MASK META DEMOKRATA: Serija optužbi na račun glavnog finansijera republikanskog predsedničkog kandidata
PRAŠINA koju je podigao tekst "Vašington posta" o američkom milijarderu Ilonu Masku u kome se tvrdi da je vlasnik "Tesle" i "Spejs Iksa" karijeru u SAD započeo radeći ilegalno danima se ne stišava. Američka javnost na čelu sa najvišim državnim zvaničnicima uperila je prst u jednog od glavnih finansijera kampanje predsedničkog kandidata republikanaca Donalda Trampa, nazvavši ga licemerom i čovekom sa dvostrukim standardima, jer je minulih meseci kritikovao ilegalnu imigraciju u SAD. Mask je, pak, negirao te tvrdnje.
U međuvremenu, okružni tužilac Filadelfije iz redova demokrata Lari Krasner zatražio je od državnog sudije da obustavi Maskovu podelu milion dolara biračima iz kolebljivih država koji se registruju za glasanje, nazvavši je "ilegalnom lutrijskom šemom". Krasner je podneo tužbu protiv Maska i njegove kompanije "Amerika PAK", osnovane za prikupljanje sredstava za Trampovu kampanju.
- "Amerika PAK" i Mask uljuljkavaju građane Filadelfije i iz drugih neodlučnih država da se odreknu svojih ličnih podataka i daju političko obećanje u zamenu za šansu da osvoje milion dolara - navodi se u tužbi.
Mask je minulih nedelja postao trn u oku demokratama zbog javne i finansijske podrške Trampu. Lider republikanaca je ranije najavio da će Masku pripasti fotelja u njegovoj administraciji ukoliko osvoji drugi mandat.
Najbogatiji čovek na planeti, poreklom iz Južne Afrike je, prema pisanju američkog dnevnika, tokom devedesetih ilegalno radio u SAD u periodu kada je nastojao da osnuje svoju startap kompaniju u Silicijumskoj dolini. Navodi se da je 1995. godine stigao u Palo Alto, u Kaliforniji, u nameri se upiše na postdiplomske studije Univerziteta Stenford, što nikada nije učinio. Umesto toga, razvio je softversku kompaniju "Zip2", koja je 1999. prodata za oko 300 miliona dolara. Dva stručnjaka za imigraciono pravo na koje se poziva list rekli su da je Mask morao biti upisan na postdiplomske studije kako bi mogao da ima važeću, studentsku radnu dozvolu.
Bezos brani odluku
OSNIVAČ "Amazona" Džef Bezos i vlasnik "Vašington posta" stao je u odbranu odluke tog lista da ne podrži nijednog od predsedničkiih kandidata, ističući da je taj potez način da se ojača kredibilitet i bori protiv političke pristrasnosti. - Davanje podrške nekom od kandidata neće ničim uticati na ishod izbora. Nijedan od neodlučnih birača u Pensilvaniji neće se povesti za tim što će neki list podržati jednog kandidata. Pružanje podrške nekom od kandidata samo stvara utisak pristrasnosti", napisao je Bezos u tekstu objavljenom juče na sajtu "Posta". On je dodao da je odluka da se ne podrži nijedan od kandidata na izborima principijelna i ispravna. Nakon ove odluke, više od 200.000 ljudi otkazalo je pretplatu na "Vašington post", objavio je američki radio NPR, pozivajući se neimenovane izvore.
Na Maska se ubrzo obrušio i predsednik SAD Džozef Bajden na mitingu u Pitsburgu.
- Taj najbogatiji čovek na svetu je bio ilegalni radnik. Trebalo je da bude u školi kada je došao sa studentskom vizom. Nije bio u školi. Kršio je zakon. I on govori o svim ovim ilegalcima koji nam sada dolaze? - rekao je Bajden.
Mask se povodom optužbi na njegov račun oglasio više puta na svojoj društvenoj mreži "Iks" u kojoj je poručio da nije radio neovlašćeno.
- U stvari mi je bilo dozvoljeno da radim u SAD - napisao je Mask, optužujući šefa Bele kuće da laže. - Imao sam vizu J-1 koja je prešla na H1-B. Oni to znaju, kao što imaju svu moju evidenciju. Gubitak izbora ih čini očajnim.
Stručnjaci su za Si-En-En ocenili da ti detalji pokreću dodatna pitanja na koja milijarder nije dao odgovore.
- J-1 viza je za posetioce na razmeni i može se koristiti za strane studente da nastave akademsku obuku ili istraživanje. Za to je potreban sponzorski program, kao što je univerzitet. H-1B je privremena viza za zapošljavanje za specijalna zanimanja. Mask nije naveo koja je institucija sponzorisala njegovu vizu J-1, niti koje godine je imao potrebna dokumenta - navode oni.
Imigracioni advokat Greg Siskind i koautor više izdanja vodiča za J-1 vize kaže da je prelazak sa vize J-1 na vizu H-1B moguć. Ali, napominje da J-1 viza ne bi omogućila dozvolu za rad nekome ko je napustio studijski program.
- Onog trenutka kada je Mask odustao, izgubio bi status i bio bi neovlašćen da radi - tvrdi Siskind.
Benon pušten iz zatvora
BIVŠI savetnik američkog republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa koji se smatra njegovim glavnim strategom, Stiv Benon, pušten je juče iz zatvora, tačno nedelju dana uoči izbora, objavio je Ej-Bi-Si njuz, pozivajući se na neimenovane izvore. Porota je Benona proglasila krivim u dva slučaja nepoštovanja Kongresa - u prvom zbog odbijanja da svedoči pred odborom Predstavničkog doma povodom događaja od 6. januara 2020. i o upadu republikanskih pristalica na Kapitol, a u drugom zbog odbijanja da dostavi dokumenta povezana sa njegovim učešćem u pokušajima Trampa da ospori izborni poraz od Džozefa Bajdena. Benon je izdržao četvoromesečnu kaznu zatvora, uz novčanu kaznu od 6.500 dolara, u saveznom zatvoru u Danburiju, u Konektikatu. Pre nego što je otišao u zatvor, rekao je da se ne kaje što nije ispoštovao pozive Kongresa.
MERKELOVA PROGOVORILA O PUTINU: Jednu stvar posebno istakla - "Imao je osećaj za to"
BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel opisala je u svojim memoarima prvi susret sa Donaldom Trampom, a takođe je govorila o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Ukrajini. Odlomke iz knjige objavili su nemački mediji.
21. 11. 2024. u 11:45
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
SUSRET MERKELOVE I TRAMPA Pitao je za Putina, a papa joj rekao: "Savijaj, savijaj, savijaj - ali osiguraj da ne pukne"
DOBAR deo odlomaka se odnosi na sastanak koji je imala sa Trampom u Beloj kući u martu 2017.
21. 11. 2024. u 17:17
Komentari (0)