAD. A te promene mogle bi jednoj strani ili drugoj doneti prednost u budućim trkama.

Nije tako davno, 1970-ih i 1980-ih godina, republikanci su imali gotovo neosvojivu prednost na izborima jer su dosledno osvajali većinu u dovoljno saveznih država da pobede u elektorskom kolegijumu.

Ovi izbori mogu biti trka 50-50, ali to ne znači da je to nova realnost u američkoj predsedničkoj politici.

NA BIRAČKOM MESTU U BLIZINI BELE KUĆE PRONAĐEN SUMNjIV PAKET, BLOKIRANO CELO PODRUČJE

U blizini Bele kuće, na jednom glasačkom mestu u jednoj od kutija pronađen sumnjiv paket.

Odmah je blokirano čitavo područje, a na lice mesta su stigle brojne patrole policije.

Kako prenose mediji, zgrada još nije evakuisana, ali svi koji su se u trenutku pronalska paketa našli ispred objekta morali su da se sklone na bezbednu udaljenost.

BAJDEN IZBORE PRATI IZ BELE KUĆE

Predsednik SAD Džo Bajden, zajedno sa suprugom Džil i dugogodišnjim saradnicima, nadgledaće predsedničke izbore u zemlji iz Bele kuće, a američki lider će redovno biti obavešten o napretku glasanja, prenosi Si-En-En, pozivajući se na zvaničnika iz Bele kuće.

Bajden i prva dama Džil Bejd gledaće rezultate izbora iz rezidencije Bele kuće, zajedno sa svojim dugogodišnjim pomoćnicima i visokim osobljem Bele kuće, prema rečima jednog zvaničnika Bele kuće, koji nema zakazanih javnih događaja, očekuje se da će redovno dobijati vesti tokom trke širom zemlje - prenosi TV kanal.

Američki predsednički izbori održavaju se 5. novembra. Demokratsku stranku predstavlja potpredsednica Kamala Haris, Republikansku stranku predstavlja bivši predsednik Donald Tramp.

NEIZVESNO U OREGONU

Stanovnici Oregona koji glasaju na izborima 2024. imaju rok do 20 časova na dan izbora da stave svoje glasačke listiće u službeni sandučić ili da ih ostave poštanskom žigom do utorka kako bi se prebrojali-

Iako je predsednička trka gotovo zaključena za levičarski Oregon, postoji nekoliko drugih žestoko osporavanih lokalnih trka i inicijativa širom države koje treba posmatrati - prenosi portal Aksios.

Bivša predstavnica demokrata Maksin Dekster se suočava sa republikankom Džoanom Harbor da bi predstavljala 3. kongresni okrug Oregona u Vašingtonu, D.C. To je solidno demokratski okrug koji pokriva istočnu stranu Portlanda do Hud Rivera.

Republikanska američka predstavnica Lori Čavez-DeRemer pokušaće da odbrani svoje mesto od demokratske kandidatkinje, predstavnice Dženel Bajnum u trci za 5. Kongresni okrug Oregona — trci koja bi mogla da odluči o sudbini Predstavničkog doma.

Glasači Oregona će takođe odlučiti ko će biti izabran na nekoliko pozicija širom države, uključujući državnog sekretara, državnog tužioca i blagajnika.

Glasači Portlanda će odlučiti o svom sledećem gradonačelniku i ko će zauzeti novih 12 mesta.

TOPI SE PREDNOST DEMOKRATA MEĐU LATINOAMERIKANCIMA

Dugogodišnja glasačka prednost koju su demokrate imale među biračima iz Latinske Amerike koji žive u SAD i dalje je u padu, i može ključno da utiče na ranjivost kandidatkinje te stranke Kamale Haris i demokrate u Kongresu u ključnim kolebljivim državama.

Kako prenosi ABC, Latinoamerikanci čine oko 15 odsto populacije sa pravom glasa, većinom su konzervativni i zalažu se za strožu reformu imigracione politike SAD, navodi se u analizi ABC.

Pojedine ankete ukazuju da Latinoamerikanci evangelisti prihvataju američki nacionalizam i da ih odbija politika identiteta, pa da bi mogli da podrže kandidata republikanaca Donalda Trampa.

I Haris i Tramp pokušali su da pridobiju tu biračku grupu, pogotovo u 28 okruga u Teksasu u blizini granice sa Meksikom.

Kako navodi ABC, otklon ka republikancima mogao bi da utiče i na trku za Senat u državama sa velikom latinoameričkom populacijom, posebno u Arizoni i Nevadi, uprkos tome što, prema anketama, demokratski kandidati imaju prednost u odnosu na republikance.

DONALD TRAMP STIGAO NA FLORIDU, USKORO GLASA

Predsednički kandidat Donald Tramp stigao je u Palm Bič na Floridi.

___________________________________________________________________________________
TRAMPOV TIM: "IZLAZNOST ĆE ODLUČITI ISHOD GLASANjA"

Najbliži saradnici kandidata Republikanske partije na današnjim izborima u SAD Donalda Trampa smatraju da će ishod izbora odlučiti izlaznost, prenosi CNN.

''To je ono na šta se ovo zapravo svodi i jedina stvar na koju smo trenutno fokusirani'', rekao je neimenovani viši Trampov savetnik za CNN.

On je dodao da se unutar Trampove kampanje smatra da je ovo ''najjači ciklus koji je Tramp do sada izveo", posebno kad se pogledaju istraživanja javnog mnjenja iz 2016. i 2020'.

''Osećamo da smo u poziciji da će, ako izađu ljudi za koje mislimo da bi glasali za Trampa, on pobediti'', rekao je savetnik.

___________________________________________________________________________________

FOTOGRAFIJE SA BIRALIŠTA U NjUJORKU

Amerikanci iz Trampovog rodnog grada polako pristižu da obave građansku dužnost, a kako to izgleda možete pogledati OVDE!

Foto: Фото: Профимедиа

POGLEDAJ GALERIJU

______________________________________________________________

OČEKUJE SE DOLAZAK PRVIH GLASAČA

Biračka mesta u Njujorku, inače rodnom mestu Trampa, otvorena su za glasanje.

Građani mogu da izađu na birališta i u Konektikatu, Indijani, Kentakiju, Mejnu, Nju Džersiju, Njujorku i Virdžiniji.

Među nabrojanim mestima, Njujork poseduje najviše elektora (28), dok Mejn raspolaže sa najmanje (4).

___________________________________________________________________________________

OTVORENA BIRALIŠTA U VERMONTU

Savezna država Vermont otvorila je birališta u pet časova po lokalnom vremenu, te je na taj način zvanično započeo dan izbora za novog predsednika Amerike.

U predstojećim satima, građani će moći da glasaju i u državama Konektikat, Njujork i Virdžinija.

___________________________________________________________________________________

"AKO TRAMP POBEDI, EVROPA NE MOŽE DA OSTANE PRORATNO ORIJENTISANA"

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je danas da ako bivši predsednik SAD i kandidat republikanaca na predstojećim predsedničkim izborima Donald Tramp pobedi, Evropa ne može da ostane proratno orijentisana.

Orban je u intervjuu za mađarski državni radio Košut rekao i da Evropa ne može sama da podnese teret ruskog rata protiv Ukrajine, u koji je Evropa "neodgovorno uvučena", a i da će Evropljani morati da se "prilagode situaciji".

Povodom izbora u SAD, Orban je kazao da je još početkom godine rekao da će do kraja godine uslovi u svetu biti drugačiji i da će te promene uslediti pobedom Donalda Trampa, preneo je mađarski portal Teleks.

Prema njegovim rečima, promeniće se i odnos prema migracijama i rodnim pitanjima.

Mađarski premijer takođe je istakao svoju podršku Trampu. Više o tome čitajte KLIKOM OVDE!

___________________________________________________________________________________

EVO KO JE FAVORIT U KLjUČNIM DRŽAVAMA

Najnoviji podaci anketa iz svih sedam država i dalje nagoveštavaju da će borba između dva predsednička kandidata biti tesna i nezvesna.

Kao što je bio slučaj poslednjih nekoliko nedelja, prednosti u svakoj od država su premale da bi se efikasno moglo reći ko je prvi - posebno kada se uzme u obzir margina greške od oko tri do četiri procentna poena.

Prilikom poslednje provere, pre nekoliko sati, podaci su ukazivali na malu prednost za Trampa u Nevadi, Džordžiji, Severnoj Karolini i Arizoni, kao i za Kamalu u Viskonsinu i Mičigenu. Ankete pokazuju da je za sada dvojac izjednačen u Pensilvaniji. Više o tome čitajte KLIKOM OVDE!

___________________________________________________________________________________

TRAMP I KAMALA O ZAPADNOM BALKANU

PODPREDSEDNICA SAD i demokratski predsednički kandidat Kamala Haris izjavila je da će, ukoliko bude izabrana za predsednicu, podržati zemlje Zapadnog Balkana u borbi protiv korupcije i nastavku evroatlantskih integracija, dok je bivši američki predsednik i republikanski kandidat Donald Tramp obećao ekonomsku saradnju i jačanje bezbednosti u tom regionu.

Predstavnici izbornih štabova Haris i Trampa u pisanom odgovoru makedonskom servisu Glasa Amerike objasnili su stavove predsedničkih kandidata uoči izbora u SAD koji se održavaju danas.

- Haris je dosledno zagovarala unapređenje demokratije, vladavine prava i borbu protiv korupcije. Borba protiv korupcije je suštinski interes američke nacionalne bezbednosti, što je jedan od razloga zbog čega je Haris u potpunosti posvećena unapređenju evroatlantskih aspiracija zemalja Zapadnog Balkana. NATO i EU počivaju na zajedničkim demokratskim vrednostima, uključujući jake, nezavisne i odgovorne institucije - naveo je portparol izbornog štaba Kamale Haris u kratkom odgovoru na pitanje o budućoj politici demokrata prema Zapadnom Balkanu. Više o tome čitajte KLIKOM OVDE!

___________________________________________________________________________________

OVDE SE ODLUČUJE POBEDNIK IZMEĐU TRAMPA I HARIS

Kako poslednjih meseci stoje stvari, sedam država koje se u američkoj političkoj terminologiji nazivaju "swing states" (neodlučne države, odnosno one u kojima se ne može sa sigurnošću reći ko će pobediti) mogle bi 5. novembra da odluče ko će biti naredni predsednik SAD - sadašnja potpredsednica Kamala Haris ili bivši predsednik Donald Tramp.

Sva trenutna istraživanja javnog mnjenja u vezi sa predsedničkim izborima u SAD šalju istu poruku: potpredsednica Kamala Haris i bivši predsednik Donald Tramp su praktično izjednačeni u nacionalnom glasanju. Iako Harisova prema poslednjim anketama blago vodi, ta razlika se podvodi pod ono što se zove "mogućnost statističke greške".

Štaviše, iako neka istraživanja daju prednost jednom ili drugom kandidatu, rezultati generalno ostaju unutar granica te statističke greške.

Međutim, zbog sistema Elektorskog koledža u SAD, izbori neće biti odlučeni na osnovu nacionalnog glasanja, već kombinacijom država koje svaki od kandidata osvoji. Da krajnje pojednostavimo, svaka država pobedniku daje određeni broj takozvanih elektorskih glasova, a pobednik je onaj ko ih više sakupi. Dakle, ne obavezno onaj kandidat koji dobije ukupno više glasova birača, već onaj koji osvoji više elektora.

Kao i na svakim izborima, samo nekoliko država je ove godine zaista konkurentno, i te države privlače najveću pažnju kampanja u poslednjim nedeljama izborne trke dok obe strane pokušavaju da steknu prednost. Više o tome čitajte KLIKOM OVDE.

___________________________________________________________________________________

STIGLI PRVI REZULTATI IZBORA

Predsednički izbori u SAD počeli glasanjem u Diksvil Noču u Nju Hempširu, gde su birališta otvorena u ponoć po vremenu na istočnoj obali SAD (šest sati ujutru u Srbiji).

Si-En-En prenosi da su Donald Tramp i Kamala Haris dobili po tri glasa svako.

U Dičvil Noču su na izbore izašla četiri registrovana glasača Republikanske partije i dvoje neopredeljenih, što znači da se neko od republikanaca opredelio za Kamalu umesto za Trampa. Više o tome čitajte KLIKOM OVDE!

___________________________________________________________________________________

ZAŠTO SE IZBORI U AMERICI UVEK ODRŽAVAJU UTORKOM?

Odlukom Kongresa iz 1845. godine predsednički izbori održavaju se u utorak nakon prvog ponedeljka u novembru. Sjedinjene Države tada su još bile većinom agrarno društvo, pa je izbor novembra omogućavao mnogim Amerikancima da stignu na biračka mesta nakon jesenje setve i pre zime. Pošto je nedelja bila Božji, a sreda pijačni dan, izbor je pao na utorak. Više o tome čitajte KLIKOM OVDE!

___________________________________________________________________________________

AMERIČKI SRBIN, KANDIDAT ZA KONGRESMENA, ZA ''NOVOSTI''

ROBERT Ković, advokat srpskog porekla i kandidat za kongresmena 2021. godine iz Nju Džerzija, analizira za ''Novosti'' predsedničke izbore u SAD. Više o tome čitajte KLIKOM OVDE!

___________________________________________________________________________________

SVE OČI UPERENE U PENSILVANIJU

POSLEDNjI dan uoči glasanja u SAD predsednički kandidati Demokratske i Republikanske stranke Kamala Haris i Donald Tramp proveli su na skupovima u Pensilvaniji, ključnoj "kolebljivoj" državi za koju se smatra da će i odrediti pobednika.

U trci za poslednji glas rivali su održali nekoliko mitinga, Harisova u Alentaunu, Pitsburgu i Filadelfiji, dok je Tramp, pored Pensilvanije, posetio birače u još dve "neodlučne" države Severnoj Karolini i Mičigenu. Na izborima je dosada glasalo više od 76 miliona birača, što je skoro polovina ukupnog broja glasača.

U SAD ima 50 država od kojih većina decenijama unazad po tradiciji glasa za plavog, demokratskog, ili crvenog, republikanskog kandidata. Za razliku od njih, u sedam "kolebljivih" država oba kandidata imaju jednake šanse da pobede zbog tesne razlike. To su Pensilvanija, Severna Karolina, Džordžija, Mičigen, Arizona, Viskonsin i Nevada.

Prema anketi Ej-Bi-Si njuza od 3. novembra, bivši predsednik ima prednost od jedan do tri boda u Džordžiji, Arizoni i Severnoj Karolini, dok je trka neizvesnija u preostale četiri države. Tramp za dlaku vodi u Pensilvaniji i Nevadi, a Harisova u Mičigenu i Viskonsinu. Ipak, ove rezultate treba uzeti sa rezervom zbog margine greške od oko tri do četiri procentna poena.

Da bi trijumfovao, jedan od rivala mora da osvoji minimum 270 elektorskih glasova od ukupno 538. Pensilvanija ima najviše (19), sledi Severna Karolina (16), pa Džordžija (16), Mičigen (15), Arizona (11), Viskonsin (9) i Nevada (6). Pensilvanija kao najmnogoljudnija kolebljiva država stala je na stranu pobednika na protekla dva izbora. Osim toga, nijedan demokrata nije osvojio Belu kuću bez pobede u Pensilvaniji još od 1948. godine.

Birači u Pensilvaniji su prekinuli niz od šest demokratskih pobeda u toj državi kada su pomogli Trampu da pobedi bivšeg državnog sekretara SAD i tadašnjeg demokratskog predsedničkog kandidata Hilari Klinton 2016. godine, a zatim su podržali aktuelnog šefa Bele kuće Džozefa Bajdena u trci protiv lidera republikanaca četiri godine kasnije. Bajden je preokrenuo Pensilvaniju 2020. godine velikom pobedom u Filadelfiji, kao i u gusto naseljenim predgrađima oko tog grada i Pitsburga.

Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin poznati su i pod imenom države "plavog zida", jer su ranije uglavnom stajali uz skute demokrata, što se promenilo poslednjih godina. Tramp je 2016. osvojio srca birača u sve tri države, a Bajden 2020. Ukoliko Harisova osvoji sve tri postoji šansa da će joj biti dovoljne za pobedu. Ipak, ankete pokazuju da je trka tesna u sve tri države, dok će izlaznost birača biti ključna. Države "plavog zida" obično glasaju na isti način. Poslednji put kada nisu sve stale uz istog kandidata bilo je 1988. Na narednih osam izbora jedini put kada su države "plavog zida" prešle na stranu republikanca bilo je 2016. godine.

Preostale četiri neodlučne države nazivaju se još i zemljama "sunčanog pojasa". Arizona, Džordžija i Severna Karolina su nekada važile za republikanska uporišta. Tramp je dva puta pobedio u Severnoj Karolini, ali su razlike bile tesne 2020. Poslednji demokrata koji je ovde pobedio bio je Barak Obama 2008, dok je Bajden postao prvi kandidat iz redova plavih koji je osvojio Džordžiju još od Bila Klintona 1992. i Arizonu od Klintona 1996. godine.

___________________________________________________________________________________

Kamala Haris ili Donald Tramp?

Pobednik će četiri godine služiti u Beloj kući, počev od januara 2025. godine. Ovo su 60. predsednički izbori po redu, a održavaju se zajedno sa izborima za sva mesta Predstavničkog doma, i 33 mesta Senata.

Predsednik ima ovlašćenje da samostalno donosi neke zakone, ali uglavnom mora da sarađuje sa Kongresom kad je reč o njihovom usvajanju. Na svetskoj sceni, on ima značajnu slobodu da predstavlja zemlju u inostranstvu i da vodi spoljnu politiku, napominju mediji.

Bivši predsednik SAD Donald Tramp dobio je podršku svoje Republikanske stranke sa ogromnom prednošću u odnosu na stranačke rivale. Postao je zvanični republikanski kandidat na partijskoj konvenciji u Milvokiju. Tramp je za svog potpredsednika izabrao senatora iz Ohaja Džej Di Vensa.

Potpredsednica SAD Kamala Haris pridružila se trci za Belu kuću nakon što je aktuelni predsednik Džozef Bajden od nje odustao, a u redovima demokrata ona nije imala protivkandidate. Njen potpredsednik je guverner Minesote Tim Valc.

___________________________________________________________________________________

Specifičan izborni sistem

Izborni sistem u SAD je veoma specifičan, jer predsednika ne biraju građani direktno, već to čini elektorski koledž, što znači da pobednik predsedničkih izbora u SAD neće biti osoba koja dobije najviše glasova širom zemlje, jer svaka od 50 država ima određeni broj glasova elektorskog koledža, delimično zasnovanog na broju stanovnika.

Elektora ima ukupno 538, a pobednik je kandidat koji osvoji 270 ili više elektorskih glasova. Sve države, izuzev dve, imaju pravilo da pobednik uzima sve elektorske glasove.

Elektorski koledž je sistem koji obuhvata sve savezne države i sastavljen je od predstavnika, elektora, koji glasove raspoređuju na osnovu rezultata glasanja u svojoj državi.

U svim državama, osim u dve, svi elektori idu pobedničkom kandidatu te države, bez obzira na to koliko tesnu pobedu je ostvario.

Ukupno ima 538 elektora i taj broj se ne menja. On je jednak ukupnom broju članova Kongresa SAD koji čini 435 članova donjeg doma, Predstavničkog doma, i 100 članova gornjeg doma - Senata, uz tri elektora iz Distrikta Kolumbija.

___________________________________________________________________________________

Za pobedu — 270 elektorskih glasova

Da bi pobedio, predsednički kandidat mora da osvoji većinu - 270 elektorskih glasova.

Pobednika na predsedničkim izborima određuje Elektorski koledž, a ne ukupno najveći broj glasova u SAD, a razlog za to je što bi neki od kandidata u pojedinim državama mogao da pobedi sa malom razlikom u broju glasova, dok bi u državama koje je izgubio mogao da izgubi sa velikom razlikom.

To se dogodilo petorici predsednika: Džonu Kvinsiju Adamsu, Ruterfordu Hejsu, Bendžaminu Harisonu, Džordžu Bušu Mlađem i Donaldu Trampu 2016. godine.

Kritičari Elektorskog koledža ukazuju na ove slučajeve tvrdeći da sistem ne predstavlja nacionalnu volju birača, dok pristalice ovakvog sistema kažu da se na taj način štite male države, kao i geografski velike države koje imaju mali broj stanovnika.

SAD nemaju centralnu izbornu komisiju - svaka država organizuje sopstveni proces prebrojavanja glasačkih listića.

Lokalni i državni zvaničnici objavljuju podatke o rezultatima izbora u realnom vremenu, a prvi rezultati se ne objavljuju dok se sva birališta zvanično ne zatvore.

Nakon što se glasovi prebroje, oni se overavaju na lokalnom i državnom nivou. Države potom predaju dokumentaciju u kojoj se identifikuju elektori koji predstavljaju kandidata koji je osvojio glasove u toj državi.

Elektori su obično izabrane pristalice određene stranke ili ih imenuju politički zvaničnici. Oni se sastaju u svojim državama u decembru kako bi dali svoje glasove za predsednika i potpredsednika.

Zatim se Kongres, čiji mandat počinje u januaru, sastaje u novom sastavu, obično 6. januara, kako bi prebrojao elektorske glasove i zvanično proglasio pobednika. Predsednik polaže zakletvu na ceremoniji inauguracije 20. januara.

Moguće je da kandidat osvoji najviše glasova na nacionalnom nivou, kao što je to bio slučaj sa Hilari Klinton 2016. godine, ali da ipak bude poražen.

Većina američkih državljana od 18 ili više godina starosti imaju pravo glasa na predsedničkim izborima.

Sve države, osim Severne Dakote zahtevaju od ljudi da se registruju kako bi mogli da glasaju. Svaka država ima svoj proces registracije birača i rok do kada oni moraju da se registruju.

___________________________________________________________________________________

„Kolebljive države“

Birališta se otvaraju 5. novembra u periodu od 6.00 do 8.00 sati ujutru po lokalnom vremenu, zavisno od vremenske zone u kojoj se nalaze pojedinačne savezne države, a zatvaraju se u periodu od 18 do 21 sat.

Birališta će, na primer, biti otvorena od 6.00 sati u Arizoni, Konektikatu, Ilinoisu, Indijani, Kentakiju, Mejnu, Kentakiju, Nju Džerziju, Misuriju i Njujorku. U Njujorku i Severnoj Dakoti birališta će biti zatvorena u 21.00 sat po lokalnom vremenu. U Arizoni i na Havajima ne poštuje se letnje računanje vremena.

Trinaest država ima više vremenskih zona: Ajdaho, Oregon, Kanzas, Nebraska, Severna Dakota, Južna Dakota, Teksas, Florida, Indijana, Mičigen, Kentaki, Tenesi i Aljaska.

Većina država u velikoj meri naginje ka Demokratskoj ili Republikanskoj stranci, tako da je fokus obično na desetak država u kojima bi bilo koji od kandidata mogao da pobedi i one su poznate kao „kolebljive države“ (swing states).

Reč je o državama: Arizona, Džordžija, Mičigen, Pensilvanija, Viskonsin, Severna Karolina i Nevada.

Inače, više od 75 miliona Amerikanaca do nedelje je već glasalo na ranim predsedničkim izborima u SAD.

To je više od 48 odsto od ukupnog broja birača koji su glasali na predsedničkim izborima u SAD 2020. godine kada je glasalo 154,6 miliona, objavio je američki portal „Aksios“, navodeći da ti podaci ukazuju da rano glasanje i glasanje putem pošte postaju sve popularniji metodi glasanja.

___________________________________________________________________________________

Izbor novih članova Kongresa

Birači će sutra, takođe, birati nove članove Kongresa - doma u kojem se usvajaju zakoni.

Bira se svih 435 poslanika donjeg doma — Predstavničkog doma Kongresa, čiji je mandat dve godine, kao i 35 od stotinu članova gornjeg doma, Senata, za šestogodišnji mandat.

Republikanci trenutno kontrolišu Predstavnički dom, koji inicira planove potrošnje. Demokrate kontrolišu Senat, koji glasa o ključnim imenovanjima u vladi.

Ova dva doma donose zakone i mogu da kontrolišu planove Bele kuće ukoliko se stranka koja kontroliše bilo koji od dva doma ne slaže sa predsednikom.

Obično se pobednik proglašava u noći izbora, ali je 2020. godine bilo potrebno nekoliko dana da se prebroje svi glasovi.

Period nakon izbora je poznat kao tranzicija, u slučaju da dođe do promene predsednika. Novoj administraciji to daje vremena da imenuje ministre u kabinetu i napravi planove za novi mandat.

Predsednik zvanično polaže zakletvu u januaru na ceremoniji poznatoj kao inauguracija, koja se održava na stepenicama zdanja Kapitola u Vašingtonu.

Dve glavne stranke, Republikanska i Demokratska, nominuju predsedničke kandidate, koji su prethodno izabrani na stranačkim predizborima.

Bivši predsednik SAD Donald Tramp dobio je podršku svoje Republikanske stranke sa ogromnom prednošću u odnosu na stranačke rivale, a zvanični republikanski kandidat postao je na partijskoj konvenciji u Milvokiju.

Tramp je za svog potpredsednika izabrao senatora iz Ohaja Džej Di Vensa.

Potpredsednik SAD Kamala Haris pridružila se trci za Belu kuću nakon što je aktuelni predsednik Džozef Bajden od nje odustao, a u redovima demokrata ona nije imala protivkandidate.

Preporučujemo

Svet

0 1

SUTRA ODLUČUJUĆI IZBORI ZA CEO SVET: Amerikanci biraju predsednika i članove kongresa

04. 11. 2024. u 08:33

Svet

0 6

TRAMP PORUČIO PRED PRISTALICAMA Neko bi morao da puca kroz lažne medije da bi me pogodio, ne smeta mi toliko

03. 11. 2024. u 23:49

Politika

0 2

DRAŽI JOJ ALBANSKI SEPARITISTI OD SRBA: Kamala Haris obećala podršku lažnoj državi Kosovo

03. 11. 2024. u 20:40

Svet

0 0

IZBORI U SAD 2024: Svi detalji koje treba da znate o procesu i kandidatima

03. 11. 2024. u 16:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije