BRANDENBURG STAVLJA SO NA ŠOLCOVU RANU? Sutra se održavaju važni izbori u nemačkoj pokrajini koja okružuje prestonicu, Berlin

U NEMAČKOJ saveznoj pokrajini Brandenburg, koja okružuje prestonicu Berlin, sutra će se, po svemu sudeći, ponoviti scenario sa regionalnih izbora u Tiringiji i Saksoniji, te će desničarska Alternativa za Nemačku(AfD) odneti pobedu. Državna agencija DPA, objavila je najnoviju sondažu javnog mnjenja koja to nedvosmisleno najavljuje.

Tanjug

Za razliku od prethodnih izjašnjavanja građana u dvema istočnim pokrajinama, ovde je mnogo više u igri, naročito što se tiče kancelara Olafa Šolca. Istorijski je, naime, njegova Socijaldemokratska partija (SPD) dominirala politikom Brandenburga, pa će, treći udarac za socijaldemokrate, ako do njega dođe, biti najsnažniji i sa najvećim posledicama. Šolcovim partijskim drugovima i njemu samom ostaje, za utehu, piše Dojče vele, činjenica da su, posle drastičnijeg zaostajanja za AfD, sada "za petama" ovoj desničarskoj partiji.

Po anketi instituta Insa, AfD će inkasirati 28 odsto glasova, a SPD sa 25 procenata. U skladu sa tim je i najava Ditmara Vojdkea, premijera Brandenburga već 11 godina, da "ubuduće neće preuzimati odgovornost za formiranje vlade". Pravo glasa ima oko 2,1 milion birača. Anketa za jedan lokalni list u Brandenburgu kaže da će demohrišćani (CDU) dobiti 16 odsto, a novoformirana partija, Savez Sara Vagenkneht (BSV), 14 procenata.

DPA konstatuje da će neuspeh SPD da zadrži vlast dodatno povećati pritisak na centralnu vladu posle niza dramatično slabih rezultata ove članice Šolcove "Semafor vlade".

Mnogo je zato onih koji smatraju da je u nemačkom društvu na delu prava hajka protiv AfD i da Šolc, svim raspoloživim sredstvima nastoji da je blokira. Kao potvrdu svoje teze navode i najnoviju odluku Ustavnog suda koji je negativno rešio prigovor desnice, ogorčene činjenicom da poslanici Bundestaga odbijaju njene kandidate za predsednike skupštinskih odbora.

AfD je, podsećaju nemački mediji, u saveznom parlamentu od 2017. godine, pa im, po snazi poslaničkog kluba, pripadaju tri mesta predsednika odbora. Stranka, međutim, ne stoluje nijednim odborom. Jer, poslanici iz ostalih partija, nisu hteli da glasaju za njih.

Dok AfD smatra da su joj prava ugrožena i podnosi, jednu za drugom, tužbe Ustavnom sudu. Prva se odnosila na smenu Štefana Brandnera sa mesta predsednika pravosudnog parlamentarnog odbora, zbog antisemitističkih izjava na račun jednog pevača, poznatog po kritikama AfD. U drugoj tužbi, AfD je tvrdila da je, odbijanjem izbora predsednika odbora iz njihovih redova, povređeno pravo ove stranke na ravnopravno učešće u radu parlamenta, u skladu sa njihovom zastupljenošću.

U tom svojevrsnom bojkotu koji desničari trpe od ostalih partija, leži i "čvor" koji bi mogao da bude nerazveziv, ako dogodine na saveznim parlamentarnim izborima AfD eventualno odnese pobedu, ali nedovoljnu da sama vlada. Niko, naime, neće u koaliciju sa desničarima.

S druge strane, njima popularnost raste li raste. Analitičari to objašnjavaju krizom koja, kao i uvek u istoriji, biva vetar u leđa desničarskoj ideologiji. Videlo se to na skorašnjim izborima u Saksoniji i Tiringiji, a videće se, sva je prilika i sutra u Brandenburgu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije