"PIROVE POBEDE" KRAJNJE DESNICE: Pukotine u demokratiji dve vodeće zemlje EU, Nemačkoj i Francuskoj

Alternativa za Nemačku vodi u prognozama da izađe kao pobednik na današnjim (nedelja) izborima za pokrajinu Brandenburg.

Foto: Goran Čvorović

Veliki su izgledi, takođe, da će im to malo vredeti, s obzirom na to da im se priprema slična "demokratska" sudbina kao i u Tingeriji pre nekoliko sedmica. Jer, sa njima niko neće u koaliciju.

Pred glasanje u Brandenburgu, sondaže predviđaju da bi AFD mogao da osvoji 28 odsto glasova, socijaldemokrate, iz čijih je redova aktuelni pokrajinski premijer Ditmar Vojdke -  25, demohrišćani se kotiraju na samo 16, a nova stranka Sare Vagenkneht na 14.

To bi bila nova pobeda nemačkih ekstremnih desničara, posle istorijskog trijumfa 1. septembra u Tiringiji i visokog drugog mesta u Saksoniji. Rezultati u ove tri pokrajine trebalo bi da posluže i kao lakmus u vezi s političkim raspoloženjem nemačke nacije. A ono je takvo da pokazuje žestoko odbacivanje trenutne vladajuće koalicije.

Stanovništvo regiona koji obuhvata deo teritorije bivše Istočne Nemačke, okružujući prestonicu Berlin i prostirući se do Poljske granice, u kome živi oko 2,5 miliona ljudi, umorno je od priliva migranata i evropske birokratije i trenutno pokazuje većinsko raspoloženje za politiku Alternative za Nemačku. Ali, to će, izgleda, biti malo za vlast.

Sve to pokazuje i pukotine u demokratiji koje zahvataju dve vodeće zemlje Evropske Unije, Nemačku i Francusku. U mejnstrim medijima s obe obale Rajne mogu da se pročitaju i takve analize da je trijumfom AFD u Tiringiji, prvi put posle Drugog svetskog rata jedna desna populistička stranka pobedila na izborima i da se to simbolično dogodilo baš na 85. godišnjicu napada nacista na Poljsku. Dodaje se i da je ova stranka za deset godina postigla istorijski uzlet koji nije viđe još od uzleta nacional-socijalista 1933. godine. To dosta govori o tendencioznom tonu kojim se ova stranka, s trećinom biračkog tela u Tiringiji, tretira u javnosti.

Ostale partije se trude da im naprave branu, tretirajući ih u određenim situacijama fašistima i nacionalistima. Postavlja se osnovno pitanje, zbog čega, onda, nisu zabranjeni, ako imaju vanustavne aktivnosti? U suprotnom, ako je sud procenio da mogu da se i dalje bave politikom, onda zaslužuju isti demokratski i medijski tretman kao i ostali. Prošle godine, jedan nemački sud je ocenio da ova stranka predstavlja opasnost po demokratiju, što je omogućilo da bude bliže praćena od strane bezbednosnih službi, ali se od toga nije išlo dalje. Sve ostalo spada u arbitrarno shvatanje narodne volje.

Na sličnom ispitu demokratija se nalazi i u Francuskoj. Stranka koju je osnovao Žan Mari Le Pen je poslednjih godina promenila i lidera, i ime, i imidž, postala je prihvatljivija, ali ne toliko da bi imala isti tretman u javnosti kao i ostale "republikanske" partije, iako su pobedili na nedavnim izborima za Evropski parlament, a na zbog toga raspisanim vanrednim parlamentarnim izborima osvojili najviše glasova, gotovo 11 miliona. Ipak, političkim manevrima i politikantskim manipulacijama, vlast je sklopila dogovor s levičarima da im u okviru većinskog izbornog sistema naprave branu, zbog čega su završili tek na trećem mestu po broju poslanika.

Da ironija bude veća, dosadašnja vladajuća kolacija je odmah posle toga raskinula usmeni savez s levičarima i okrenula im leđa, očekujući sada pomoć krajnjih desničara za održavanje manjinske vlade. Oni su to mudro prihvatili, ali uslovili sve dalje poteze buduće vlade ispunjavanjem svojih političkih očekivanja.

Francuska će, tako, biti primorana da skrene krajnje desno po nekim pitanjima, kao što su migranti ili odnos prema EU, da bi vlada mogla da opstane. I u Nemačkoj se vide odjeci takve politike, jer je vladajuća koalicija odlučila da zaoštri ton, između ostalog i vraćanjem policijske kontrole na granicama, da bi pokušali da od AFD odvoje bar deo nezadovoljnih birača.

Ispostavlja se tako da krajnji desničari u obe vodeće zemlje EU imaju ogromnu podršku, da bez njih neće moći da funkcioniše vlast, ali da im se ta demokratska pobeda ne priznaje, pozivanjem na filozofsku raspravu oko toga čije je mišljenje prihvatljivo, a čije ne.

Definiciju da demokratija podrazumeva zalaganje za priznavanje svačijeg prava na egzistenciju, ukoliko ono ne krši zakone, bez obzira na to da li ste levičar, desničar ili centrista, u Nemačkoj i Francuskoj, koje bi trebalo da budu bastioni modernog shvatanja demokratije, očigledno u poslednje vreme shvataju proizvoljno, shodno interesima onih koji misle da tako brane narod od samoga sebe.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije