"FATAH" PROBIJA I "GVOZDENU KUPOLU": Teheran poseduje najmodernije hipersonične projektile (FOTO)

SNIMCI vatrenih lopti koje se obrušavaju sa velike visine kroz pregršt iskrica protivraketne paljbe sistema "gvozdena kupola", a zatim izazivaju niz velikih eksplozija koncentrisanih na malom prostoru kraj Tel Aviva, razrešili su 1. oktobra uveče dilemu da li projektili "fatah" ("oslobodilac") koje Iran poseduje mogu da naude Izraelu.

Tanjug

Slike su demantovale prve izveštaje Vašingtona i Tel Aviva da napad sa oko 200 projektila nije uspeo. Iranski ministar odbrane, brigadni general Aziz Nasirzade je saopštio da je 90 odsto projektila "uspešno pogodilo mete": tri vojne i jednu bezbednosnu bazu.

Iako se saopštenja zaraćenih strana moraju posmatrati s rezervom, snimci proboja izraelskog protivraketnog štita i razorene vazduhoplovne baze Hod Hašaron dokazuju istinitost tvrdnje da je Iranski korpus čuvara islamske revolucije (IRGC) lansirao salvu nezaustavljivih hipersoničnih balističkih projektila na izraelske vojne ciljeve.

Foto Tanjug/AP/Vahid Salemi

Iranska agencija "Mehr" javila je još tokom napada da je radarska protivraketna odbrana Izraela tipa "strela 2" i "strela 3" prvi put uništena hipersoničnim projektilima "fatah 2". Zapadni stručnjaci za naoružanje su naknadno potvrdili da je napad bio vatreno krštenje hipersoničnih balističkih raketa tipa "fatah". Prvi, "fatah 1" predstavljen je u junu 2023. kao "generacijski skok" za raketnu tehnologiju Irana.

- "Fatah" može da manevriše unutar i van Zemljine atmosfere i prodre u bilo koji sistem odbrane od raketa. On ne može biti uništen nijednom drugom raketom zbog načina na koji se kreće u različitim pravcima i na različitim visinama - rekao je ranije šef vazduhoplovstva IRGC Amir Ali Hadžizade.

Saopšteno je da "fatah 1" koristi čvrsto gorivo, može da se kreće brzinom do 15 maha, odnosno 5.145 metara u sekundi, da ima domet od 1.400 kilometara, koji se može povećati na 2.000, kao i pokretne sekundarne mlaznice koje mu daju veliku manevarsku sposobnost. Već u novembru 2023. predstavljen je i "fatah 2", vođena hipersonična i krstareća raketa, kao i mobilni PVO sistem "mehran" sa dometom od 320 kilometara koji sadrži mobilnu platformu sa integrisanim radarom, projektilima i komandnim mestom.

Foto: Profimedia

Do tada se smatralo da samo SAD, Rusija, Kina i Severna Koreja poseduju tehnologiju za izradu hipersoničnih raketa. Sada se tom klubu definitivno pridružio i Iran, država sa najvećim i najraznovrsnijim arsenalom balističkih projektila na Bliskom istoku, na kome mogu dosegnuti bilo koji cilj. Projektili "šahab 3" najvećeg dometa od 2.000 kilometara mogu da dođu do Rusije, Ukrajine, Kine, Indije i Egipta.

- Rakete "zolfagar", "dezful", "hadž kasem solejmani" i "heibar sekan" imaju domet otprilike 700, 1.000, 1.400 i 1.450 km, a veruje se da veće rakete nose bojeve glave u rasponu od 450 do 600 kilograma. Raketni napad u januaru 2020. na vazdušnu bazu Ajn al Asad u Iraku pokazao je iransko majstorstvo u tehnologiji preciznog navođenja - navodi Majkl Eleman, bivši inspektor UN za naoružanje.

U svetlu raketiranja Izraela od 1. oktobra sada se i neuspešan iranski napad sa 300 projektila u aprilu 2024. može posmatrati kao ispipavanje snage protivnika. Prema zvaničnim podacima Teherana, u tom napadu korišćene su rakete "heibar sekan", "emad", "paveg" i dron "šahed 136", ali su posle pregleda mesta eksplozija stručnjaci sumnjali da je korišćen i "šahed 1". "Heibar sekan" pripada trećoj generaciji iranskih balističkih projektila s dometom 1.800 km, "emad" doseže 1.700 sa bojevom glavom od 750 kilograma, a domet krstareće rakete "paveh" je 1.650 km. Dron "šahed 136" je jeftina krstareća raketa teška 200 kilograma koja se koristi kao mamac za iscrpljivanje vrednih i skupih raketa protivvazdušne odbrane protivnika.

Diverzija promenila lokaciju

Zapad i Izrael su više puta tražili zabranu razvoja iranskog raketnog programa, zabrinuti zbog mogućnosti da Teheran dođe do obogaćenog uranijuma za nuklearne bojeve glave ili mogućnosti da ga sam proizvede. Diverzijom je 2021. razoreno iransko postrojenje za obogaćivanje uranijuma u Netancu, za šta je Teheran osumnjičio Izrael, ali je ubrzo nastavio sa nuklearnim programom na drugoj lokaciji. Prilikom napada na Izrael u aprilu 2024. Iran je gađao ciljeve blizu nuklearnog centra kod grada Dimona u pustinji Negev, kao znak upozorenja. Međusobne pretnje Izraela i Irana napadima na nuklearna postrojenja sada brinu ceo svet.

Preporučujemo

Svet

1 5

ZAHAROVA UPERILA PRST U VAŠINGTON: Za trenutnu situaciju na Bliskom istoku kriva je Amerika

03. 10. 2024. u 08:41

Svet

1 6

BAJDEN ZAPRETIO IZRAELU: Neću podržati vaše napade na iranska nuklearna postrojenja

03. 10. 2024. u 07:31

Svet

0 25

RAT U IZRAELU: Muhamedov potomak na meti Izraela; IDF nastavlja sa bombardovanjem Bejruta; Izrel ima opcije za osvetu Iranu (VIDEO/FOTO)

03. 10. 2024. u 07:22 >> 02:06

Svet

0 1

IDF NAPAO SIRIJU: Nakon ubistva visokog komandanta Hezbolaha, likvidiran i njegov brat Kasir

03. 10. 2024. u 00:20

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije