TURISTI, VRATITE SE ODAKLE STE DOŠLI: Italijanski gradovi duž Apeninskog poluostrva grcaju pod sve masovnijim prilivom posetilaca

LETNjA sezona u Italiji još je jednom ukazala na rizik koji doživljavaju najpopularnije turističke destinacije gde je broj turista daleko prevazišao smeštajne kapacitete, ugostiteljske, mogućnost prijema mesta koja žele da posete kao i pretnju za opasnost od ekološke u društvene neravnoteže sa stanovnicima tih mesta. Venecija i Firenca postali su simboli gradova prekomernog turizma i neodrživosti, a uz njih su Rim i Napulj.

Foto: EPA

Nekada je dolazak turista predstavljao nadu i zadovoljstvo kao doprinos boljem životu zemlje, gradova ali posle ere pandemije i izolovanosti stiglo se do turističkog haosa, ljudi željni da putuju u Lepu zemlju.Suviše turista, neodrživost u svakom pogledu i je počela da predstavlja ozbiljnu pretnju održivosti života u mestima gde su masovno stigli, pa tako i nemogućnost kontrolisanja. O prekomernom turizmu u Italiji počelo se pričati pre osam godina, a višak turista je na trećem mestu, posle rizika od prekomerne i špekulativne gradnje sa željom da se odgovori na potražnju za gostoprimstvo i zagađenja kao posledice od značajnog povećanja potrošnje, putovanja i proizvodnje otpada.

2024. sabira se evidentna degradacija životne sredine kao posledica prekomernog turizma i to su rezultati neravnoteže u održivosti mesta i potrošnji onoga što nije dostupno u velikim količinama. Tako se stiglo do brojnih negativnih vrednosti turizma, jer se transformiše lokalna sredina i postaje neodrživa sa turstičkom najezdom.

Sve je žešća pobuna građana, previše je turista, dnevno prisustvo više nego stanovnika u gradovima, u Veneciji, Firenci, Rimu, Milanu, Napulju, Veroni, Sijeni, Pizi, ali i Mantovi, Parmi, Riminiju, Livornu, Bolcanu, Trentu, na obali Ligurije, u određenim područjima Dolomita, ne mogu se pobrojati svi regioni i gradovi: suviše turizma, „turisti idite kući“.

Pokušaja da se spasu gradovi bilo je, u Veneciji gde je bila uvedena dnevna taksa od 5 evra, od 25 aprila do 14 jula, kao neka vrsta eksperimenta za moguće odustajanje da se poseti grad, sakupljeno je 2.4 miliona evra koji su iskorišćeni za poboljšanje javnih sanitarnih struktura i u poboljšanju prijema turista u gradu, ali eksperiment nije dao željene rezultate. Stoga je od početka avgusta uvedeno pravilo da turisti mogu da se kreću u grupama od 25, sa vodičem u autobusu ako žele da posete istorijski deo grada ili ostva, Murano, Burano, to se odnosi samo na glavnu turističku sezonu.

Građani Firence su u panici da se gubi identitet grada. Dovoljan je podatak da je Galerija Ufici samo u vreme Uskrsa u četiri dana imala 91.000 posetilaca. Opasnost po istorjske centre i mesta umetnosti i istorije je ogromna, dovedeni su do kolapsa, jer to nisu više samo oni turisti „zagrizi i beži“ znači sa kratkim boravkom već borave više dana, tako da su vlasnici stanova pretvorili svaki prostor koji se može, a i ne može za iznajmljivanje. I čitav region Toskane doživljava pravi nasrtaj turista.

Demoskopsko istraživanje je pokazalo kako je prekomerni turizam ozbiljna pretnja ne samo za održivost destinacija koje žele da posete, gde se kreću, ne može se jednostavno održati normalan protok i pristup gde žele da posete znamenitosti, muzeje, a posebna pretnja je kompromitovanje života stanovnika tih gradova. Rafaele Rio predsednik Demoskopike kaže da je „došlo dotle da prekomerni broj turista nadmašuje mogućnost fizičkog prisustva, ekološkli status mesta kao i mogućnost smeštaja, sve je kompromitovano“.

U sabiranju efekata masovnog turizma samo oni koji sabiraju prihod u kasi znaju koliko im donosi i to je onaj pozitivni, a zbog negativnog "jauču" - zbog prenatrpanosti koja kažnjava i one koji stignu i one koji žive u tim mestima, koji treba da stignu do posla, da posete i oni lokale, restorane. Ma koliko lokalna zajednica imala koristi direktno ili indirektno od prekomernog turizma stanovnici rizikuju od posledica „neželjenih gostiju“ zbog uvećanih tona otpada, zagađenja vode i okruženja u turističkim destinacijama na moru, takođe povećane potrošnje i rasipanja čiste vode, uvećanje potrošnje energija, tako turizam postaje pretnja i nemogućnost da se pruže kvalitetne usluge i smanjuje kvalitet doživaljaja turista, ugrožavajući imidž lokacija i rizik od lošeg utiska lepote Italije u svetu.

Na evropskom planu u mnogim zemljama epicentrima masovnog i prekomernog pristizanja turista nije ništa bolja situacija, pobune u Španiji, Barseloni „Turisti idite kući, niste dobro došli“, ali takvih je i drugom mestima, na Majorki, na Kanarskim osrtvima, u Grčkoj, pa do severnog dela evopskog kontinenta u Norveškoj. Građani protestvuju kako protiv turista tako i protiv agencija koje bez ikakvog plana i konsultacija šalju trusite na željene destinacije ili protv kruzera koji ih dovoze.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije